Samit Zapadnog Balkana u Londonu: Napredak ka EU mora biti zasnovan na zaslugama

Učesnici današnjeg Samita Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa istakli su da je evropska saradnja važnija nego ikad u vreme velikih geopolitičkih i ekonomskih promena, kao i rusko-ukrajinskog rata.

U zaključcima samita navedeno je da je Berlinski proces poslužio kao ključna platforma za šest zemalja Zapadnog Balkana da ojačaju regionalnu ekonomsku saradnju u oblastima transporta, digitalizacije, sajber bezbednosti, borbe protiv kriminala, energetike, energetske sigurnosti, zaštite klime i životne sredine, kao i u oblasti poljoprivrede i prehrane.

Lideri su naglasili da ruski rat protiv Ukrajine i hibridni rat Rusije protiv Natoa i EU zahtevaju sve bližu saradnju i jedinstvo u Evropi radi odbrane demokratije, slobode i prosperiteta. Pozdravili su Deklaraciju Hilsboro kasl o dobrosusedskim odnosima, na koju su se saglasili svi predstavnici Berlinskog procesa na sastanku ministara spoljnih poslova, proširujući i produbljujući ranije dogovore o istim pitanjima postignute pod predsedavanjem Nemačke 2024. godine i prethodnim predsedavanjem Ujedinjenog Kraljevstva 2018.

Lideri su potvrdili ključnu ulogu Berlinskog procesa kao pokretača regionalne saradnje i integralnog mehanizma za podršku ekonomijama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka integraciji u EU, prenosi Kosovo pres.

Takođe su se saglasili o značaju stabilnog, na zaslugama zasnovanog i vidljivog napretka ka evroatlantskim integracijama svih zemalja regiona, u skladu sa kriterijumima za pristupanje i demokratskom voljom građana.

Ilegalne migracije i (bez)vizni režim

Učesnici su se složili da su ilegalne migracije i organizovani kriminal povezani s migracijama izazov za sve vlade širom Evrope. Lideri su istakli značaj granične otpornosti na Zapadnom Balkanu i potrebu za regionalnom saradnjom. Pozdravljeni su kontinuirani koraci partnera iz regiona ka usklađivanju viznih režima sa EU, uz dogovor da tamo gde se odobrava bezvizni režim za strane državljane, moraju postojati efektivne zaštitne mere protiv zloupotrebe od strane pojedinaca koji žele da ilegalno migriraju dalje.

Ujedinjeno Kraljevstvo pozdravilo je dogovor šest zemalja Zapadnog Balkana o učešću u Zajedničkoj radnoj grupi za migracije (JMTF), uključujući i one koji učestvuju neformalno ili tehnički, bez prejudiciranja statusnih pitanja, koristeći format Berlinskog procesa. Kroz regionalnu saradnju, JMTF će se baviti neregularnim migracijama iz i kroz Zapadni Balkan, unapređujući razmenu informacija i saradnju u sprovođenju zakona.

Učesnici su se saglasili da se oslanjaju na postojeće sporazume o saradnji (i, gde je primenljivo, o statusu) između Fronteksa, šest zemalja Zapadnog Balkana i Ujedinjenog Kraljevstva, radi unapređenja obrade i razmene biometrijskih podataka putnika na spoljnim granicama, sa ciljem jačanja upravljanja granicama i suzbijanja neregularnih migracija.

Lideri su pozdravili održavanje Foruma direktora graničnih službi Zapadnog Balkana, koji će ubuduće biti stalni deo Berlinskog procesa i služiti za redovnu razmenu informacija i koordinaciju u podršci radu ministara unutrašnjih poslova.

Učesnici su se obavezali da rade na razvoju intervencija u tranzitnim zemljama koje će migrantima nuditi održive i poželjne alternative neregularnim putovanjima. U okviru te podrške, Ujedinjeno Kraljevstvo obećalo je milion funti (1,2 miliona evra) za programe dobrovoljnog povratka i reintegracije (AVRR) Međunarodne organizacije za migracije u regionu.

Infrastrukturna ulaganja u region

Na sastanku ministara ekonomije potvrđen je značaj jačanja regionalne povezanosti sa svim evropskim partnerima. Učesnici su pozdravili infrastrukturna ulaganja u region, kako od strane EU, tako i Ujedinjenog Kraljevstva. Budžet EU predviđa više od 37 milijardi evra za region u okviru trenutnog višegodišnjeg okvira, dok je britanska vlada obezbedila do 24 milijarde funti (28 milijardi evra) kroz program finansiranja izvoza za Zapadni Balkan, radi podrške strateškim projektima koji podstiču regionalni prosperitet i jačaju ekonomsku sigurnost.

Sastanak ministara ekonomije naglasio je značaj partnerstava kao ključnog mehanizma za olakšavanje investicija i ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata. Britansko–severnomakedonsko partnerstvo „vlada–vladi“ (G2G), potpisano 2025. godine, istaknuto je kao primer uspešne saradnje u regionu.

Lideri su pozdravili kontinuirani napredak ekonomskog rasta i prosperiteta građana širom Zapadnog Balkana. Složili su se da sprovođenje Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište (CRM) prema Cefta sporazumu i Savetu za regionalnu saradnju (RCC) donosi konkretne koristi građanima, podstiče ekonomski razvoj i povećava konkurentnost regiona, čime se jača konvergencija i postepena integracija u zajedničko tržište EU.

Učesnici su pozdravili napredak u pojednostavljivanju trgovinskih procedura, posebno kroz međusobno priznavanje sertifikata o usklađenosti za industrijske proizvode i programa za ovlašćene ekonomske operatere.

Podsetili su na usvajanje Dodatnog protokola 7 o rešavanju sporova i obavezali se da ubrzaju postupke ratifikacije kako bi on što pre stupio na snagu.

Podrška zelenoj tranziciji

Lideri su usvojili petnaest rezultata koje je predvodio RCC, uključujući jedanaest deklaracija koje operacionalizuju regionalnu integraciju. Ključno dostignuće je Deklaracija o koordinaciji i prenosivosti socijalnog osiguranja, koja postavlja temelje za veću pokretljivost, blagostanje i sigurnost radnika širom regiona.

Radi podrške odgovornim ulaganjima i zelenoj tranziciji, lideri su usvojili dokumente kao što su „Bela lista taksonomije održivih finansija“ i „Standardi za zelene obveznice“. Takođe je usvojen set politika održivih stranih direktnih investicija (FDI) za podsticanje odgovornog ulaganja i ubrzavanje zelene tranzicije.

Naglašena je i važnost zelene javne nabavke radi promovisanja održivosti u javnim troškovima, kao i razvoj regionalnog brenda u turizmu radi povećanja globalne vidljivosti.

Učesnici su istakli da ekonomski rast mora biti zasnovan na zelenoj transformaciji kako bi bio održiv i otporan. U tom duhu, usvojeni su rezultati Drugog ministarskog sastanka o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, uključujući Dubrovačku deklaraciju, revidirani Akcioni plan Agende 2025–2030, Plan prilagođavanja klimatskim promenama i Regionalni akcioni plan za sprečavanje zagađenja plastikom, uključujući morski otpad.

Lideri su ocenili da su ovi koraci ključni za usklađivanje regiona sa Evropskim zelenim dogovorom i za jačanje regionalnih napora ka održivom, resursno efikasnom i bezzagađujućem društvu, uz osiguranje da tranzicija bude pravedna i uključiva za sve.

Zaključeno je da je zelena tranzicija sastavni deo evropskih integracija, te su lideri potvrdili svoju posvećenost potpunoj primeni Zelene agende.

Deklaracija o kreativnoj ekonomiji

Učesnici su istakli da ubrzanje ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu i smanjenje jaza u odnosu na EU ostaju prioritet, što zahteva koordinisano sprovođenje reformi u brojnim oblastima. Lideri su podržali korišćenje Tabele ekonomskih konvergencija OECD-a kao dokaza zasnovanog alata za praćenje napretka i brzine ekonomskog približavanja.

Podržano je i usvajanje Zajedničke deklaracije ministara kulture šest zemalja Zapadnog Balkana o kreativnoj ekonomiji, koja prepoznaje njen značaj kao pokretača rasta, inovacija i društvene kohezije.

U tom kontekstu, pokrenuto je deset novih partnerstava između Ujedinjenog Kraljevstva i institucija iz šest zemalja regiona, u okviru fonda od 500.000 funti (576.000 evra) za razmenu stručnosti i razvoj kreativnog sektora.

Pozdravljen je i početak saradnje Nemačke i zemalja regiona na planu politika tržišta rada, prava radnika i socijalnog dijaloga.

Bezbednosni izazovi i hibridne pretnje

Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje ključni doprinosilac bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana, uključujući učešće u Kforu od 1999. godine. Potvrđena je odluka o produženju britanske podrške Kforu najmanje do decembra 2028.

Ruski rat protiv Ukrajine, hibridne pretnje, transnacionalni organizovani kriminal i neregularne migracije predstavljaju zajedničke izazove za naše društvo.

Lideri su se složili da je otpornost sajber bezbednosti od ključnog značaja za regionalnu stabilnost i bezbednost, i podržali rad Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana u Podgorici, kao i formiranje mreže za sajber diplomatiju.

Učesnici su takođe istakli podršku saradnji u sprečavanju širenja lakog i malog oružja (AVL) kroz Akcioni plan za kontrolu AVL-a na Zapadnom Balkanu.

Naglasili su potrebu za strateškim pristupom u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, kao i jačanje političkog i pravnog okvira za borbu protiv korupcije i kriminala.

Na samitu Berlinskog procesa u Londonu učestvovali su premijer Ujedinjenog Kraljevstva, šefovi vlada Kosova, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, kao i Austrije, Bugarske, Hrvatske i Nemačke, uz predstavnike Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije, Evropske unije, Svetske banke, Evropske investicione banke, EBRD-a, Cefte, Saveta za regionalnu saradnju, Regionalne kancelarije za saradnju mladih, OECD-a, Oebsa i predstavnike Foruma civilnog društva Berlinskog procesa.

Učesnici su pozdravili ponudu Crne Gore da bude domaćin sledećeg samita lidera u Podgorici 2026. godine.