Rode: Tužba protiv Srbije za genocid problematična i pogrešan put za napredak Kosova

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode izjavio je da bi podnošenje tužbe protiv Srbije za genocid bio veoma dug proces koji bi zaustavio mnoge stvari na Kosovu, prenosi Koha.

„Potpuno razumem da je veoma važno suočiti se sa prošlošću. Pitanje tužbe protiv druge države, mislim da je vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak. To bi bio veoma dug proces, mnoge stvari na Kosovu mogle bi da se zaustave i nije poznato kako bi se to završilo. Potpuno je nesigurno da li idete na Međunarodni krivični sud ili Međunarodni sud pravde. Politički, tužiti državu za genocid znači privesti celu državu pravdi. Veoma je važno, čak i na primeru moje zemlje, koja se suočila sa prošlošću, krivica je uvek individualna i to mora biti način“, rekao je Rode u emisiji „Desku“ na KTV.

U trenutnim okolnostima, prema Rodeovom mišljenju, to nije pravi korak.

„Video sam da vlada planira da uspostavi institut za prikupljanje dokaza i da bi to moglo da se koristi za krivično gonjenje pojedinačnih krivaca“, rekao je Rode.

Za Nemačku je pitanje promene granica na Balkanu završeno

Rode je naglasio da je pitanje promena granica na Balkanu zatvoreno, kao i to da su predlozi za granice na etničkoj osnovi opasni i mentalitet prošlog veka.

„Jedno mi je jasno: osetljivost postoji, zbog čega se o njoj toliko razgovaralo, ali politički su svi odbili promene granica. To pitanje je za nas zatvoreno“, rekao je Rode.

Odbio je da komentariše „non pejper“ o  dijalogu Kosova i Srbije rekavši da je on vreme demantovan i da „ne vredi raspravljati o nečemu što nije na stolu“.

Takođe je odbio da razgovara o statusu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pitanju severa, rekavši da sve o čemu se može razgovarati treba da razgovaraju strane u dijalogu.

Rode je odlučno rekao da Nemačka vidi punu normalizaciju između Kosova i Srbije uz uzajamno priznanje.

„Želimo uspeh, jer je uspeh preduslov za dalji put u EU. Kao što je rekao moj ministar, puna normalizacija za nas znači da uzajamno priznanje mora biti deo konačnog rešenja“, rekao je Rode.

Dodao je da postoji mogućnost da Zajednica srpskih opština pronađe rešenje u ustavnom okviru koje je u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

„Oduvek smo govorili o već postignutim sporazumima i ako su to pitanje jedne strane, ne možete ih izbeći, jer u dijalogu o tome treba razgovarati. Međutim, ne postoje crno-bele odluke. Razumem šta govorite, niko ne želi ni ’bosnizaciju’, kako to vlada naziva, niti novi problem, ali ne vidimo da odluka Ustavnog suda sprečava neku vrstu rešenja. On je definisao direktive u okviru kojih je rešenje moguće. U Evropi postoje primeri gde možete da vidite da postoje mogućnosti za manjinska prava i gde ima mesta za pronalaženje rešenja, morate da potražite“, rekao je Rode i stakao da donešena odluka Ustavnog suda o manastiru Dečani nije sprovedena.