Ramuš Haradinaj i Vljora Čitaku - imena kojima se kalkuliše za predsedničku funkciju

Izvor: Gazeta Express

Do kraja mandata kosovskog predsednika Hašima Tačija preostalo je manje od šest meseci, političke partije već kalkulišu ko bi mogao biti sledeći predsednik, lider Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj jedini je javno izrazio nameru da preuzme tu funkciju, piše Gazeta Ekspres.

Politički analitičar Agon Malići smatra nemogućim izbor Haradinaja za predsednika, jer Demokratski savez Kosova (DSK) nema interes da glasa za njega, niti Demokratska partija Kosova (DPK) da mu obezbedi kvorum.

Izbor za predsednika bi se mogao ubrzati, navodi Gazeta Ekspres, ukoliko bi pretpretresni sudija u Specijalizovanim većima potvrdi optužnicu specijalnog tužioca za bivšeg direktora Političke uprave OVK, aktuelnog predsednika Hašima Tačija.

Malići kaže da Haradinajeva stranka ima svojevrsni veto u procesu izbora predsednika.

„Čini se da je teško ovaj posao obaviti bez nekog dogovora sa Haradinajem ili bez njegovog popuštanja, s obzirom da je na osnovu tumačenja Ustavnog suda, prilikom izbora predsednika, potreban kvorum od 80 poslanika. Čak i ako DPK i DSK ujedine glasove, zajedno sa manjinama dostižu tek oko 70 glasova. U kontekstu u kojem DSK za predsednika neće moći da obezbedi podršku Pokreta Samoopredeljenje (PS) i gde DPK ne glasa ni za koga osim za svog kandidata, Haradinaj ima određenu moć veta nad tim pitanjem. Ostaje da se vidi da li će on iskoristiti 'nuklearnu opciju' da Kosovo izvede na izbore ili će jednostavno pregovarati da bi dobio maksimum, jer ne vidim mogućnost da Haradinaj bude izabran za predsednika", rekao je Malići za Gazeta Ekpres.

Kandidaturu Haradinaja, Malići vidi, kao kalkulaciju da postane potencijalni partner PS u slučaju novih izbora na Kosovu.

„Mnogo zavisi od postizbornih kalkulacija, Haradinaj verovatno ostavlja otvorenom mogućnost da postane partner PS, a mora da odluči da li je bolje da mandat proširi širom koalicijom, ili da započne saradnju sa Kurtijem. U tom kontekstu, poslednjih dana i nedelja u medijima su vidljivi neki signali pritiska na Haradinaja da popusti“, rekao Malići.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani izjavio je sinoć da će Ramuš Haradinaj najverovatnije postati predsednik.

„Politička udruživanja nisu u vezi sa funkcijom predsednika, ona se stvaraju sa statusom ili situacijom u odnosu na Specijalni sud, fazom primene vašingtonskog sporazuma, dijalogom sa Srbijom, i verujem da i to ide u Ramušovu korist. Verujem da su udruživanja takva da je najverovatnije da Haradinaj može dobiti ono što tražii. Verujem da će se, ako ne sa prvim glasanjem, onda sa trećim, to rešiti bez problema, odnosno biće izabran sa 61 glasom“, rekao je Hasani u emisiji „Rubikon“ na KTV.

Malići je rekao da DSK zna da njihova vlada sa ABK nema većinu u Skupštini i shodno tome nije u njenom interesu da glasa Haradinaja za predsednika.

„Ne vidim mogućnost da Haradinaj bude izabran za predsednika, jer ne vidim interes DPK da mu obezbedi kvorum, niti interes DSK da glasa za Haradinaja u kontekstu u kojem njihova zajednička vlada nema dovoljnu većinu“, rekao je Malići i dodao da ako Haradinaj po svaku cenu insistira na predsedničkoj funkciji, onda je Kosovo blizu izbora.

Za Samoopredeljenje, u ovom procesu prema Malićijevim rečima, bilo bi prihvatljivo raspuštanje Skupštine, gde bi privremeno predsedavanje preuzela predsednica Skupštine Vjosa Osmani.

Kao mogući kandidat za predsednika, pominje se odlazeća kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku.

Malići ocenjuje da bi upravo Čitaku mogla biti kompromis između DSK i DPK, kada je u pitanju funkcija predsednika.

„Ne verujem da bi kandidatura Vljore Čitaku predstavljala problem za DSK. Čitaku godinama nije bila deo DPK struktura i na diplomatskim funkcijama koje je zauzimala izgradila je svoj profil i nezavisnu političku ličnost i sa tih pozicija bila je primorana da sarađuje sa svima. Štaviše, ne pripada militantnim i radikalnim strujama DPK, što ne bi bilo problematično ni za glasačko telo DSK, jer predstavlja tehnokratski profil“, rekao je Malići.

Malići procenjuje da bi Čitaku odgovarala predsednička kandidatura s obzirom na to da je političku težinu podigla van okvira DPK.

„U javnom mnjenju je jedna od retkih političkih ličnosti koja uživa šire poštovanje i odobravanje mimo političkih linija. U tom kontekstu, odgovarala bi joj uloga predsednika. Mnogi bi osporili ovu procenu naglašavajući veze sa DPK, ali mislim da se potcenjuje činjenica da je Čitaku ličnost koja je svoju političku težinu već podigla iznad DPK i ima svoje političke ambicije koje mogu da se sukobe sa mnogima u DPK, posebno sada kada je sama stranka u krizi. Stoga, je ne vidim u okviru partijskih šema, već kao ravnotežu i otvorenu za saradnju sa svim stranama. Lično, njenu vrednost za kandidaturu vidim u iskustvu u spoljnoj politici, gde bi, zbog svog profila i kontakata, mogla da bude efikasna u predstavljanju i otvaranju vrata za Kosovo u vreme kada imamo veoma lošu situaciju“, rekao je Malići.

Nakon pet godina diplomatske službe u SAD Očekuje se povratak Čitaku na Kosovo.