Razgovori o nestalim osobama bez transparentnosti

Od početka dijaloga između Kosova i Srbije 2011. godine, kosovske vlasti uključene u dijalog nisu bile transparentne u pogledu dešavanja unutar ovog procesa, ocenili su stručnjaci za politička dešavanja i nevladine organizacije koje se bave pitanjem nestalih osoba, prenosi Koha.

Kako se navodi, ta netransparentnost nastavila se i nakon nastavka dijaloga, 16. jula ove godine.

Kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se u 16. jula u Briselu u okviru dijaloga, pod okriljem Evropske unije.

Hoti je naglasio da su na tom sastanku razmotrene samo dve teme, nestali i ekonomija.

Delegacije Kosova i Srbije, sastale su se u četvrtak, 23. jula u Briselu, na nivou eksperata. Koordinator za dijalog Skender Hiseni, nakon sastanka sa srpskom stranom, nije izneo detalje o konkretnim temama sa sastanka, ali je naglasio da "postoji dogovor o određenim elementima i da je razgovor bio konstruktivan".

Analitičarka Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova izjavila je za Radio Slobodna Evropa da nedostaje transparentnosti u vezi sa procesom dijaloga koji je nastavljen u Briselu, kao i njegovo pojašnjenje.

Prema njenim rečima, Hoti nije pojasnio šta znači činjenica da neće biti postizani posebni dogovori, već da će sve to biti u okviru opšteg dogovora.

Krasnići je mišljenja da će strategija koju strane koriste u ovoj fazi dijaloga započeti otvaranjem diskusije o nizu tema o kojima postoji dogovor i ako se postigne dogovor o svim tim temama, tada će postojati sporazum ili ne.

Ocenila je i da javnost još uvek ne zna koje su sve one teme o kojima postoji dogovor strana da se o njima razgovara.

"To bi trebalo razjasniti, u smislu da čak i porodice nestalih ne očekuju da će ovo pitanje biti odmah rešeno. Ovo može potrajati i moramo biti jasni šta to znači. Pozitivno je to što se o pitanju nestalih osoba razgovara u okviru dijaloga, jer dijalog od 2011. godine tu temu nije imao kao deo", navela je Krasnići.

Naglasila je da mora stvarno da se razume šta to znači, i dodala da istovremeno treba da bude razjašnjeno šta će se sa tim postići.

"Mi razumemo da je to pregovarački proces i da postoje elementi poverljivosti, ali bi trebalo da bude razjašnjena osnova i debele linije ovog procesa, kako bismo i mi razumeli šta Vlada Kosova radi u ovim razgovorima", rekla je Krasnići.

Iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj u razgovoru  za Radio Slobodna Evropa, naglasio je da javnost uopšte nije znala o čemu se razgovaralo u procesu dijaloga i da se ta netransparentnost nastavlja i nakon nastavka dijaloga, 16. jula, posebno o temi nestalih, o kojoj se već govori.

Bljakaj je istakao da je njegova organizacija, zajedno sa rodbinom nestalih, stalno naglašavala potrebu da se ova tema uključi u dijalog između Kosova i Srbije.

"Veoma kasno, pre dve nedelje, shvatio sam da se zapravo razgovara o temi nestalih. Međutim, proces je bio toliko netransparentan da nismo imali pojma da se pominje pitanje nestalih osoba. Dakle, ni u prošlosti transparentnost uopšte nije postojala. Tako da smo bili u informativnom mraku u pogledu tema koje su obrađene u dijalogu, i tehničkih i zatim političkih, ali čak i sada, čini se da se takav pristup naše strane nije promenio. Nažalost, transparentnost je gotovo nula", rekao je Bljakaj.

Dodao je da osim činjenice da se razgovara o nestalim osobama, nema detaljnijih informacija o čemu se razgovaralo, jesu li postigli bilo kakve rezultate u dijalogu o ovoj temi i kako je predviđena saradnja u ovom procesu.

Organizacije porodica nestalih na Kosovu pozdravile su činjenicu da je pitanje nestalih osoba tema razgovora u okviru dijaloga između Kosova i Srbije, podseća Koha.

Predsednik Koordinacionog tela udruženja porodica nestalih Ahmet Grajčevci rekao je za Radio Slobodna Evropa da je još uvek neizvesno kakav će biti rezultat razgovora o nestalima u okviru dijaloga u Briselu.

Grajčevci je, međutim, istakao da se nada se da će kosovska strana imati u sebi stručnjake za određenu oblast, kako bi postigla željeni rezultat.

"Vladini službenici nisu razgovarali sa članovima porodica. Bio sam u konsultaciji sa premijerom. Konsultovali smo se i rekao sam mu da smo spremni na svaki način da pomognemo delegaciji u pregovaračkom procesu o nestalim osobama. Nadam se da će tokom tog procesa imati tim stručnjaka, koji se tim problemom bave već 20 godina", naglasio je Grajčevci.

Hoti: Napravljeno je poglavlje o nestalima

Obraćajući se poslanicima Skupštine Kosova, Hoti je u petak, 24. jula, rekao da se pitanje nestalih lica rešava sa jasnim zahtevima i principima. Spomenuo je tri glavna principa.

Prvi princip, kako je naveo, je da bi u potpunosti u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom trebalo da se reši pitanje nestalih osoba, uključujući obelodanjivanje informacija i obezbeđivanje svih potrebnih ljudskih i tehničkih resursa za rešavanje ovog pitanja.

Prema rečima Hotija, drugi princip je "dovođenje pravde na Kosovo", a treći princip  je zahtev za neophodnim staranjem za porodice žrtava, u skladu sa međunarodnim standardima.

"Na osnovu ovih principa dogovorenih 16. jula, poglavlje konačnog sporazuma za nestale sačinjeno je u četvrtak u Briselu. To je istina", poručio je kosovski premijer.

Hoti je dodao da je prema ovo temi Kosovo zahteva obelodanjivanje potpunih podataka o porodicama žrtava, prema međunarodnim standardima, iz arhiva bivše Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova, tadašnjih teritorijalnih odbrambenih struktura, paravojnih i dobrovoljačkih trupa, koje su delovale na Kosovu, kao i obelodanjivanje potpunih informacija o sumnjama u rasturanje trupa u livnicama i pećima na Kosovu i u Srbiji.

Sporazum o nestalima, talac političke volje

Bljakaj je ocenio da su principi koje je pomenuo Hoti čvrsti i kako je naveo "u idealnom svetu bi se strane trebale složiti o svim tim principima".

Međutim, izrazio je bojazan da se ti principi neće sprovesti i dodao da ako je sporazum postignut i unutar njega jedna od tačaka obaveza da se razjasni sudbina nestalih, tada bi trebalo uspostaviti mehanizme praćenja za nadgledanje implementacije sporazuma.

"Ako je sporazum pravno obavezujući, oni ga  moraju sprovesti. Verujem da će tada barem biti određenog napretka, jer će se ponovo obratiti pažnja institucija u rasvetljavanju sudbine nestalih. U ovom trenutku niko ne može znati da li ćemo imati veliki ili mali napredak, ostaje da se vidi. Međutim, važno je da se po ovom pitanjeu složimo, jer nam to onda daje prostor u civilnom društvu da vršimo stalan pritisak na institucije ", rekao je Bljakaj.

Krasnići je navela da se pitanje nestalih može rešiti u okviru dijaloga sa Srbijom, ukoliko za to postoji politička volja, što je do sada nedostajalo.

Opozicione stranke na Kosovu kritikovale su u Skupštini Hotija zbog odlaska na sastanak 16. jula u Briselu "bez platforme, bez tima i bez dnevnog reda", kao i "bez da zna cilj, rok, vremenski okvir" produženja procesa.

Najave da sastanak eksperata obe strane, koji je održan 23. jula u Briselu, znači nastavak tehničkog dijaloga - koji je počeo 2011. godine i prati dijalog na političkom nivou - u Prištini nisi dobro primljene, navodi Koha.

Predsedništvo Kosova se izjasnilo protiv nastavka tehničkog dijaloga, ali i dve stranke vladajuće koalicije, Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa NISMA.