Rajić: Verujem da bi Amerika bila spremna da podrži legitimna prava SPC na Kosovu

Analitičar Predrag Rajić rekao je za Kosovo onlajn da je siguran da Priština neće prihvatiti Srpsku pravoslavnu crkvu kao sagovornika u dijalogu na temu rešavanja pravnog položaja SPC na Kosovu, ali smatra da sa SPC žele da pričaju predstavnici Evropske unije i Amerike, pri čemu se, kako kaže, više uzda u Ameriku nego u EU, pogotovo u aktuelnu američku administraciju.

„Vidimo da se predsednik Tramp postavlja kao zaštitnik hrišćana u svetu, a ono što Priština radi je direktan atak na hrišćansko nasleđe“, kaže Rajić.

Zbog toga je mišljenja da bi Srbija za rešavanje pitanja položaja SPC na Kosovu, mogla da pronađe odgovarajućeg partnera pogotovo među američkim hrišćanima u američkoj politici.

„Činjenica je da sada Amerika ima mnogo više uticaja u tom kontekstu na crkvena zbivanja i novi papa je Amerikanac, dakle i u Rimokatoličkoj crkvi su sada daleko uticajniji nego što su bili. Vidimo da se predsednik Tramp trudi da sa njim održi dobre odnose i da uspostavi komunikaciju. U tom kontekstu mislim da bismo morali da radimo svi zajedno i kao država, pojedinci, organizacije, dijaspora i crkva, da zainteresujemo Amerikance za ovo pitanje. Verujem da bi oni bili spremni da podrže interese i legitimna prava Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji“, mišljenja je Rajić.

Priština, kako ističe, konstantno negira pravo Srpskoj pravoslavnoj crkvi da postoji na KiM i služi se potpunom zamenom teza i falsifikovanjem istorije, a ključna teza koju promovišu, objašnjava je, da crkve i manastiri koji postoje na Kosovu i Metohiji nisu srpsko nasleđe, nego vizantijsko, a samim tim su grčko nasleđe, jer je zvaničan jezik u Vizantiji, odnosno u Romeji bio grčki.

„Oni žele da kažu da je to što se vidi na Kosovu i Metohiji delo grčkih graditelja, delo grčke kulture i da je to grčko pravoslavlje. Time zapravo žele da ubace jednu vrstu razdora na liniji Beograd-Atina. To im ne uspeva, ali to im je plan i cilj. Nerealno je očekivati da bi bilo ko mogao da prihvati tezu kako su Albanci gradili Gračanicu ili Pećku patrijaršiju, ali teza po kojoj bi oni rekli 'pogledajte kako to arhitektonski liči i ko su bili neimari', i da Srbi zovu Metohiju po grčkoj reči metoh, biće pokušaji da promovišu priču da su Srbi prisvojili ono što su Grci napravili, odnosno ono što je Vizantija na tom prostoru uradila, a da su onda malo nešto prepravljali i pripisali sebi, i da su u krajnjoj liniji od Grka preuzeli simbole i veru, ustrojili crkvu i svojevremeno se otcepili od grčke crkve. To je Kurtijev narativ i toga moramo biti vrlo svesni“, navodi Rajić.

Zbog takve politike, kako smatra Rajić, Aljbin Kurti neće rušiti srpske manastire i crkve, što je, ocenjuje, „malo dobra u ovom zlu“.

„Njegova politika je da to ne radi fizički, nego da politički pokuša da Srbima otme hramove i pripiše ih nekom drugom. On će se sigurno truditi da to radi u narednom periodu i zbog toga nikada neće prihvatiti Srpsku pravoslavnu crkvu kao partnera u razgovoru“, naglašava Rajić.

Istovremeno, kako dodaje, treba raditi sa drugim pomesnim crkvama, Atinskom arhiepiskopijom, Carigradskom patrijašijom, da se predupredi eventualna mogućnost u kojoj bi sutra neko mogao da kaže da je taj falsifikat koji Kurti želi da podmetne zapravo istinit.

„To je jako opasna igra, igra na duge staze i naizgled nije onako varvarska kao što je bila 2004. godine kada su rušili crkve i manastire. Albanci sad shvataju da to prosto više ne mogu da rade, da im to niko ne bi odobrio, ni Evropa, ni Amerika, a ako već ne mogu da sruše fizički te manastire, onda žele da ih pripišu nekom drugo i da danas-sutra legitimizuju to stanje u očima međunarodne zajednice“, naš sagovornik.

On upozorava na još jedan scenario loš po SPC, a to je da u budućnosti, kao što se dešavalo u Crnoj Gori, dođe do pokušaja da neko formira svoju NVO koju bi nazvao Kosovska pravoslavna crkva ili slično.

„Takvog nekog bi Aljbin Kurti legitimizovao i hteo da uvaži. Oni će prihvatiti da postoji pravoslavlje na toj teritoriji ali to pravoslavlje ne sme da ima nikakav srpski prefiks i ne sme da ima nikakvu vezu sa Srbima. To je suština priče i ovde ćemo sigurno imati problema ubuduće, ali dobro je da budemo svesni njihove strategije da bi smo mogli na vreme da delujemo prema onima koji će biti glavne mete albanskog lobiranja. Verujem da je crkva toga vrlo svesna i da na tome već radi, budući da imamo i ofanzivu crkvenu diplomatiju, pre svega od patrijarha srpskog gospodina Porfirija koji vrlo dobro razume ove teme i ne želi da sačeka skrštenih ruku da problem dođe, već problemima ide u susret, što je jedini pravi pristup“, zaključuje Rajić.