Savet EU potvrdio listu bezbednih zemalja porekla, među njima i Kosovo

Savet Evropske unije usvojio je svoj stav o dva ključna akta koji jačaju primenu koncepta bezbednih zemalja porekla i bezbednih trećih zemalja u okviru evropske azilne politike, a među državama koje su zvanično uvršćene na listu bezbednih zemalja porekla nalazi se i Kosovo.

Na zvaničnom sajtu EU, navodi se i da ova odluka ne utiče na stavove o statusu Kosova i da je u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. Uprkos tome, Kosovo je uvršćeno na zajedničku listu EU kao bezbedna zemlja porekla.

Ovi novi propisi deo su šire reforme migracione i azilne politike EU, čiji je cilj da procedure za podnosioce zahteva koji ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu budu brže, efikasnije i doslednije na nivou cele Unije. Usvajanjem prve zajedničke liste bezbednih zemalja porekla, Savet je kompletirao važan segment Pakta o migracijama i azilu iz 2024. godine.

Prema odluci Saveta, kao bezbedne zemlje porekla na nivou EU označene su: Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Kosovo, Maroko i Tunis.

Danski ministar za imigraciju i integracije Rasmus Stoklund izjavio je da evropske zemlje trpe veliki pritisak zbog porasta broja neregularnih migranata.

„Hiljade ljudi dave se u Sredozemnom moru ili bivaju zlostavljane duž migrantskih ruta, dok trgovci ljudima zarađuju ogromne sume. Ovo pokazuje da trenutni sistem stvara nezdrave podsticaje i snažan faktor privlačenja koji je teško razbiti. Danska i većina država članica EU zalažu se za obradu zahteva za azil u bezbednim trećim zemljama, kako bi se uklonili podsticaji za opasna putovanja ka EU. Drago mi je što smo postigli dogovor o opštem pristupu reviziji koncepta ‘bezbedne treće zemlje’, koji omogućava da se zahtevi za azil procesuiraju van Evrope“, izjavio je Stoklund.

Reformisani koncept bezbedne treće zemlje

Nova uredba predviđa šire mogućnosti da se zahtev za azil proglasi nedopuštenim. Države članice moći će da primenjuju koncept bezbedne treće zemlje ako postoji određena „veza“ između podnosioca i te zemlje - pri čemu ta veza više nije obavezan uslov — ako je podnosilac prošao kroz tu zemlju pre ulaska u EU, ili ako postoji sporazum sa bezbednom trećom zemljom o obradi azilnih zahteva van teritorije EU, osim u slučajevima maloletnika bez pratnje.

Podnosioci koji ulože žalbu na odluku o nedopuštenosti više neće automatski imati pravo boravka u EU tokom trajanja procesa, ali zadržavaju mogućnost da od suda zatraže dozvolu boravka do okončanja postupka.

Ubrzane procedure za podnosioce iz bezbednih zemalja porekla

U skladu sa Uredbom o procedurama azila iz 2024. godine, države članice dužne su da za podnosioce koji dolaze iz bezbednih zemalja porekla primenjuju ubrzane postupke, koji se mogu sprovoditi i na granici ili u tranzitnim zonama. Polazi se od pretpostavke da u tim državama generalno ne postoji rizik od progona ili ozbiljnog kršenja ljudskih prava.

Zemlje kandidatkinje za članstvo u EU takođe se smatraju bezbednim zemljama porekla, osim u slučajevima kada u zemlji postoji međunarodni ili unutrašnji oružani sukob, kada su uvedene mere koje utiču na osnovna prava i slobode, ili kada je procenat pozitivnih odluka o azilu za podnosioce iz te zemlje veći od 20%.

Komisija će imati mogućnost da suspenduje status bezbedne zemlje porekla za čitavu teritoriju ili samo za određene grupe stanovništva, ukoliko za to postoje opravdani razlozi. Države članice mogu voditi i sopstvene dodatne nacionalne liste bezbednih zemalja porekla, navodi se u saopštenju Unije.

Savet je takođe podržao predlog Komisije da se ubrza primena pojedinih odredbi Pakta o migracijama i azilu, koje je prvobitno bilo planirano da stupe na snagu tek u junu 2026. godine.

Kako navode, dogovor postignut u Savetu sada omogućava početak pregovora sa Evropskim parlamentom radi usaglašavanja konačnog zakonodavnog teksta.