Šainović: Hil radio na sporazumu, a onda su SAD 1998. godine napustile Rugovu i prešle na OVK

Nikola Šainović
Izvor: Ekspres

Bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije Nikola Šainović kaže da imenovanje novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila i razgovor sa njim može lakše da razjasni šta su namere američke vlade u daljem toku pregovora o Kosovu. 

Šainović kaže da je Hil nesporno vredan i stručan i da je dobro upućen u situaciju.

"Kad takav čovek danas dođe za ambasadora, onda vi u razgovoru sa njim ne morate da polazite od formulacije ‘da li znate’ nego sa formulacijom ‘kao što znate’, zato što je čovek bio tu i diplomatski možemo da mu stavimo do znanja da nema preskoka činjenica, jer ih on zna", rekao je Šainović za Kosovo onlajn.

Napomenuo je da Hil naravno realizuje ono što je politika njegove vlade i kad je dobra i kad je loša po nas, te da je to osnovno obeležje ambasadora i da personalni faktor u tome nije odlučujući, ali da razgovor sa Hilom može lakše da razjasni sta su namere američke vlade u daljem toku pregovora, jer nema potrebe za mnogo uvoda i obilaženja činjenica, "jer činjenice znamo mi, zna ih i on". 

"Šta će od svega toga biti, videćemo vrlo brzo po njegovom dolasku. Opšti je utisak da američka administracija želi detaljnu i široku aktivnosti odmah jer, u protivnom bi Hil bio savetnik, a ne bi zamenio postojećeg ambasadora koji je već u Srbiji", naveo je Šainović.

Kaže da Beograd ima jasne stavove o pregovorima, i da prvo što treba da traži je da se spreči dalje pogoršavanje pozicije Srba na Kosovu, da se eliminišu svi ekscesi, eskalacija i upotreba sile i da se započnu pozitivni procesi u smislu obezbeđenja imovine i prava Srba što sve simbolizuje pitanje "mogu li Srbi mirno da obiđu svoja groblja".

"Jer, ako to ne mogu šta onda mogu?! I da se prvo radi na jačanju atmosfere poverenja, jer je trenutno nepoverenje međusobno svih strana, i domaćih i stranih toliko veliko da Srbi ne veruju da im je obezbeđena životna sigurnost, kamo li nešto drugo", rekao je Šainović.

Smatra da Srbija ima problem sa kredibilitetom sporazuma koje je do sad potpisivala, a koje su tako grubo prekršili oni koji su ih potpisali i sponzorisali, uključujući Rezoluciju 1244 i Biselski sporazum, a to su njihovi glavni nosioci - SAD i EU. 

"Tome bi Hil mogao da da doprinos po svojim stručnim i radnim kvalitetima, pod uslovom da je to prioritetni zadatka koji od vlade dobio imenovanjem, a koji mi sada ne znamo", dodao je Šainović.

Dobro poznajem Hila

Naveo je da Hila lično dobro poznaje jer su sarađivali i za vreme konflikta u BiH, pripremi Dejtona i posle Dejtona na sprovođenju tog sporazuma, a kasnije od 1997. na pitanjima kosovske krize. 

Ispričao je da je Hil u proleće 1998. imao dve političke aktivnosti, jedna je sprovođenje sporazuma Milosević-Rugova o obrazovanju uz posredovanje Vatikana, i druga, pregovori Milosević-Rugova o samoupravi na Kosovu. 

"Pošto Milošević i Rugova ne razgovaraju direktno, Hil prenosi poruke od jednog do drugog i tako su dokumenti o nacrtu samouprave na Kosovu i Metohiji pod nazivom Hil 1, Hil 2 i Hil . On je tu uporno radio i sarađivao na tome da se napravi koncept samouprave na KiM koji bi uz sporazum o obrazovanju bio značajan faktor stabilnosti. Drugim rečima rata ne bi bilo 1999. godine", rekao je Šainović.

On, međutim, navodi, da je u julu 1998. Amerika promenila odluku, napustila Rugovu i prešla na OVK. 

"To ilustruje sastanak Holbruka krajem juna, početkom jula, u selu Junik sa pripadnicima OVK i Hil je bio tu, i to je objavljeno kao velika svetska senzacija da Amerika prelazi na stranu onoga koga su do juče zvali teroristima. Od tog momenta Hil radi kako je politika promenjena, prestaju svi razgovori o samoupravi i obrazovanju i počinje američka podrška OVK. Hil se uključuje u to i radi na tome sve do početka rata. Tako da ga imamo na dva različita zadatka onako kako se promenila politika njegove države", rekao je Šainović.

Naveo je i da je američki predsednik Džozef Bajden nakon imenovanja novog tima za region pomenuo Zapadni Balkan kao jedan od pet regiona koji predstavljaju zonu njegovog posebnog interesovanja. 

U skladu sa tim, naveo je Šainović, Bajden je odredio celu ekipu od pet ljudi i to ambasadora u Beogradu, Sarajevu i Prištini, i dva savetnika Gabrijela Eskobara i Džejmsa O’Brajana. 

"Sva petorica su dugo prisutna u ovom regionu računajući i BiH i Kosovo, jer je očigledno da su ta dva pitanja celina bez obzira na njihovu specifičnost, budući da su i jedno i drugo od vitalnog znacaja za stabilnost Zapadnog Balkana", rekao je Šainović.