Radojković: EU oprezna, ne daje blanko podršku prištinskoj administraciji

Istoričar Stefan Radojković izjavio je da je Evropska unija, po pitanju ukidanja sankcija Kosovu, oprezna prema prištinskoj administraciji, te da ne želi da joj daje blanko podršku dok se ne uveri da će se ona manje-više ponašati u skladu sa željama i interesima Unije.

Radojković je za Kosovo onlajn istakao da EU čeka rasplet situacije na Kosovu i da li, u slučaju neizbora predsednika, sledi nova kriza, kao i kakav će biti pristup prema srpskoj zajednici.

„Može se reći da su oprezni u svom pristupu ka prištinskoj administraciji, da ne veruju u potpunosti da će prištinska administracija biti saradljiva sa institucijama Evropske unije, iz tog razloga oni verovatno čekaju da li će doći do reizbora Vjose Osmani ili možda nekog drugog kandidata za predsednika prištinskih institucija i da li će zapravo vlada Albina Kurtija pokazati kredibilitet i stabilnost, da bi oni na institucionalnom nivou imali sagovornika. Jer, ako ne dođe do reizbora Vjose Osmani i ako se uđe u novu političku i institucionalnu krizu, onda imate i povećani rizik za pritisak, na primer, na srpsku zajednicu, posebno na severu Kosova, za koju se pokazalo da je predmet političke kampanje i institucionalnog pritiska zarad poena u političkoj kampanji“, kaže Radojković. 

Kako navodi, EU pokazuje signale dobre volje po pitanju ukidanja sankcija, ali da ne želi da daje blanko podršku Prištini.

„Čini mi se da su oni još uvek oprezni, da pokazuju signale da su raspoloženi da ukinu sve sankcije, koje se inače i nisu pokazale kao neko sredstvo pritiska na Prištinu, ali da nisu spremni da daju blanko podršku prištinskoj administraciji dok ne vide da će ona da se ponaša manje više u skladu sa željama i interesima Evropske unije“, poručio je naš sagovornik.

Na pitanje da li bi jedan od parametara za ukidanje sankcija mogao da bude i najavljena integracija prosvete i zdravstva, ili su to jednostrani potezi, Radojković ističe da EU želi da vrati Kurtija u okvire briselskih sporazuma.

„Bilo bi logično da žele da vrate Kurtija u okvire Briselskih sporazuma potpisanih 2013. i 2015. godine i kasnije svih onih naknadnih sporazuma o tzv. francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu. Drugim rečima, nije da nije predviđena neka, uslovno rečeno, integracija srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema, ali u okviru Zajednice srpskih opština. Svi znamo da je Kurti apsolutni protivnik takvog okvira i sad se postavlja pitanje da li će EU biti u mogućnosti da ga natera, da pritisak, koji on očigledno vrši nad srpskom zajednicom, vrši - ali u okviru dogovorenih okvira iz 2013. i 2015. godine“, dodao je istoričar.

Kako dodaje, logično je da Unija ne želi da dijalog ostane mrtvo slovo na papiru.

„U tom smislu, Tači se pokazao kao daleko saradljivi sagovornik i srpskoj zajednici i Republici Srbiji. I videćemo. Da sam ja na mestu Evropske unije, bilo bi mi logično da oni žele da Briselski dijalog bude funkcionalan, a ne mrtvo slovo na papiru. Videćemo kolika će biti uloga u tome i izaslanika Evropske unije, gospodina Sorensena, ali definitivno će to biti jedan od signala da li Kurti postaje saradljiviji. Ja lično sam veoma skeptičan prema tome. On je inače i svojevremeno prema deklaraciji o nezavisnosti prištinskih institucija rekao da je ona deklaracija o zavisnosti, jer je nastala na osnovu Ahtisarijevog sveobuhvatnog plana za rešenje tog problema, gde on zapravo vidi preterano mešanje međunarodnih faktora na, kako on to vidi, unutrašnje pitanje Kosova i Metohije. U tom smislu sve je moguće“, istakao je Radojković.

Prema njegovom mišljenju, veći pritisak mogle bi da učine Sjedinjene Američke Države u određenom formatu, ali da se postavlja pitanje koliko su one spremne da se mešaju u pitanje Balkana, a koliko su tu stvar prepustile Evropskoj uniji.