Savet bezbednosti UN: Povelja pod pritiskom, svet na opasnoj raskrsnici

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je danas u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti na visokom nivou da je Povelja UN „vodič za preživljavanje čovečanstva“, a da se danas vidi opasna erozija poštovanja međunarodnog prava i sve dublje podele među državama. Govornici su upozorili da se svetski mir i razvoj nalaze na opasnoj raskrsnici i pozvali na hitnu akciju.

Sednica pod nazivom „Očuvanje ciljeva i principa Povelje UN i jačanje međunarodnog sistema sa UN u centru“ održava se u okviru tekućeg predsedavanja Narodne Republike Kine Savetu bezbednosti UN. 

Na sednici učestvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić koji je uoči obraćanja poručio da je za Srbiju veoma važno da se njen glas čuje u tom međunarodnom forumu, posebno kada je reč o podršci principima međunarodnog prava i teritorijalnom integritetu i suverenitetu svih država.

Generalni sekretar UN: Opasna erozija poštovanja međunarodnog prava

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je Povelja UN „vodič za preživljavanje čovečanstva“ i da je nastala iz razaranja dva svetska rata i predstavlja obavezu da sila prava bude iznad prava sile, da se sporovi rešavaju mirnim putem i da sve države deluju u skladu sa međunarodnim pravom.

Dodao je da je Povelja decenijama pomogla da se spreči treći svetski rat i upozorio  da se danas vidi opasna erozija poštovanja međunarodnog prava, produbljivanje geopolitičkih podela i sve češće neslaganje Saveta bezbednosti.

Naveo je da se sukobi šire i intenziviraju, dok se ubrzana trka u naoružanju učvršćuje.

Upozorio je i da su ljudska prava pod potpunim napadom i da „kada ljudska prava padnu, sve ostalo se ruši“.

Dodao je da su ciljevi održivog razvoja sve dalje, a klimatska kriza sve brža. Zaključio je da su svi izazovi međusobno povezani i da testiraju otpornost same Povelje.

„Zajedno moramo da prikupimo političku volju da je očuvamo“, poručio je on.

Kina: Ljudska civilizacija plovi u opasne vode

Vang Ji, član Političkog biroa Centralnog komiteta KPK i ministar spoljnih poslova Kine, rekao je da „ogromni brod ljudske civilizacije plovi u opasne vode – i da se svetski mir i razvoj nalaze na opasnoj raskrsnici“.

Naveo je da današnji izazovi testiraju posvećenost međunarodne zajednice miru, pravdi i spremnost na reforme.

„Moramo biti ujedinjeni i delovati zajedno da branimo, revitalizujemo i jačamo Ujedinjene nacije. Moramo ojačati Povelju UN radi jačeg rukovođenja“, poručio je on.

Opisao je Povelju kao „najveći zajednički imenitelj posleratne međunarodne zajednice“.

Rekao je da uzrok današnjeg haosa nije zastarelost duha Povelje, već nepoštovanje međunarodnog poretka i normi koje su u njoj definisane.

Pozvao je države da se vrate osnivačkoj viziji Povelje i ispune obaveze iz nje.

Apelovao je protiv veličanja istorije agresije i pozvao države članice da usklade politike sa Poveljom.

Naglasio je da bi Savet bezbednosti trebalo da ojača svoj autoritet i sposobnost delovanja, kao „najautoritativnije i najlegitimnije telo multilateralnog bezbednosnog sistema“.

Predložio je unapređenje pravila rada Saveta i izbegavanje nametanja spornih inicijativa.

Dodao je da stalne članice treba da unaprede komunikaciju i traže „maksimalnu zajedničku osnovu“.

SAD: Duboko posvećene misiji UN

Majkl Džordž DeSombre, pomoćnik državnog sekretara SAD za istočnu Aziju i Pacifik, podsetio je da su SAD pomogle osnivanje UN sa misijom sprečavanja globalnih sukoba i promovisanja međunarodnog mira i bezbednosti.

„Ostajemo duboko posvećeni toj misiji“, rekao je on.

Dodao je da UN još nije u potpunosti ostvario cilj „spasavanja budućih generacija od pošasti rata“.

Od 2025. SAD predvode napore da se UN vrati osnovnoj misiji očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, uključujući smanjenje birokratije, uklanjanje dupliranja i obezbeđivanje odgovornosti.

Naglasio je da cilj nije odbacivanje multilateralizma, već stavljanje rezultata ispred reči.

Pozvao je one čije delovanje potkopava Povelju UN, uključujući ponekad i stalne članice Saveta, da „odmah promene kurs“.

Rusija: Zapadne elite ugrožavaju kolektivnu bezbednost

Ambasador Rusije Vasilij A. Nebenzja rekao je da je Povelja UN „jedinstven dokument“ koji je, uprkos rastućim rizicima i izazovima, poštedeo svet novog globalnog rata.

Ipak, naveo je da danas svedočimo „svakodnevnim kršenjima“, uz pokušaje da se dovede u pitanje vrednost Povelje i obaveza njenog poštovanja.

Optužio je Zapad da predlaže „poredak zasnovan na pravilima koji je sam osmislio i predstavio kao univerzalan“.

Osudio je nepoštovanje i prezir prema Povelji - „temeljnom dokumentu“ koji je, kako je rekao, dostigao vrhunac.

„Zapadne elite“ su, prema njegovim rečima, odbacile bilo kakve skrupule u korišćenju sile radi svojih političkih i ekonomskih interesa.

Optužio ih je za „lov na resurse i uticaj“ u bivšim kolonijama, za borbu protiv „nepoželjnih suverenih država“, te za nametanje novih prostora u Aziji i Nato-centričnih saveza koji, kako tvrdi, ugrožavaju kolektivnu bezbednost.

„Naša dužnost je da negujemo Povelju“, poručio je on.

Francuska: Ukor Moskvi zbog rata protiv Ukrajine

Ambasador Francuske Žerom Bonafon ukazao je na eroziju međunarodnog prava, povratak ratova agresije i kršenje međunarodnih normi, rekavši: „Ova situacija je rezultat nepromišljenosti“.

Naveo je da je nezakonita upotreba sile i kršenje međunarodnog humanitarnog prava „vidljivo u ratu koji Ruska Federacija vodi protiv Ukrajine, uz nedostatak znanja o ciljevima i principima Ujedinjenih nacija i odlukama Međunarodnog suda pravde“.

Osudio je, kako je rekao, neselektivne napade Moskve na civile u Kijevu i drugim oblastima, kao i gađanje zajednica i stranih ambasada.

Takođe je optužio ruskog predstavnika za „neprimerene i lažne verbalne napade“ na Francusku i Nemačku.

Kolumbija: Selektivna primena međunarodnog prava

Ministarka spoljnih poslova Kolumbije Rosa Jolanda Viljasensio Mapi potvrdila je da „principi Povelje i dalje predstavljaju temelj međunarodnog mira i bezbednosti“.

Izrazila je zabrinutost zbog selektivne primene međunarodnog prava, naglasivši da saradnja i solidarnost moraju prevladati nad sukobom i podelama, a vladavina prava je „temeljni kamen multilateralnog sistema“.

„Sva vlast je podložna zakonu. Povelja ostaje naš osnovni vodič“, rekla je ona.

Dodala je da Savet bezbednosti mora postati transparentniji.

Naglasila je da države članice moraju nastaviti da mu poveravaju ulogu za koju je stvoren, umesto da ga zaobilaze kada im to odgovara.

Ponovo je potvrdila posvećenost Kolumbije efikasnom multilateralizmu i centralnoj ulozi UN u globalnom upravljanju.

Liberija: Savetu nedostaje politička volja

Ministarka spoljnih poslova Liberije Sara Bejzolv Njanti navela je da je njena zemlja jedna od samo četiri originalne afričke potpisnice Povelje.

„Razumemo šta je svet platio da bi izgradio ovu instituciju“, rekla je ona.

Opisala je Povelju kao zavet koji se mora poštovati i čuvati, uz osnovno načelo: „Nijedna država, ma koliko moćna, nema pravo da jednostrano učini svet nesigurnim“.

Navela je da je podeljeni Savet bezbednosti produbio globalnu neizvesnost, jer veto ometa neophodne intervencije.

„Ono što ovom Savetu sve više nedostaje nisu pravila ili principi – već politička volja da ih dosledno i nepristrasno primenjuje“, dodala je.

Istakla je da selektivni multilateralizam, gde se pravila primenjuju ili zaobilaze u zavisnosti od interesa, predstavlja opasan presedan.

„Normalizacija nedoslednosti sama po sebi je opasan presedan“, upozorila je.

Navela je da je mir neraskidivo povezan sa pravdom i da će budućnost UN zavisiti od sposobnosti da se premosti jaz između bezbednosti i razvoja.