Ramadani: Za Nato sve značajniji pregovarački i vojni uticaj Turske, posebno na Zapadnom Balkanu

Predsednik Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani izjavio je za Kosovo onlajn da Nato alijansa sve više uvažava pregovaračke mogućnosti i geografski i strateški značaj Turske, ali i njen vojni potencijal u slučaju potencijalnih žarišta, posebno na Zapadnom Balkanu.

„Postoji ogromno poštovanje prema Turskoj zbog njenog geografskog i strateškog položaja. U tekstu analitičarke iz Turske se ističe da je Francuskoj i Makronu lako biti članica Natoa kada su joj neposredni susedi Lihtenštajn, Monako, Švajcarska. Turska je u poziciji gde su joj susedi Sirija, Irak, Iran“, smatra Ramadani.

Dodaje da su to samo neki od razloga zbog čega nije iznenađenje da Ankara sledeće godine bude domaćin Samita Natoa.

„Turska je i dalje veoma važna u Natou kao članica. Prvo, ona je druga sila sa aktivnom vojskom u Natou i ima vojne kapacitete vredne poštovanja jer je i dalje negde među prve četiri ili pet članica Natoa. Istovremeno, značajno je da Turska već igra veliku ulogu u pregovaračkim procesima. Turska je sila koja može da učestvuje u postizanju mirovnih sporazuma“, istakao je Ramadani navodeći posredovanje u dijalogu Rusije i Ukrajine.

S druge strane, ovaj analitičar ističe da ne treba zanemariti i njen vojni potencijal u slučaju potencijalnih žarišta, posebno na Zapadnom Balkanu.

„Sve to daje značaj Turskoj“, naglašava Ramadani.

Objašnjava da se ova zemlja ubrzano priprema za pretstojeći sastanak Natoa i da je za tu namenu odabran kompleks koji može da primi 15.000 ljudi.

„Neki čak prave poređenje da će biti sličan Pentagonu, možda čak i lepši u pogledu moderne tehnologije“, otkriva ovaj analitičar.

Nema dilemu i da je izborom Turske za domaćina Nato imao u vidu uticaj koji Turska ima u pojedinim zemljama, pa i na Zapadnom Balkanu.

„Bez obzira na nostalgične komentare ili one da želi da pravi novo 'carstvo', činjenica je da je Turska prilično prisutna u ovom regionu. Pogotovo sa investicijama, bilo u Srbiji, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji“, navodi Ramadani.

Upitan koliko su realne tvrdnje da Ankara ima „osmansku nostalgiju“, ovaj analitičar kaže da „moderno vreme“  od svake zemlje zahteva da bude prisutna u regionu gde se nalazi.

„Mislim da prisustvo Turske kao vojne, političke i ekonomske sile na Balkanu može da bude predmet dogovora sa članicama Natoa, posebno SAD, jer znaju za njihov uticaj na samom Balkanu, a istovremeno i na Bliskom istoku“, kaže Ramadani.

Podseća da je Zapad prvo kritikovao Tursku zbog ulaska u severni deo Sirije bez prethodne konsultacije unutar Natoa, ali da se brzo uvideo njen značaj u postizanju mira.

„Vreme je pokazalo da je Turska, takvim ulaskom u severni deo Sirije, uspela da pripremi pobunjenike protiv Asada i sada je ova zemlja sa 80 odsto turskog uticaja. Pre nekoliko meseci, Turska je uspela da napravi mirovni sporazum sa Kurdima koji se decenijama bore i gube mnogo ljudi u tim ustancima. Dakle, to je takođe razlog zašto Turska ima ulogu u donošenju mira“, podvlači Ramadani.

Kada je reč o uticaju zvanične Ankare na Zapadni Balkan ovaj stručnjak kaže da to nije samo „nostalgija“.

„Turska je i dalje faktor koji može da sačuva mir i uspostavi neku vrstu odnosa između vojnih struktura i politika na Zapadnom Balkanu“, naglašava Ramadani.

U redovnoj, godišnjoj rotaciji na čelu Kfora, od jeseni je na čelu ove misije novo-stari komandant Orhan Ulutaš.

Ramadani kaže da njegov izbor nije slučajan, ali i da dolazi u „napeto vreme“.

Podseća da je i tokom prvog mandata, a nakon događaja u Banjskoj i nereda u kojima su napadnuti vojnici Kfora, general Ulutaš uspeo da smiri situaciju.

„Politika i uticaj Turske u srpskoj politici i na Kosovu ipak su doprineli situaciji koja je danas mirnija na granicama na severu Kosova“, smatra ovaj analitičar.

Dodaje da je u tome velika zasluga Natoa koji podstiče pregovore Beograda i Prištine kako bi se došlo do „efikasnog i racionalnog sporazuma“.

U tome vidi presudnu ulogu SAD.

„Verovatno će doći i do političko-diplomatske subordinacije, koja će biti pokrenuta od strane Trampove administacije. Bez obzira da li će političke strukture na Kosovu i u Srbiji biti zadovoljne ili nezadovoljne, mislim da će ova Trampova administracija definitivno doprineti do razvijanja odnosa između Kosova i Srbije“, zaključuje Ramadani.