Radosavljević: Život Srba na Kosovu postaje neizdrživ, lišen dostojanstva

Predstavnica nevladinog sektora sa severa Kosova Jovana Radosavljević ukazala je u intervjuu za Glas Amerike, da se srpska zajednica na Kosovu, primarno na severu, ali i posledično na jugu, poslednje tri godine nalazi u periodu konstantne krize. Kako je navela, odvija se kontinuirani proces ulaženja iz krize u krizu koje se ne rešavaju i samo se gomilaju, a život ljudi postaje neizdrživ, čak i, kako kaže, lišen dostojanstva.

"Mnogi se odlučuju da napuste sever i ostale delove Kosova gde žive zarad bolje budućnosti, ekonomske stabilnosti i bolje bezbednosti. Nažalost, u ovoj godini koja je trebalo da bude ozbiljna prekretnica i presudna, kako su to poručivali međunarodni zvaničnici, pažnja je usmerena negde drugde: na izbore koji će se krajem godine održati u Americi, u Evropskoj uniji, na Kosovu, ali i na otvorena žarišta u drugim delovima sveta koja zahtevaju veću pažnju i interesovanje međunarodne zajednice", navodi Radosavljević.

Napominje u intervjuu, koji je dala tokom studijske posete Americi sa kolegama Srbima i Albancima, da su Zapadni Balkan i kriza na Kosovu ostali su u senci svega toga.

Na pitanje šta je konkretno neizdrživo, Radosavljević kaže da su to odluke kosovske vlade, koje su u suštini trebalo da budu deo procesa dijaloga.

Dodaje da umesto da se tretiraju kao bilateralna pitanja na nivou dijaloga, tretirale su se kao unutrašnja pitanja Kosova.

"Setimo se samo 2021. i sprovođenja mera reciprociteta, odnosno procesa preregistracije vozila - što je izazvalo otpor i reakciju lokalnog stanovništva, posebno zbog načina na koji je sprovedena. Nije urađena u duhu dijaloga i saradnji sa srpskim političkim predstavnicima na Kosovu, ali i samim Beogradom", navodi.

Dodaje da na situaciju postoji i nedostatak konstruktivnosti zvaničnog Beograda i Prištine da se dođe do pomaka u normalizaciji odnosa.

"U prethodnom periodu bilo je ozbiljnih napora međunarodne zajednice da se dogodi nekakav napredak. To se videlo kroz Briselski sporazum, odnosno Ohridski dogovor. Situacija se na terenu, u međuvremenu, drastično pogoršala - dok je sprovedeno očekivano. Najveći problem je odbijanje kosovske strane da pokrene sprovođenje Zajednice opština sa srpskom većinom", ukazuje.

Komentarišući to što je kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno, u Savetu bezbednosti pohvalno govorila o pravima koja Srbi i druge manjine uživaju na Kosovu - tvrdeći da su Srbi pod žestokim ucenama i pritiskom kriminalnih struktura i zvaničnog Beograda - a ne kosovskih vlasti, Radosavljević kaže da u suštini postoje dve realnosti na Kosovu.

"Imamo vrlo polarizovano društvo gde se, sa jedne strane nalaze kosovski Srbi, a sa druge kosovska vlada - odnosno većinska zajednica. I ne postoji veza između jednih i drugi, kako bi se uspostavio protok informacija i razumevanje za drugu stranu. Ono što čujemo iz Prištine - ne rezonuje sa realnošću kakva je na severu Kosova ili perspektivi srpske zajednice koja živi na Kosovu, severno i južno od Ibra. Kada je reč o lokalnom stanovništvu, ljudi su itekako nezadovoljni i osećaju nepoverenje prema kosovskim institucijama zbog različitih akcija ili nedostatka akcija u prethodnom periodu", kazala je.

Takođe, navodi i da postoji vrlo zapaljiv i polarizujuć narativ koji sve to prati.

"Tako da, ako pitate kosovske Srbe ili zvaničnu Prištinu obe strane će se saglasiti da je situacija na severu Kosova složena, kao i da je potrebno razgovarati i rešiti bezbednosnu situaciju. Ali, percepcija uzroka svega toga je potpuno suprotna. Kosovski Srbi to doživljavaju iz perspektive osećaja ugroženosti. Ljudi to opisuju kao stanje okupacije koju sprovode pripadnici specijalne policije koja je albanska, kosovske policije koja je sada isključivo albanska - što je u neskladu sa kosovskim Ustavom i Briselskim sporazumom, gde takve institucije moraju da reflektuju demografsku strukturu", istakla je.

Radosavljević kaže da Srbi jesu napustili kosovske institucije, ali da je potrebno vratiti se na to zašto su to učinili.

"Postoji mnogo optužbi na račun zvaničnog Beograda da je instruisao Srbe da izađu iz institucija. Realnost je malo drugačija: ta inicijativa je krenula sa terena - od srpske zajednice i primarno srpskih predstavnika unutar kosovske policije koji su doživeli nepoverenje centralnih vlasti i njihovo mešanje u mandat Komande Sever koja je proistekla iz Briselskog sporazuma. Samim tim se centralni nivo mešao u posao lokalne policije i nije bilo razmene informacija. Oni su rekli da je došlo do tačke nepodnošljivosti. Time su i predstavnike drugih institucija naveli da se saglase", podsetila je.

Navodi da je Beograd jednostavno pustio da se to i desi te da se sada žive posledice svega toga.

Srba, kako dodaje, nema u institucijama i nema naznaka da će se vratiti u skorije vreme.

"Jedan od indikatora je i prošlomesečni bojkot referenduma za smenu gradonačelnika. Bojkot se dogodio najviše zbog toga što lokalno stanovništvo nije želelo da učestvuje u takvom političkom i izbornom procesu, jer uslovi zbog kojih su napustili institucije, nisu bili ispunjeni. Istovremeno, životna situacija im je bila pogoršana. U to spada zabrana uvoza robe iz Srbije, što itekako utiče na standard života stanovništva i funkcionisanje malih biznisa u srpskim sredinama, ali i odluka Centralne banke Kosova o upotrebi dinara", dodala je.

Govoreći o procesu normalizaciji odnosa, Radosavljević kaže da je normalizacija narativ političkih elita koji nije toksičan i polarizujuć, već inkluzivan.

"To je, pre svega, najbitnija stvar. Postojanje političke volje da, u stvari, dođe do harmonizacije odnosa", dodaje i podvlači da normalizacija za nju znači i primenu vladavine prava i poštovanje obaveza koje institucije imaju prema sopstvenim građanima.

“Posebno one obaveze koje proizilaze iz Ustava, ali i međunarodnih sporazuma. Na terenu je apsolutno suprotna situacija. I to nas udaljava jedne od drugih i otežava bilo kakvu mogućnost da se krene napred u ovakvim okolnostima. Verujem da je ova godina u tom smislu izgubljena. Propušten je momentum gde bi dve strane mogle da se navedu da konstruktivno sednu i dođu do nekog pomaka u normalizaciji odnosa”, kaže Radosavljević.

Navela je da strahuje da bi zbog, kako navodi, promene fokusa međunarodne zajednice - u 2024. na Kosovu moglo da bude novih eskalacija.

“Koje dodatno mogu da poremete sliku i stanje međuetničkih odnosa i nadu da se oni na bilo koji način poprave. Ovo jeste, na neki način, apel međunarodnoj zajednici i političkim elitama da razmisle na koji način možemo da izažđemo iz ove krize”, ukazala je Radosavljević.

Primećuje, međutim, i da su Srbija i Kosovo postigli sporazum o normalizaciji odnosa u Ohridu - iako nisu to želeli.

“Vidimo da su Priština i Beograd daleko od toga da žele da do toga i dođe. Ovo je više bila želja međunarodnih aktera, posrednika ili izaslanika, koji opet nisu imali dovoljno efikasne alate da navedu lidere da se okrenu ka samoj implementaciji”, objašnjava Radosavljević.

Navodi da je sagovornicima, među kojima su bili odlazeći izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i glavna zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Juri Kim, prenela situaciju u kojoj se kosovski Srbi nalaze.

Na pitanje o eventualnom članstvu Kosova u savetu Evrope, Radosavljević kaže da misli da Kosovo u jednom momentu treba da bude članica Saveta Evrope, ali da u ovom trenutku ne zadovoljava uslove.

"Poruka međunarodne zajednice nije bila u potpunosti jasna u prethodnom periodu. Sada se to malo kristališe, videli smo izjavu Gabrijela Eskobara u vezi sa tim, da je članstvo u Savetu Evrope itekako povezano sa procesom normalizacije Kosova i Srbije i kosovskim evropskim putem. Jedno ne može da isključi drugo. Samim tim Kosovo je u obavezi da sprovede sve obaveze koje proističu iz Ahtisarijevog plana i integrisane su u kosovski Ustav, ali i Briselski i Ohridski sporazum", kazala je.

Na pitanje šta se isprečilo Kosovu na putu članstva u Savetu Evrope, Radosavljević navodi da dok se to ne desi, međunarodna zajednica će shvatati da Kosovo još nije stvorilo okolnosti da nevećinske zajednice, konkretno srpska zajednica, mogu da funkcionišu na predviđen način.

"I samim tim neće podržati ovo članstvo. Zabrinuta sam kako će se ovo dalje razvijati - prošlog meseca kada je glasanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za članstvo Kosova okončano u korist Kosova, imali smo reakciju Srbije - zaustavljani su autobusi i čak zadržavani pojedini pripadnici kosovske policije. Takođe, vratimo se malo više unazad - kada je Kosovo konačno odlučilo da primeni odluku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani - automatska posledica je bila uklanjanje ćiriličnih znakova na severu Kosova. Da bi se pokazalo nezadovoljstvo zbog toga što je to moralo da se učini", dodaje.

Radosavljević navodi da iz ove perspektive ne može da kaže da bi se kao Srpkinja osećala sigurnije ukoliko bi Kosovo postalo članica Saveta Evrope.

"Postoje zemlje članice Saveta Evrope koje itekako krše ljudska prava na svojoj teritoriji - pa opet sam Savet Evrope ne može ništa da uradi po tom pitanju, osim da ukaže na propuste i uputi određene preporuke. Tako da, ako se iscrpe sve instance na nivou Kosova, građani bi mogli da potraže na nivou Međunarodnog suda za ljudska prava, ali mislim da smo i dalje daleko od toga. Mislim da moramo da se fokusiramo na stanje koje imamo sada na Kosovu, a to je da postoje mehanizmi koji treba da se primene, kako bi osigurali normalno funkcionisanje srpske zajednice. Ali, isto tako i njeno funkcionisanje kao političkog faktora. Ono što vidimo je da, na neki način, ova vlada na Kosovu to pokušava srpskoj zajednici da oduzme", kazala je.

Navodeći da kosovska vlada i premijer nikada nisu bili oduševljeni idejom da preduzmu određene korake da dođe do kreiranja Zajednica opština sa srpskom većinom, Radosavljević napominje da je i partija Samoopredeljenje, dok je bila u opoziciji, bila jedan od najglasnijih protivnika osnivanja ovakvog tela.

"Samim tim, sada kada su na vlasti, ne mogu tako lako da promene poziciju - iako to jeste, ne samo međunarodna nego i ustavna obaveza Kosova. Ova vlada na Kosovu će uraditi sve da do toga ne dođe. Ono što je trebalo da urade u skorijoj istoriji, od prošle jeseni, jeste da taj nacrt dobijen od Evropske unije, koji su prihvatile kosovske institucije, pošalju na razmatranje Ustavnom sudu i da se kasnije uđe u proceduru formiranja.To bi uzelo mnogo vremena - potrebne bi bile godine da se tako nešto desi. Ali, je neophodno da počne da se dešava. Ne vidim način i razlog kako bi ova vlada to uradila. Mislim da se pre mogu očekivati prevremeni izbori nego da se napravi bilo kakav konstruktivan korak u tom pogledu", navodi.

Na pitanje šta bi osnivanje Zajednice značilo za Srbe, Radosavljević navodi stabilnost.

"I neku vrstu sigurnosti. Iako je za lokalnu zajednicu Zajednica opština sa srpskom većinom postala jedan mit i daleko smo od razumevanja šta to telo treba da predstavlja. Ono što je jasno je da se radi o obavezi Kosova, da je to kosovska institucija - koja bi osigurala da građani Republike Srbije, ne samo kosovski Srbi, imaju kontinuirani pristup uslugama i kvalitetu usluga na koje su do sada navikli. Te usluge im je Republika Srbija omogućavala i nisu ih dobijali od kosovskih institucija. Samim tim bi se legalizovao dolazak novca iz Srbije za funkcinisanje institucija u okviru Zajednice. Tako da bi stvorila jednu vrstu transarentnosti i institucionalne sigurnosti za ove zajednice", dodaje.

Komentarišući najavljen odlazak američkog izaslanika za Balkan, kao i posrednika EU u dijalogu, Radosavljević kaže da postoji mnogo kritika na račun Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara.

"Oni odlaze otprilike u isto vreme. Upitno je ko će biti njihovi naslednici i kako će se postaviti u narednom periodu. Iako su kritike brojne - ne postoji mnogo drugih aktera koji bi mogli drugačije da funkcionišu - s obzirom na dinamiku lidera iz Srbije i sa Kosova. Posebno što je Kurti novo lice na političkoj sceni i potpuno se razlikuje od onoga što smo mogli da vidimo od prethodnih vlada na Kosovu koje su bile mnogo konstruktivnije. Posebno u odnosima sa svojim međunarodnim zapadnim partnerima - pogotovo Sjedinjenim Američkim Državama", kazala je.

Dodaje da prisustvo i interesovanje međunarodne zajednice je veće nego ikad, čak i iz perspektive civilnog društva.

"Količina sastanaka i razumevanje američke administracije za pitanja i probleme sa kojima se srpska zajednica na Kosovu suočava je, da kažemo, potpuno suprotna učinku i uticaju koji imaju na aktuelnu vladu na Kosovu. Ona uspeva da preformuliše poruke koje dolaze od međunarodne zajednice i predstavi ih u okviru svoje istine - koja onda postaje istina za celo društvo na Kosovu", zaključuje Radosavljević.