Samardžić: Reforma sistema odlučivanja u EU gotovo nemoguća, Kosovo teško do statusa kandidata

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić kaže da je gotovo nemoguće da dođe do reforme Evropske unije koja bi podrazumevala promenu sistema odlučivanja, po kojem bi se odluke o ključnim pitanjima iz spoljne i politike proširenja ubuduće donosile preglasavnjem, a ne konsenzusom svih 27 država članica. On ukazuje da će Kosovo teško doći do statusa kandidata za članstvo u EU zbog pet država Unije koje ne priznaju njegovu nezavisnost.

Samardžić za Kosovo onlajn navodi da EU ima dosta problema sa funkcionisanjem poslednjih 15-ak godina, a da je priča o reformama sistema odlučivanja, koja je ponovo aktuelizovana duga u prošlost. Ukazuje da je Osnivački ugovor EU koji i danas važi donet je 2009, da je prevaziđen, naročito u vreme krize i načina kako se ona rešavala. 

"Oni sad razmišljaju o promeni ugovora u oblasti odlučivanja, ali pre svega za zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Tu imaju veliki problem sa načinom odlučivanja gde se traži jednoglasnost za ključne odluke, a kvalifikovana većina za tzv. akcije koje se sprovode na osnovu odluke donete konsenzusom. Komplikovana je Unija zaista i to sprečava njenu efikasnost u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. A pošto je to postala najvažnija politika EU, na njenu veliku štetu, oni prosto traže način efikasnijeg odlučivanja", kaže Samardžić, koji smatra da u toj stvari EU i nema nezavisnost već zavisi od politike SAD i Natoa. 

Sam postupak izmene procedure odlučivanja je, navodi on, jako komplikovan i traži promenu Osnivačkog ugovora EU. Podseća da su takve promene vršene između 1987. i 2009. godine najmanje pet puta. Tada je, dodaje, postojao bazični konsenzus za promene i njih je bilo relativno lako napraviti, premda, ta procedura podrazumeva međuvladinu konferenciju koja traje najmanje godinu dana. Nju saziva Evropski savet, a obavlja je Savet ministara opštih poslova, uključeni su svi organi, organizacije, instituti, javno mnjenje i tek se onda donosi odluka o promeni. 

"Ovaj ugovor koji je donet 2009. godine kao da je skamenjen. Oni se boje da pokrenu postupak promene zato što nemaju konsenzus oko mnogih stvari, i oko spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. To je priča koja traje dugo, u poslednje vreme je intenzivirana, ali ona nema efekta. Oni neće postići konsenzus veoma dugo, imaju oni i važnijih stvari, a ovo je nametnuto od strane SAD i Natoa kao važna tema, zbog rata Rusije sa Ukrajinom. EU imaju problem funkcionisanja i u vitalnim oblasti, ekonomija, energetika... To je jedan sistem u dubokoj krizi koju teško prevazilaze jer se tromo odlučuju na promene, jer promene podrazumevaju konsenzus 27 država članica. To je govotovo nemoguće", ubeđen je Samardžić.

Kada je reč odlukama koje se tiču Kosova tu je, ukazuje Samardžić, potreban konsenzus svih 27 država članica. 

"Pet država članica je u statusu nepriznavanja Kosova. I samo jedna od njih, a pogotovo pet, mogu da zadrže neke važne odluke. One to ne čine, da ne bi zbog tih stvari imale interne konflikte. Ali, ako bi se odlučivalo o jako važnim temama, kao što je otvaranje pristupnih pregovora tzv. Kosova sa EU, tu bi već morao da postoji konsenzus. Taj spozumum koji vodi ka tome, mora biti potpisan ne samo od Brisela i zemlje koja pretenduje, nego i od svih 27 država članica. Tu oni konsenzus ne bi nikada postigli i to bi blokiralo stvari", smatra Samardžić.

Po njemu, politika EU prema Kosovu je politika koja ne vodi mnogo računa o pravnim pravilima, pogotovo međunarodnog prava. Podseća da je Euleks ispred EU na Kosovu bio zadužen za vladavinu prava, ali da tu nisu ništa uradili i da su tamo sada prisutni kao posmatrači. 

"Politika EU na Kosovu je podbacila potpuno. Pre svega u ekonomskoj oblasti, jer je po Rezoluciji 1244 EU je imala zadatak obnove Kosova. Međutim, Kosovo ne samo da nije ekonomski obnovljeno, to je najsiromašnija oblast Evrope, iz koje se stanovništvo seli i živi samo od dotacija iz inostranstva i krivih trgovinskih politika i procesa kao što je šverc ljudi, droge, oružja. Tako da Unija tu ne stoji dobro, a nema snage da se iznutra reformiše", navodi on.

Na pitanje kolike su šanse da Kosovo dobije status kandidata za EU, imajući u vidu da ga pet država članica ne priznaje, i šta bi eventualna promena u načinu odlučivanja u okviru Unije značila u ovom kontekstu, Samardžić ukazuje:

"U slučaju Kosova, status kandidata se ne može dodeliti zbog ovih država koje ne priznaju Kosovo, jer bi se taj ugovor o Stabilizaciji i pridruživanju morao potpisati sa svima. Doduše, on postoji, on je potpisan sa Kosovom od strane EU pre pet-šest godina, ali on nije istovetan dokumentima koje EU ima sa Srbijom, Severnom Makedonijom ili Crnom Gorom, prethodno sa Poljskom, Češkom i ostalima. U slučaju Kosova, on ima posebna poglavlja koja se tiču posebnog slučaja i ne odnose se, recimo, na političku saradnju. Jedino pod tim uslovom je pet zemalja dozvolilo taj potpis. To je kvazisporazum za pridruživanje, tako bi verovatno bilo i za kandidaturu, sa nekim teškim rezervama ovih zemalja", ističe Samardžić.

Po njemu, to sve može da zavlači pažnju javnosti koja "jedva očekuje sreću i dobar život u slobodnoj i bogatoj Evropi, ali faktički to ne pomera stvari ni za jotu napred".

"Ako Amerika naredi, može da se desi i da Kosovo dobije status kandidata, eto u tom je položaju EU. Ako Nato kaže treba nam to zbog naših ciljeva svetskih, to može da se desi. Ali onda to više nije Evropska unija", zaključuje Samardžić.