Putniković: Evropa skupo plaća odricanje od ruskog gasa, Srbija u povoljnijoj poziciji

Glavna i odgovorna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković kaže za RTS da su iza približavanja Vašingtona i Moskve pre svega ekonomski interesi. Upozorava da visoke cene gasa i nafte dodatno opterećuju evropsku privredu i građane, dok je Srbija, zahvaljujući povoljnijoj ceni ruskog gasa, popunjenim skladištima i razvoju alternativnih pravaca snabdevanja, u boljoj poziciji.

Putniković je rekla da najavljeni uvoz ruskog dizela u Sjedinjene Američke Države ne predstavlja potpuni zaokret u energetskim odnosima Vašingtona i Moskve, jer saradnja dve zemlje u tom sektoru nikada nije u potpunosti prekinuta.

Podseća da su Sjedinjene Države i prethodnih godina uvozile ruski uranijum, a da je sadašnji dogovor povezan sa nastojanjem američkog predsednika Donalda Trampa da snizi cene goriva uoči izbora za Kongres.

Prema njenim rečima, dizel je u SAD poskupeo na više od šest dolara po galonu, što je približno dvostruko više nego pre 28. februara. Posebno je značajan za poljoprivredu, zbog čega rast njegove cene predstavlja ozbiljan ekonomski i politički problem.

Putnikovićeva ukazuje da se rast cena goriva ne može posmatrati odvojeno od dešavanja na Bliskom istoku i poremećaja u snabdevanju naftom.

Navodi da se cena nafte na londonskoj berzi kreće oko 114 dolara po barelu, dok je američka nafta oko 100 dolara.

Smatra da američka politika prema Iranu i situacija u Ormuskom moreuzu doprinose zadržavanju visokih cena, zbog čega Vašington pokušava da pronađe dodatne izvore snabdevanja.

Ruski zvaničnici najavili su, prema njenim rečima, isporuke dizela američkom tržištu, ali ostaje pitanje koliko će te količine uticati na cene.

Putnikovićeva napominje da pojedini analitičari prvu isporuku ocenjuju kao simboličnu, jer bi mogla da pokrije tek oko deset sati američke potrošnje. Ipak, smatra da je važna politička i ekonomska poruka koju takav dogovor šalje.

Ukazuje da američke rafinerije, uprkos velikim domaćim rezervama nafte, ne moraju imati dovoljno kapaciteta da zadovolje celokupnu potražnju za dizelom.

Dodatni problem predstavljaju poremećaji u isporukama sirove nafte i gotovih derivata sa Bliskog istoka, kao i oštećenja ruskih rafinerija i smanjena proizvodnja derivata u drugim zemljama.

Iza svega je profit, a ne ljubav Trampa i Putina

Govoreći o mogućnosti šireg energetskog približavanja Vašingtona i Moskve, Putnikovićeva ocenjuje da se američka politika pre svega rukovodi poslovnim interesima.

Kao jedan od primera navodi razgovore o mogućem ulasku američkog kapitala u gasovod „Severni tok“, kojim je ruski gas transportovan ka Evropi.

Smatra da bi takva investicija imala ekonomskog smisla samo ukoliko bi postojali kupci ruskog gasa na evropskom tržištu.

Zbog toga postavlja pitanje da li će Evropska unija istrajati u nameri da do kraja 2027. godine prekine uvoz ruskog gasa.

Podseća da se Mađarska i Slovačka protive ograničenjima koja bi ugrozila njihovo snabdevanje preko Turskog toka, jer bi prelazak na druge izvore za te zemlje bio znatno skuplji.

Prema njenoj oceni, Vašington bi mogao da bude zainteresovan i za širu ekonomsku saradnju sa Rusijom, uključujući retke minerale i druge resurse.

„Tako da nije to neka ljubav Trampa i Putina, radi se zapravo o interesima“, ističe Putnikovićeva.

Srbija ima povoljniju cenu gasa i puna skladišta

Kada je reč o Srbiji, Putnikovićeva ocenjuje da je situacija povoljnija nego u velikom delu Evrope.

Podseća da Srbija do kraja godine ima ugovor o isporuci ruskog gasa po znatno povoljnijoj ceni, kao i da se snabdeva gasovodom, što je važno za sigurnost isporuka.

„Pa, mi imamo i povoljnu cenu gasa, dobijamo ga gasovodom i imamo puna skladišta, što je jako bitno“, ističe Putnikovićeva. Kao dodatnu prednost navodi mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana i razvoj novih interkonekcija.

Posebno ukazuje na početak izgradnje gasovoda ka Severnoj Makedoniji, koji bi Srbiji trebalo da obezbedi još jedan alternativni pravac snabdevanja.

Očekuje da Srbija neće imati problema sa količinama gasa i izražava nadu da će i cena ostati prihvatljiva.

Koliko Evropu košta odricanje od ruskog gasa

Putnikovićeva smatra da je evropsko odricanje od ruskog gasa jedan od značajnih uzroka ekonomskih problema sa kojima se suočavaju privreda i građani Evropske unije.

Podseća da je pre rata u Ukrajini Rusija obezbeđivala oko 40 odsto gasa koji je uvozila Evropska unija, dok je danas taj udeo znatno manji.

Navodi da je cena prirodnog gasa na holandskoj berzi TTF dostigla 91 evro po megavat-satu, što je, prema njenoj oceni, dva do tri puta više nego pre energetske krize.

Posledice ne osećaju samo industrijski potrošači gasa već i toplane, domaćinstva i proizvođači električne energije.

Ukazuje da skuplji energenti povećavaju troškove proizvodnje, a samim tim i cene proizvoda i usluga.

Putnikovićeva ocenjuje da su rast troškova života i nezadovoljstvo ekonomskom situacijom među razlozima za proteste u pojedinim evropskim zemljama.

Ističe i da Evropa predstojeću zimu dočekuje sa skladištima gasa koja su, prema podacima koje navodi, popunjena oko 70 odsto, uz razlike između država.

Ormuski moreuz ostaje ključan za cenu nafte

Osvrćući se na cenu nafte, Putnikovićeva je ocenila da će dalja kretanja u velikoj meri zavisiti od situacije na Bliskom istoku.

Smatra da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da ublaži politiku prema Iranu, jer poremećaji u Ormuskom moreuzu doprinose visokim cenama nafte.

Prema njenoj oceni, skuplje gorivo ne odgovara američkoj administraciji uoči izbora za Kongres, zbog čega će nastojati da pronađe način da se cene na svetskom tržištu stabilizuju.

Američki tečni gas nije jeftina zamena

Evropska unija je poslednjih godina povećala uvoz tečnog prirodnog gasa, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država, ali Putnikovićeva ukazuje da takav način snabdevanja podrazumeva dodatne troškove.

Gas mora da bude ohlađen i pretvoren u tečno stanje radi transporta tankerima, a potom ponovo vraćen u gasovito stanje.

Osim američkog tečnog gasa, Evropa se snabdeva i iz Norveške, Alžira, Katara, Australije i drugih zemalja.

Međutim, poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka dodatno otežavaju situaciju. Objašnjava da se evropski kupci za raspoložive količine tečnog gasa nadmeću sa velikim azijskim tržištima, što dodatno utiče na cenu. 

Ona ne isključuje mogućnost da se u pojedinim evropskim zemljama ponovo otvori pitanje uvoza ruskih energenata.