Telegraf: Da li će ideja Laburista i Kurtija o centrima za povratak na Kosovu zaživeti

Plan Laburističke partije u Velikoj Britaniji o uspostavljanju „centara za povratak“ na Kosovu, u koji bi bili poslati migranti čiji su zahtevi za azil u Ujedinjenom Kraljevstvu odbijeni, suočava se sa brojnim izazovima i širokim skepticizmom, piše britanski Telegraf. Uprkos razumevanju i spremnosti kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, ovaj plan ima velike šanse da propadne zbog praktičnih, pravnih i političkih problema.

Kao i konzervativni plan o deportacijama u Ruandu, predlog da se odbijeni tražioci azila šalju na Kosovo suočava se sa ozbiljnim pravnim i praktičnim preprekama.

Njegova Laburistička partija možda ga više ne obožava, ali u jednom malom delu sveta, kako navodi ovaj list, kult Tonija Blera i dalje vlada. Albanci na Kosovu nikada nisu zaboravili njegovu podršku tokom rata sa Srbijom i do danas ga smatraju herojem – po njemu su nazvane ulice, trgovi, pa čak i deca, podseća Telegraf.

U sredu je kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti najavio da će Kosovo postati prva zemlja koja će prihvatiti odbijene tražioce azila u okviru Laburističkog plana o „centrima za povratak migranata“, gde bi potencijalno hiljade odbijenih podnosilaca zahteva bile smeštene.

Kurti je rekao da je Kosovo spremno da primi migrante čiji su pravni zahtevi za azil iscrpljeni, dok bi Kosovo za to dobilo milione funti. Govoreći tokom samita balkanskih lidera u Londonu, Kurti je poručio da želi da pomogne starom prijatelju u nevolji.

„Naravno, želimo kao zemlja da imamo koristi. Ali to smatramo, pre svega, našom obavezom da vam pomognemo, jer ste vi mnogo pomogli nama i to nikada nećemo zaboraviti“, rekao je Kurti.

Vest o mogućem sporazumu dolazi nakon teške godine za Laburiste po pitanju politike granica. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je skoro 37.000 ljudi prešlo Lamanš u malim čamcima ove godine, više nego tokom cele 2024.

Kako Telegraf navodi, u sredu je takođe objavljeno da se jedan migrant, koji je vraćen u Francusku prema Starmerovom programu „jedan odlazak, jedan povratak“, ponovo vratio u Britaniju čamcem.

Do Kurtijeve intervencije čitav plan o „centrima za povratak“ delovao je kao da posrće. U junu je albanski premijer Edi Rama naglo odbio da ugosti takav centar, optuživši Britaniju da traži „mesta za odlaganje imigranata“.

Ali i pored kosovske spremnosti da sarađuje, u Britaniji su se već pojavile sumnje u održivost ovog plana, i sa desnice i sa levice. Kritičari s desna vide ga kao razvodnjenu verziju konzervativnog plana o deportacijama u Ruandu, koji je Starmer proglasio „mrtvim i zakopanim“ čim je došao na vlast. Organizacije za ljudska prava smatraju da je plan nehuman i očekuju da će biti osporen na sudovima.

Uprkos Kurtijevoj dobroj volji, mnogi sumnjaju da bi Kosovo, ratom oštećeno i sa svega 1,5 miliona stanovnika, moglo da primi dovoljan broj odbijenih azilanata.

„Ovo zapravo zvuči kao mini verzija plana o Ruandi i ako to žele, predložio bih da se vrate na original. Prošlo je već 15 meseci otkako je Starmer rekao da će razbiti mreže krijumčara, ali se nije desilo ništa značajno“, rekao je Alp Mehmet, predsednik britanskog tink-tenka Migrejšn voč UK.

Detalji plana su još nepoznati, a Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na zahtev Telegrafa za objašnjenje. Pretpostavlja se da bi centri bili privremeni smeštaji za odbijene tražioce azila koji, iz različitih razloga, ne mogu biti vraćeni u svoje matične zemlje, poput Avganistana, Sirije, Somalije, Sudana i Irana, gde migranti mogu tvrditi da im preti progon ako se vrate. Dolasci iz ovih zemalja čine otprilike polovinu svih slučajeva prelaska malim čamcima.

Čak i ako plan ne bi značajno smanjio broj zahteva za azil, koji je dostigao rekordnih 110.000 u godini do juna, ministri se nadaju da bi poslao poruku da odbijeni azilanti ne mogu dugo ostati u Britaniji, čime bi se možda oslabila privlačnost krijumčarskih mreža. Vlada već mesecima ispituje mogućnosti za objekte na Balkanu, a bivša ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper o tome je razgovarala sa Agencijom UN za izbeglice još u martu.

Kurti je rekao da su pregovori o otvaranju centra već u poodmakloj fazi. Iako Kosovo ima ograničene kapacitete, on smatra da ima političku obavezu prema Britaniji, koja je pomogla u organizovanju NATO bombardovanja 1999. godine protiv snaga Slobodana Miloševića. U zamenu za uspostavljanje centra, Kurti očekuje i jaču bezbednosnu podršku Britanije protiv, kako se navodi, pretnji iz Srbije.

Plan podseća na dogovor između Italije i Albanije iz 2023. godine, kada je premijerka Đorđa Meloni postigla sporazum da Albanija primi 30.000 migranata za Italiju. Iako je Rama ranije rekao da Albanija neće biti „deponija za britanske migrante“, prihvatio je italijanski predlog iz zahvalnosti zbog podrške Rima nakon pada komunističkog režima 1991. godine. Međutim, albanski centri su ostali uglavnom prazni zbog pravnih sporova u Italiji i Strazburu, gde je dovedena u pitanje definicija „sigurne zemlje“.

Za razliku od plana o Ruandi, prema kojem migranti nisu ni mogli da podnesu zahtev za azil, u kosovskom slučaju oni bi mogli da ostanu dok im se situacija ne reši. Ipak, i ovaj plan bi mogao naići na pravne prepreke, smatra Toni Smit, bivši generalni direktor britanske Granične službe.

„Sudovi bi morali biti uvereni da će svako poslat na Kosovo biti adekvatno zbrinut, posebno ako se radi o centrima zatvorenog tipa. Takođe, nije jasno šta bi se s njima dugoročno dogodilo. Da li bi mogli da ostanu, rade i primaju socijalnu pomoć? Može li Kosovo to da pruži? I ako može, da li bi to izazvalo socijalne tenzije u zemlji koja nije navikla na migrante iz Afrike ili sa Bliskog istoka? Takođe, šta bi sprečilo migrante da se ponovo pokušaju vratiti u Britaniju? I verujem da bi Kosovo očekivalo ogromnu finansijsku naknadu, što možda ne bi predstavljalo dobru vrednost za britanske poreske obveznike“, rekao je Smit.

Smit dodaje da bi za funkcionisanje plana bio potreban detaljan sporazum nalik onom sa Ruandom, koji bi omogućio migrantima da ostanu i rade na Kosovu.

„Slanje ljudi u Ruandu zvučalo je strašno s obzirom na genocid devedesetih, ali danas je to zemlja u razvoju, sa snažnom ekonomijom i bezbednošću. Ako britanska vlada zaista želi da zaustavi dolaske čamcima, treba da proguta ponos i ponovo pokrene plan za Ruandu“, dodao je.

Pravni izazovi mogli bi takođe da dovedu u pitanje da li je Kosovo dovoljno bezbedno i prosperitetno za smeštaj azilanata. Iako je i dalje jedan od najsiromašnijih evropskih delova, Svetska banka je svrstava u zemlje sa višim srednjim dohotkom.

Ipak, Stiv Valdez Simonds, direktor programa za prava izbeglica pri Amnesti internešnelu u Velikoj Britaniji, kaže da bi se organizacije za ljudska prava protivile sporazumu po principu.

„To znači da bogate zemlje poput Velike Britanije u suštini prebacuju svoje obaveze u vezi sa azilom na siromašnije zemlje. Očekujem da će uslediti pravni izazovi, u Amnestiju već imamo zabrinutosti zbog uslova u kojima se drže ljudi u pritvoru na Kosovu“, rekao je Simonds.

Kosovske pritvorske ustanove su već dobile odobrenje Danske, koja je 2021. potpisala sporazum da 300 osuđenih osoba izvan EU služe kazne tamo, kako bi rešila problem prenatrpanosti svojih zatvora. Ipak, plan neće stupiti na snagu pre 2027. godine, a Danska će uložiti 200 miliona evra – šest puta više od godišnjeg budžeta kosovskog Ministarstva pravde – za obnovu jednog zatvora.

To sugeriše da će Kurti verovatno tražiti značajnu finansijsku kompenzaciju i od Britanije. A s obzirom na to da bi centar mogao da obuhvati hiljade ljudi, a ne samo nekoliko stotina, troškovi bi mogli biti ogromni i postavljanje bi moglo trajati godinama. Koliko god velikodušna Kurtijeva ponuda da pomogne starom prijatelju mogla da izgleda, možda neće biti dovoljna da izbavi Starmera iz krize sa malim čamcima, zaključuje Telegraf.