RSE: Erdogan preko Kosova testira odnos Srbije i Turske

vucic-erdogan
Izvor: RTS

Ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka krećemo u kampanju povlačenja priznanja, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 22. jula, piše Radio slobodna Evropa.

Vučić je tako odgovorio na najavu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da će raditi na novim priznanjima Kosova.

"Veoma poštujem turskog predsednika i želimo najbolje odnose s Turskom, ali imamo svoju zemlju i interese i u skladu sa njima ćemo se ponašati", rekao je Vučić tokom posete Kragujevcu.

Dan ranije, predsednik Srbije se pozvao na Vašingtonski sporazum, koji je u septembru 2020. potpisao sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem pod pokroviteljstvom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

"Beograd i Priština imaju obavezu da se uzdrže od kampanje povlačenja i lobiranja za priznanje nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić 21. jula i dodao da će povodom Erdoganove najave "pokušati da razgovara" sa turskim kolegom.

"Ovo nije tursko", dodao je Vučić tokom posete manastiru Manasija kod Despotovca.

Šta je rekao Erdogan?

Kako je 19. jula prenela agencija Rojters, Erdogan je izjavio da "se nada da će na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija imati prilike da govori sa predsednikom Sjedinjenih Država Džoom Bajdenom o međunarodnom priznanju Kosova, a kako bi zajedno radili na tome da još država prizna Kosovo".

"Nastojimo da što više zemalja u svetu prizna Kosovo", poručio je turski predsednik uoči posete turskom delu Kipra.

Kosovo je do sada priznalo 117 zemalja, a jedno od poslednjih je došlo od strane Izraela početkom februara 2021. godine.

Da li će Erdoganova najava kampanje za dalja priznanja poljuljati odnose Srbije i Turske, koji su u proteklih nekoliko godina intenzivirani i na političkom i na ekonomskom planu?

"Ne verujem", odgovara politički analitičar iz "tink-tank" organizacije "Feniks Politik" Firat Hamdi Bujuk.

"Vučić će reći da bi tako nešto bilo loše, Erdogan će reći da će podržati nezavisnost Kosova, ali to neće promeniti situaciju na terenu njihove saradnje. Turska je uvek podržavala nezavisnost Kosova i nisam siguran da je ovo velika stvar", ocenio je Bujuk za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Turska je priznala Kosovo 18. februara 2008. godine, dan pošto je Priština proglasila nezavisnost.

Bujuk navodi da su i Erdogan i Vučić "pragmatični lideri" koji se fokusiraju na oblasti u kojima mogu da sarađuju.

"Oni ignorišu teme na kojima ne mogu da rade zajedno. Kosovo je jedna od njih", rekao je Bujuk ocenjujući da su Vučić i Erdogan "dobri partneri".

"Oni su takođe odlučili da se ne fokusiraju na istorijske probleme, na turski i srpski nacionalizam, podršku (Turske) Bošnjacima ili srpsku podršku Republici Srpskoj", dodao je Bujuk.

Zašto je Erdogan govorio o Kosovu?

Izvršni direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo Marko Savković ocenjuje da će se pitanje priznanja Kosova na jesen ponovo naći na dnevnom redu.

"Pritom, svaka od zemalja ima neke svoje unutrašnje razloge zbog kojih priznaje ili ne priznaje Kosovo", navodi Savković.

On ukazuje na mesto na kojem je Erdogan poslao poruku o Kosovu.

"On je to rekao na Kipru i on tu stavlja Kosovo i severni Kipar u istu ravan kao države, odnosno entitete koji se bore za priznanje državnosti. Videćemo da li je to bilo samo za unutrašnju upotrebu da bi se obodrili Turci koji žive na severnom Kipru i koji podržavaju Erdogana ili ima neke šire implikacije", rekao je Savković.

Erdogan je tokom dvodnevne posete Kipru izjavio da je jedini put ka trajnom miru na tom etnički podeljenom istočnomediteranskom ostrvu prihvatanje rešenja sa dve države, te najavio veće prisustvo Turske u severnom delu Kipra.

Ovo je, kako su preneli svetski mediji, umanjilo nadu za ujedinjenje podeljenog ostrva.

U vreme Erdoganove posete severnom Kipru, vlasti kiparskih Turaka najavile su ponovno otvaranje dela napuštenog grada Varoša za potencijalno preseljenje, izazivajući protivljenje Zapada, ali i snažan prekor kiparskih Grka koji tvrde da je u pitanju organizovano otimanje zemlje, prenela je agencija Rojters.

Američki državni sekretar Antoni Blinken najavu je nazvao "provokativnom" i "neprihvatljivom", a zabrinutost je izrazio i šef spoljne politike EU Đuzep Borelj.

'Popravljanje' odnosa sa Zapadom

Kao jedan od razloga Erdoganove najave kampanje za priznanje Kosova, politički analitičar Firat Hamdi Bujuk navodi i njegov pokušaj da "zaleči poljuljane odnose sa Zapadom".

Evropska unija je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, u kojem kao krajnji cilj evropski zvaničnici navode postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa i međusobno priznanje Srbije i Kosova.

Erdoan je u poslednjih nekoliko godina po pitanju Kosova bio "tih", ocenjuje Bujuk.

"To je bilo zbog odnosa između Beograda i Ankare, ali je Erdoan takođe želeo da intenzivira svoje odnose sa Moskvom. Turska je kupila raketni sistem S-400 od Rusije", podseća Bujuk.

Zbog ovog poteza Vašington je Ankari uveo sankcije, a američka državna podsekretarka Viktorija Nuland izjavila je 21. jula da je predsednik SAD Bajden rešen da ih ne ukida.

Nuland je rekla da bi Bajden uveo i nove sankcije ukoliko Turska nastavi sa kupovinom naoružanja od Rusije.

Spor o kupovini ruskog odbrambenog sistema S-400, kritike iz Bele kuće zbog kršenja ljudskih prava u Turskoj i situacija u Siriji, samo su neke od tačaka sporenja Vašingtona i Ankare.

Šta je Erdoan govorio o Kosovu?

Uoči dolaska u Beograd u oktobru 2019, predsednik Turske je za list Politika izjavio da je postizanje dogovora o kosovskom pitanju, koji zadovoljava sve zainteresovane strane, od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost i mir na Balkanu u čiji sastav, kako je dodao, ulazi i Turska.

"Stoga podržavamo nastavak procesa dijaloga Beograda i Prištine i postizanje trajnog i sveobuhvatnog sporazuma zasnovanog na slobodnoj volji i konsenzusu obe strane", rekao je Erdogan za list Politika.

Tokom posete Prizrenu u oktobru 2013. Erdogan je, tada kao premijer, rekao na skupu pred nekoliko desetina hiljada građana da je Kosovo njegova druga zemlja.

"Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski tako da je i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći", rekao je Erdogan na skupu sa premijerom Albanije Edijem Ramom i tadašnjim premijerom Kosova Hašimom Tačijem.

Tada je Vlada Srbije saopštila da Erdoganovi komentari predstavljaju "teško kršenje međunarodnog prava i mešanje u unutrašnje stvari Srbije".

Aleksandar Vučić, tada kao prvi potpredsednik Vlade Srbije poručio je da Kosovo nije Turska i tražio hitno izvinjenje premijera Erdogana.

Kakvi su danas odnosi sa Srbijom?

Predsednik Srbije u poslednjih nekoliko godina odnose između Srbije i Turske označava kao "veoma dobre".

"Zahvaljujući zalaganju Erdogana, uspostavljeno je veliko poverenje između Srbije i Turske i zahvaljujući njemu gradimo najbolje odnose u savremenoj istoriji između Srbije i Turske. To se radi u interesu oba naroda, obe zemlje", poručio je Vučić tokom Erdoganove posete Srbiji 2019. godine.

Erdogan je u Srbiji bio dva puta, 2017. i 2019, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u poseti Turskoj u septembru 2020.

"Čuvaćemo naše prijateljstvo", poručio je Erdogan 2017. u Novom Pazaru, gradu na jugozapadu Srbije u regionu Sandžaka.

Turski predsednik je naveo da je taj region, koji čini većinsko bošnjačko stanovništvo, jedan od najbitnijih mostova koji povezuju Srbiju i Tursku i da se ta jaka veza najbolje odrazila i na razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje.

Na konstataciju novinara da je Turska priznala Kosovo, predsednik Srbije je tokom Erdoganove posete 2019. izjavio da se Ankara rukovodila svojim interesima.

"Ne delimo packe Turskoj, od toga nema koristi. Naši interesi su po tom pitanju i dalje različiti. Hvala Erdoanu što je prihvatio da rešenje koje postignemo sa Albancima bude prihvatljivo za Tursku", naveo je tada Vučić.

Erdogan je uzvratio da je Vučić dao najprikladniji odgovor.

"Turska gleda na ovaj prostor i ima svoju meku moć koju ostvaruje bez ikakvih konfrontacija. Ono što su oni ovde uspeli na neki način je mnogo više od onoga što je uspela Rusija", ocenio je Marko Savković.

U decembru 2017. Srbija je Turskoj izručila Kurda Dževdeta Ajaza i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Srbija uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.

Turski državljanin, Kurd Dževdet Ajaz u Turskoj je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN stigla nakon donošenja odluke o izručenju.

Ekonomski interesi

Turska je od dolaska Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na vlast povećala investicije, kao i prisustvo svojih kompanija u Srbiji.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da zemlji posluje više od 800 turskih kompanija koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi.

Srbija i Turska potpisale su 76 bilateralnih ugovora među kojima su Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, Sporazum o ekonomskoj saradnji iz iste godine, Sporazum između Vlada o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, Zajednička politička Deklaracija za uspostavljanje Visokog saveta za saradnju iz 2017. godine.

Tokom posete Erdogana 2019. potpisan je Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama srpske i turske policije.

Predsednici Srbije i Turske i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine - Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović prisustvovali su te godine otvaranju radova na izgradnji dela autoputa Beograd-Sarajevo.

Erdogan i Vučić su tada bili domaćini Trilateralnog samita Srbije, Turske i BiH, na kojem su prisustvovala tri člana Predsedništva BiH.

Američko-turski konzorcijum učestvuje i u izgradnji dela autoputa u Srbiji.

U aprilu 2018. Erdogan je postao počasni građanin Novog Pazara. Turska u tom gradu finansira obnove i izgradnju infrastrukture. Erdogan je ujedno i prvi predsednik Turske koji je posetio Sandžak.

U aprilu ove godine otvoren je i turski konzulat u Novom Pazaru.