Radosavljević: To što smo morali u Brisel znači da vlada u Prištini ne prihvata Srbe kao politički faktor

Direktorka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Jovana Radosavljević, koja je u Briselu u grupi Srba i predstavnika Nacionalnog konventa Srbije o EU razgovarala sa Miroslavom Lajčakom, izjavila je da su kritike zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija ustaljeni pritisak na civilno društvo i medije.

Ranije danas, Bisljimi je zamerio Lajčaku što u objavi o tom susretu nije precizirao da se radi o Nacionalnom konventu Srbije, tražeći mu da objasni da li su u njegovom narativu srpske nevladine organizacije sa Kosova deo Nacionalnog konventa o EU Srbije, te dodao da je reč o nevladinim organizacijama „koje se aktivno i otvoreno zalažu protiv integracije Srba u život Kosova“.

"Očigledno da se naša razumevanja termina ‘integracija’ razlikuju", rekla je Radosavljević za Kossev.

„Mi to razumemo u kontekstu održive integracije ljudi kroz dijalog, poštovanje sporazuma, kao i kroz postojeće mehanizme zaštite srpske zajednice, dok predstavnici ove vlade to razumeju primarno kao integraciju teritorije, a ne ljudi – zanemarujući ne samo mehanizme samouprave kosovskih Srba proisteklih iz dijaloga koji se tiču ZSO, policije i sudstva, već čak zanemaruju mehanizme zaštite koji su utkani kroz Ustav Kosova, koji garantuje multietničke institucije kroz sistem ravnopravne zastupljenosti svih zajednica na svim nivoima“, rekla je Radosavljević.

Dodala je da se ta vizija vlade o integraciji sprovodi „kao otvoreni čin uspostavljanja dominacije većinske zajednice, rušeći usput sve dosadašnje napore u izgradnji multietničkog i građanskog društva na Kosovu zasnovanog na međusobnom poštovanju i uvažavanju“.

„Mi već duže od dve godine govorimo kako smo spremni za razgovor sa vladom, ali samo pod uslovom da to bude javni događaj pred medijima, jer smo svedoci da ova vlada želi samo zatvorene sastanke kako bi mogla da ih politički zloupotrebljava pred međunarodnom javnošću, i stvori privid komunikacije i saradnje sa srpskom zajednicom“, dodala je Radosavljević.

Za nju je to, kaže, savršen pokazatelj toga kako Vlada Kosova vidi na koji način kosovski Srbi treba da se angažuju u političkom životu.

„Činjenica da Srbi sa Kosova moraju da putuju u Brisel kako bi ukazali na posledice jednostranih i neinformisanih politika kosovske vlade, na alarmantne posledice odluke Centralne banke, zabrane uvoza robe iz Srbije, ilegalne eksproprijacije i stalno prisustvo Specijalnih jedinica Kosovske policije na severu Kosova, prisvajanja imovine Srpske Pravoslavne Crkve, nepoštovanje odluka Ustavnog suda Kosova, neravnopravne zastupljenosti Srba u institucijama na svim nivoima, pokazuju da ova vlada ne želi da prihvati činjenicu da su Srbi politički faktor na Kosovu i da radi sve da to više ne bude slučaj“, rekla je Radosavljević.

Tim pristupo, vlada šalje poruku da „ne želi ljude koji misle svojom glavom nego poslušnike“, poručuje Radosavljević.

„Moj odgovor je da to u nama nikad neće imati, ni ova niti bilo koja druga vlada ili politička opcija. I upravo za to civilno društvo postoji“, naglašava Radosavljević.

Ona je dodala da su evrointegracije Srbije od interesa za sve građane Srbije, bez obzira na to gde oni žive ili koje još državljanstvo imaju, dok je poglavlje 35 posebno od značaja za Srbe sa Kosova, jer je između ostalog to „jedan od kanala komunikacije sa Vladom Srbije gde se saznaju stvari o tome“.

„I Vlada Kosova to može da uzme kao dobar primer da Kosovo na sličan način obaveštava civilno društvo o napretku u dijalogu. Pored toga, zamenik premijera bi trebalo da zna da su organizacije civilnog društva deo regionalnih mreža, te da im za razliku od javnih institucija nije potrebna bilo čija dozvola kako bi učestvovali u inicijativama tog tipa“, kazala je Radosavljević.