Šalja: Ishitrena odluka Tužilačkog saveta, reakcije EU i SAD očekivane

Viši istraživač Kosovskog pravnog instituta Gzim Šalja izjavio je da su reakcije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je vršilac dužnosti predsednika Aljbuljene Hadžiju potpisala ukaze o razrešenju sedam srpskih tužilaca, bile očekivane, jer Unija pitanje uključivanja srpskih sudija i tužilaca u pravosudni sistem povezuje sa evropskim integracijama, dok ga SAD dovode u vezu sa strateškim dijalogom.

Prema Šaljinim rečima, odluka Tužilačkog saveta Kosova da prihvati ostavke, iako su one povučene pre usvajanja, bila je ishitrena.

„Ne može se reći da je odluka nezakonita, ali jeste ishitrena odluka koja, u najmanju ruku, nije bila koordinisana sa Sudskim savetom Kosova u pogledu načina postupanja u konkretnom slučaju. Kao posledica toga donet je i ukaz o njihovom razrešenju“, rekao je Šalja za Ekonomiju onlajn. 

On je naglasio da je zastupljenost zajednica u pravosudnim institucijama ustavna obaveza i da je integracija srpskih sudija i tužilaca važna za poverenje u pravosudni sistem i pristup pravdi.

„Suština je u tome da uključivanje srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem predstavlja ono što nazivamo integracijom u pravosuđe. Zastupljenost zajednica u institucijama pravosuđa je ustavna obaveza. U skladu sa Ustavom, sve zajednice treba da budu zastupljene u svim institucijama, uključujući i pravosudni sistem. Zato je veoma važno da u pravosudnom sistemu budu zastupljene sve zajednice, kako zbog pristupa pravdi, tako i zbog poverenja u pravosudni sistem“, objasnio je Šalja.

Upozorio je da bi ovakav razvoj događaja mogao imati posledice po odnose Kosova sa EU i SAD, dodajući da još nije poznato da li će se sve završiti samo na dosadašnjim reakcijama.

„Ponavljam da, imajući u vidu da EU ovo pitanje povezuje sa evropskim integracijama, a SAD sa strateškim dijalogom, svakako može doći do posledica. Ostaje da se vidi kakve će one biti, jer to još ne znamo. Videli smo ove dve reakcije, ali nije poznato da li će se sve završiti samo na njima ili će uslediti i dodatne mere. Zato ponavljam da način na koji je vođen ovaj proces, odnosno ovako ishitren potez Tužilačkog saveta Kosova, nije bio dovoljno promišljen, planski niti koordinisan, makar sa Sudskim savetom Kosova“, ponavlja Šalja.

Prema njegovim rečima, ukaz o razrešenju doveo je do toga da su tužioci izgubili mandat, pa njihov povratak u pravosudni sistem sada zahteva potpuno novu i dugotrajnu proceduru.

„U konkretnom slučaju, oni više nisu deo pravosudnog sistema. U trenutku donošenja ovog ukaza izgubili su mandat tužioca, zbog čega njihov povratak u pravosudne institucije zahteva novi proces. Reč je o složenom i dugotrajnom postupku, jer proces izbora tužilaca traje dugo. Nakon toga sledi početni mandat od tri godine, a tek potom sticanje stalnog mandata. Dakle, popunjavanje upražnjenih mesta kroz redovnu konkursnu proceduru zahteva značajan vremenski period da bi oni ponovo bili zastupljeni u pravosudnom sistemu“, rekao je Šalja.

Hadžiju je 21. jula saopštila da je potpisala ukaze o razrešenju sedam tužilaca iz srpske zajednice, koji su podneli ostavke u pravosudnom sistemu 2022. godine.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog odluke Tužilačkog saveta Kosova da prihvati ostavke sedam srpskih tužilaca i zbog ukaza koji je potpisala Hadžiju, ocenivši da taj potez „nije u skladu sa zakonom, potrebnom procedurom i zahtevima vladavine prava na Kosovu“.

Ambasada SAD u Prištini takođe je naglasila da Ustav i zakoni Kosova garantuju zastupljenost Srba u institucijama, zatraživši da im se obezbede jednake mogućnosti i puno učešće u političkom i javnom životu Kosova.