Radosavljević: Neophodno da međunarodni partneri budu upoznati sa realnim položajem Srba na Kosovu

Kandidat Srpske liste za poslanika Jovana Radosavljević, koja je prošle sedmice učestvovala na informativnom ručku za predstavnike švajcarskog parlamenta na temu položaja Srba na Kosovu u organizaciji Ambasade Srbije u Bernu, izjavila je da je sagovornicima predstavila položaj srpske zajednice na Kosovu i posebno naglasila probleme tranzicione pravde koji postaju gorući, kao i postupke koji se vode protiv Srba često bez relevantnih dokaza. Takve posete su, napominje, neophodne kako bi se što više donosilaca odluka na međunarodnoj sceni informisalo o realnom stanju stvari na Kosovu.

Dva dana nakon informativnog ručka, u švajcarskom parlamentu je tokom rasprave o produženju mandata švajcarskom kontingentu u okviru Kfora prvi put pokrenuto pitanje zaštite prava srpske zajednice na Kosovu, tokom koje su poslanici ukazivali na kršenje ljudskih prava Srba od strane većinske albanske zajednice i zatražili odgovor od nadležnih vlasti šta Švajcarska čini po tom pitanju. 

Radosavljević za Kosovo onlajn rekla da je sagovornicima ukazala na stanje u kojem žive Srbi na Kosovu.

„Imala sam priliku da govorim o stanju u kojem se nalazimo, a to su institucionalni pritisci koji dolaze iz Prištine, bezbednosni razlozi, odnosno brige koje imamo, ali i pritisak na očuvanje našeg identiteta, kao i na položaj Srpske pravoslavne crkve. To su neke od stvari koje sam tada pominjala i mogu reći da su švajcarski poslanici i te kako bili zainteresovani, što se dva dana kasnije u parlamentu i pokazalo kroz otvaranje, prvi put, teme položaja kosovskih Srba u širem kontekstu izglasavanja produžetka mandata Sviskoja koji na kraju jeste produžen do 2029. godine, što je bio i cilj ovog mog predavanja koje sam tada u Bernu i održala“, rekla je Radosavljević.

Iako je većina poslanika podržala nastavak švajcarskog vojnog angažmana u Kforu, debatu je obeležilo insistiranje poslanika Narodne partije Švajcarske da se ne može govoriti o stabilizaciji prilika na Kosovu bez otvorenog razgovora o ugroženosti srpske zajednice.

Radosavljević ističe da se Švajcarska na određeni način bavi položajem Srba na Kosovu, odnosno stanjem ljudskih prava, najviše u kontekstu tranzicione pravde.

„To je jedno pitanje koje postaje na neki način i goruće na Kosovu. U kontekstu skorijih hapšenja koje smo imali, odnosno jučerašnjeg hapšenja za ratne zločine u Gnjilanu i Štrpcu, ali i jednog šireg trenda koji postoji, postavljaju se mnoga pitanja na koji način i sa kojom agendom se ova hapšenja sprovode. Moram da napomenem jedan važan podatak. U periodu od 1999. do 2018. godine, Unmik i Euleks su procesuirali oko 48 slučajeva za ratne zločine. Tada je od optuženih bila oko polovina Srba. U periodu od 2019. do 2025. godine, kada kosovsko pravosuđe preuzima ove slučajeve, taj broj skače sa 48 na 68, od kojih su velika većina Srbi, čak više od 95 odsto. Skočio je, naravno, i broj suđenja u odsustvu. Mi sada imamo 24 ili 25 slučajeva, a za period od šest godina imali smo 68 i u međuvremenu nebrojan broj novih slučajeva koje sada ovde nisam obuhvatila“, ukazala je Radosavljević.

Napominje i da u vezi sa tim postoji mnogo problema, a da je razlog zašto ranije nije bilo toliko slučajeva po pitanju ratnih zločina to što su institucije kao što su Euleks i Unmik odbacivale predmete koji nisu bili utemeljeni, odnosno za koje nije postojalo dovoljno dokaza.

„Ono što Kosovsko tužilaštvo radi je da na vrlo problematičnim dokazima otvara ove predmete. Druga stvar je da vrlo često mi imamo jednu poveznicu između optuženih za ratne zločine i njihovih sporova oko imovine na Kosovu. Takođe, jedan veliki problem je što se dokazi baziraju na svedočenjima, što opet jeste vrlo problematično jer mi imamo slučajeve gde je dolazilo i do, vremenom, promena iskaza, pa se dovodi u pitanje da li oni uopšte jesu adekvatni da bi se neki slučajevi otvorili, odnosno procesuirali“, objašnjava Radosavljević.

Navodi da je ovaj problem i trend uvidela i Švajcarska ambasada na Kosovu, posebno po pitanju suđenja u odsustvu kojih je za jedan vrlo kratak period bilo više od 23.

„Ovo su samo neke od stvari koje sam ja imala priliku da pomenem i da razgovaram sa švajcarskim parlamentarcima, a i moja poseta tamo i generalno inicijativa Srpske ambasade pokazuje da je stvarno neophodno da u kontinuitetu pokušavamo da informišemo naše strane partnere o realnom stanju stvari na terenu u cilju poboljšanja položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Pored produžetka mandata Kfora do 2029. godine postoji mogućnost povećanja broja vojnika na terenu. Mislim da je ono što je najvažnije ovde činjenica da se na nivou Švajcarske i u njihovom parlamentu otvorila jedna debata i otvorena rasprava o onome što se dešava ovde na terenu i da jednostavno to vremenom postane nešto što je deo javne rasprave, a ne nepoznanica kako za švajcarske političare, tako i za njihovu širu javnost“, istakla je Radosavljević.

Navela je i da akteri u međunarodnoj politici često nemaju dovoljno relevantnih informacija o položaju srpske zajednice na Kosovu, pa je neophodno organizovati više sličnih zagovaračkih poseta kako bi se donosioci odluka informisali o stanju stvari.

„Moje iskustvo i prethodni sastanci koje sam imala sa međunarodnim predstavnicima, kako ovde na Kosovu, tako i vani, pokazuje da je ovo jedna vrlo duga i teška borba i da je problem što većina njih generalno nije naklonjena nama. Problem je u tome što generalno ne postoji dovoljno informacija sa kojima oni raspolažu i mislim da su generalno ovakvi sastanci, ovakve zagovaračke posete neophodne kako bi se što više donosilaca odluka na međunarodnoj sceni informisalo o realnom stanju stvari i na taj način možda uspelo da nam pomogne da stvari ovde i unapredimo“, zaključila je Radosavljević.