Savet bezbednosti UN 21. oktobra o Kosovu

Savet bezbednosti UN raspravljaće 21. oktobra o najnovijem izveštaju generalnog sekretara o situaciji na Kosovu, najavljeno je na sajtu tog tela svetske organizacije, kojim u oktobru predsedava Rusija.

Očekuje se da će izveštavati zamenik specijalnog predstavnika Unmika Milbert Dongdžun Šin.

Kako se konstatuje, u najavi „Sekjuriti kounsil riporta“, nije postignut značajan napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji posreduje EU.

Podseća se da je krajem jula Beograd navodno isključio mogućnost dijaloga sa Prištinom nakon hapšenja i pritvora Igora Popovića, pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Srbije i člana pregovaračkog tima Vlade Srbije u dijalogu koji posreduje EU, 18. jula.

Napori za sprovođenje prethodnih sporazuma su takođe zastali, konstatuje se u najavi.

„Da bi oživeo pregovore o normalizaciji, Peter Sorensen, specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine, sastao se odvojeno sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem 6. avgusta u Prištini, tokom kojih je istakao važnost sprovođenja Ohridskog sporazuma i naglasio da je „vreme da se krene napred“ sa procesom normalizacije odnosa sa Beogradom koji predvodi EU. Početkom septembra, Sorensen je takođe bio domaćin razgovora u Briselu sa glavnim pregovaračima Kosova i Srbije o sprovođenju Ohridskog sporazuma i Deklaracije o nestalim licima iz 2023. godine. Međutim, sastanak Zajedničke komisije za nestala lica nije održan kako je planirano, zbog neslaganja između obe strane o tome koja pitanja treba da budu prioritetna u sprovođenju prethodnih sporazuma“, dodaje se u tekstu.

Podseća se da je Centralna izborna komisija Kosova glasala da ne sertifikuje dve političke stranke kosovskih Srba, Srpsku listu i Srpsku demokratiju, za učešće na lokalnim izborima 12. Oktobra i da je taj potez izazvao značajnu zabrinutost i kritike od strane nekoliko međunarodnih aktera.

Ambasade zemalja Kvinte — Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD — i EU izdale su saopštenje u kojem su naglasile da „sve procedure moraju biti sprovedene strogo u skladu sa pravilima i mandatom CIK-a i ohrabrile su pogođene strane da u potpunosti iskoriste Panel za žalbe i pritužbe u vezi sa izborima kako bi potražile pravnu zaštitu“. UN su takođe izdale saopštenje u kojem upozoravaju da svaka odluka u vezi sa sertifikacijom mora biti doneta u potpunosti u skladu sa zakonom.

Nakon žalbe Srpske liste Izborni panel za žalbe i predstavke je poništio odluku CIK-a i naložio komisiji da sertifikuje kandidate koje je nominovala Srpska lista.

U međuvremenu, situacija na severu Kosova ostaje napeta, konstatuje se u najavi.

„Početkom maja, lokalne vlasti, uz pomoć Kosovske policije, preuzele su kontrolu nad objektima kojima upravljaju Srbi u Severnoj Mitrovici, uključujući gradski Sportski centar i regionalna preduzeća za vodosnabdevanje u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku. Zatvaranje je naišlo i na međunarodne kritike. Specijalna predstavnica i šefica Unmika Karolina Zijade ponovila je svoj poziv svim stranama „da izbegavaju jednostrane akcije koje rizikuju eskalaciju tenzija ili dalje narušavaju poverenje između zajednica i kosovskih vlasti“. Takođe, 27. maja, lokalne vlasti u Leposaviću, uz pomoć Kosovske policije, preuzele su kontrolu nad gradskom sportskom dvoranom, koja je ranije radila pod institucionalnim okvirom Srbije. Međunarodni sagovornici ponovo su kritikovali ovaj potez. Zijade je naglasila potrebu da se sva preostala pitanja reše u okviru dijaloga koji posreduje EU. Najnoviji talas zatvaranja institucija koje posluju pod srpskim sistemom na severu Kosova uključuje Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje“, podvlači se u najavi.

Krajem avgusta Zijade je završila svoj mandat kao specijalna predstavnica i šefica Unmika, pa trenutno misiju vodi Šin.

Održavanje stabilnosti na Kosovu i promocija deeskalacije tenzija na severu ostaje ključni prioritet za Savet bezbednosti UN.

„Savet će nastaviti da prati diplomatske napore za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine i sve napore za postizanje normalizacije odnosa između dve strane. U tom cilju, Savet bezbednosti bi mogao da razmotri izradu predsedničke izjave u kojoj bi se sve strane pozivale da se uzdrže od jednostranih akcija i ponovila podrška dijalogu koji posreduje EU kao primarnom okviru za rešavanje preostalih pitanja. Savet bezbednosti bi takođe mogao da potvrdi svoju podršku specijalnom predstavniku EU i pozove i Beograd i Prištinu da se u dobroj veri angažuju ka nastavku razgovora o normalizaciji“, dodaje se u tekstu.

Ukazuje se da postoje namere da se razmotri promena formata sastanka sa otvorenog brifinga na zatvorene konsultacije, što bi moglo da omogući diskusiju o budućnosti Unmika, s obzirom na podele među članovima Saveta o budućnosti misije.

Većina članova Saveta generalno podržava dijalog koji posreduje EU radi uspostavljanja uslova za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Međutim, duboke podele i dalje postoje među stalnim članicama i nastavljaju da oblikuju pristup Saveta bezbednosti ovom pitanju, konstatuje se u tekstu.

Među pet stalnih članica Saveta bezbednosti, Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i teže da podrže njegovu vladu, a Kina i Rusija, s druge strane, ne priznaju nezavisnost i snažno podržavaju stav Srbije i njen stav o teritorijalnom integritetu.

Šest izabranih članica - Danska, Gvajana, Pakistan, Panama, Republika Koreja (ROK) i Slovenija - priznaju nezavisnost Kosova, dok dve - Alžir i Grčka to ne čine.

Što se tiče druga dva izabrana člana, Sijera Leone zvanično je priznao njegovu nezavisnost u junu 2008. godine, ali prema izveštajima medija, u martu 2020. godine povukao je priznanje, kao i Somalija, koja je priznala Kosovo 19. maja 2010. godine, a prema navodima srpskih medija povukla je tu odluku 4. januara 2023. godine, što negiraju kosovske vlasti.

Izmena mandata Unmika, sa ciljem njegovog mogućeg smanjenja, još je jedna stvar sporenja među članicama Saveta bezbednosti.

SAD su bile najglasniji zagovornik preispitivanja operacija Unmika i konačnog postepenog ukidanja misije.

Nekoliko drugih članica Saveta bezbednosti, uključujući Dansku i Veliku Britaniju, izrazile su podršku strateškom preispitivanju i potencijalnoj modifikaciji mandata Unmika, tvrdeći da se situacija na terenu znatno promenila od kada je misija prvi put uspostavljena 1999. godine.

Rusija se i dalje protivi bilo kakvim promenama mandata Unmika ili smanjenju budžeta, tvrdeći da misija i dalje igra ključnu ulogu, podvlači se u tekstu.

Na prethodnoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je raspravljano o Kosovu, veći deo rasprave, upravo je bio posvećen toj temi - budućnosti Unmika.