Savković: Prištini odgovara narativ o Srbiji kao ruskom savezniku, Zapad ima trezveniju sliku

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković izjavio je da Prištini odgovara ponavljanje teze da je Srbija najpouzdaniji saveznik Rusije u regionu, ali da Zapad ipak ima „trezveniju“ sliku ovih odnosa.

Komentarišući tvrdnje Prištine da Rusija nastavlja svoj hibridni uticaj na Srbiju i da se to vidi kroz nedavnu posetu patrijarha SPC Porfirija Moskvi, Savković kaže da je reč o „konstanti“ izjava kosovskih zvaničnika, ali i da zvanični Beograd nekim svojim potezima za to daje povod.

„U trenutnim međunarodnim okolnostima, u trenutnom kontekstu, Prištini jako odgovara zapravo da se ta slika o Srbiji kao najpouzdanijem savezniku Rusije na ovom prostoru nastavi, da se ona na neki način perpetuira, da je stalno prisutna. I naša strana često daje argumente za takve tvrdnje“, kazao je Savković za Kosovo onlajn.

Podseća da jedino Srbija na evropskom kontinentu nije uvela sankcije i da odbija da se priključi grupi zemalja koje pokušavaju da izoluju Rusiju.

„I to je konstanta. Ona traje duže vreme i nije počela sa ratom u Ukrajini. Godinama unazad je ta teza prisutna. Nekada ona ima pobornike, nekada ne. Mislim da zemlje, pre svega na Zapadu, vrlo trezveno prilaze ovome i negde razumeju specifičnost položaja Srbije. Ali, isto tako Beograd nekim svojim potezima, rekao bih, dosta izaziva taj skepticizam koji već postoji kod evropskih predstavnika kada je reč o našim šansama da budemo članica Evropske unije“, ističe Savković.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno je u intervjuu za finski javni servis izjavila da bi nepravedni mir u Ukrajini mogao da pošalje pogrešan signal drugim zemljama koje žele „teritorijalne dobitke“.

Savković kaže da jeste reč o problematičnom, ali mogućem raspletu rata na istoku Evrope.

„Ideja da se teritorijom može kupiti mir jeste problematična iz ugla međunarodnog prava“, naglasio je ovaj analitičar.

Dodaje da je u aktuelnoj vojnoj situaciji na terenu Ukrajina u težoj situaciji.

„Ideja da može doći do mira jedino tako što će Ukrajina prihvatiti da Rusija i formalno anektira ove teritorije i da joj se prizna puna kontrola jeste problematična. Ispostavlja se da ’jači tlači’, odnosno da je moć taj odlučujući faktor u međunarodnim odnosima. Ideja međunarodnog poretka zasnovanog na pravu ide protiv toga, ali plašim se da u ovim okolnostima koje su sada, gde se traži način da se rat završi, prilično je jasno da će Ukrajina taj mor na kraju morati da plati delom svoje teritorije. Nema drugog izlaza“, precizirao je Savković.

Upitan koliko bi se takav rasplet na istoku Evrope mogao preslikati i na Kosovo, ovaj analitičar kaže da bi u takvoj „analogiji“ Srbiji bila „mala Rusija“ i da bi bila „nagrađena“ ustupanjem dela teritorije Kosova.

Ali, ukazuje, postoje bitne razlike između ukrajinske krize i kosovskog problema.

„Pozicija Srbije svih ovih godina, nevezano za to ko je na vlasti, stalno je na te razlike i ukazivala i insistirala na poštovanju međunarodnog prava za koje Beograd smatra da je grubo prekršeno od 1999. nadalje zaključno sa 2008. godinom jednostranim proglašenjem nezavisnosti. Međutim, teza koju prištinsko rukovodstvo nastoji da nametne jeste da je Kosovo jedinstveno, nedeljivo, nezavisno i da teritorijom Kosova se ’ne može kupiti’ prihvatanje Srbije da Kosovo više nije deo njene teritorije, odnosno više nije deo te zemlje“, zaključio je Savković.