Šej: Upotreba vojne sile 1999. godine bila opravdana

Bivši potparol Natoa, u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, Džejmi Šej izjavio je da mu je drago što je pre 27 godina Alijansa prvo probala da nađe diplomatsko rešenje sa Beogradom, ali je dodao da smatra da je upotreba vojne sile bila opravdana i neophodna.

„Kada pokrenete vojnu kampanju, nikada ne znate šta će se desiti. Ne znate da li će biti uspešna, koliko brzo će se sprovesti i koliko će trajati. Ali uvek znate da će stvari neizbežno biti komplikovane i da će biti prepreka. To vidimo u drugim vojnim kampanjama koje se trenutno odvijaju u svetu, poput onih na Bliskom istoku i u ratu Rusije Vladimira Putina protiv Ukrajine“, rekao je Šej za Kljan Kosova uoči 27. godišnjice početka Nato agresije na SRJ.

Istakao je da su Srbi u Rambujeu imali svaku priliku da pronađu mirno rešenje.

„S druge strane, drago mi je što je Nato pre 27 godina prvo pokušao diplomatiju. Otišli smo u Beograd da se sastanemo sa Slobodanom Miloševićem, kome smo ponudili diplomatski put ukoliko želi da ga prihvati. Vodili su se pregovori u Rambujeu, gde su Srbi imali svaku priliku da pronađu mirno rešenje – i da zaustave etničko čišćenje Kosovara. Moj utisak tada bio je da upotreba vojne sile neće biti laka, ali da će biti opravdana i neophodna kako bi se zaustavila kršenja ljudskih prava na Kosovu“, kazao je Šej.

Za kredibilitet Natoa, kaže, bilo je važno delovati.

„Dakle, s jedne strane oprez, a s druge osećaj da mi, Nato, imamo pravdu na svojoj strani i da imamo dobar razlog, kao i da je za kredibilitet Natoa bilo važno ne samo obećavati već i delovati. Tamo gde je akcija bila neophodna, ona je morala biti sprovedena – i sprovedena je“, dodao je.

Podsetio je na događanja u Račku i Rambujeu. 

„U to vreme dogodila su se dva događaja. Pre svega, masakr u Račku u januaru 1999. godine, koji je pokazao da uprkos svim međunarodnim upozorenjima, Srbi koriste silu i nimalo ne odustaju od nje. To se videlo ubijanjem nevinih Kosovara. Setite se da su u Račku pogubljeni i tinejdžeri. To je bio zaista strašan slučaj – incident koji je snažno okrenuo političko mišljenje protiv Beograda. Jer, s jedne strane, Beograd je tvrdio da mora da reši situaciju na Kosovu, ali je očigledno koristio veliku silu, nesrazmernim i brutalnim sredstvima. To je imalo veliki uticaj i na međunarodno mnjenje“, izjavio je bivši zvaničnik Natoa.

Šej tvrdi i da su se Srbi samo pretvarali da su zainteresovani za diplomatiju.

„Kosovarima je ponuđen referendum o samoopredeljenju koji bi im vratio autonomiju kakvu su imali pre 1989. u tadašnjoj Jugoslaviji. Svi su smatrali da je to dobar diplomatski put napred, pravedan kompromis. Međutim, Milošević i njegov predsednik Milan Milutinović su to odbili i rekli ‘ne, odbacujemo to i ne želimo’. Postalo je jasno da su se Srbi samo pretvarali da su zainteresovani za diplomatiju, ali uošte nisu bili. Zato su bili spremni da idu ka nasilnom rešenju. Zbog toga je bila potrebna sila da se zaustave Srbi kada su se odlučili za ekstremno jednostrano nasilje. Događaji u Račku i Rambujeu naveli su Nato da pokrene operaciju u martu 1999. godine“, dodao je on.

„Kfor i dalje potreban“

Prema njegovoj oceni, Kfor treba da ostane na Kosovu dok se Kosovo ne pridruži Natou. 

„Kfor je i dalje potreban. Jer i dalje imamo tenzije na Kosovu. Imali smo incident u Banjskoj pre tri godine i imamo Srbiju koja s vremena na vreme pravi preteće zvuke postavljanjem vojnih trupa na granice sa Kosovom, tako da nam je i dalje potreban Kfor tamo. Ovo je da bi se osigurali ne samo Kosovari već i srpska manjina na severu, jer ove mirovne snage štite sve“, rekao je Šej.

Sve dok je Kfor prisutan, dodao je, Kosovo je na radaru Natoa, a važno je da Kosovo dobije pažnju koja mu je potrebna od Brisela.

Kako smatra, prisustvo Kfora takođe nudi KBS-u mogućnost da se obučava i postane sposobniji za Nato. 

„Prisustvo Kfora na Kosovu nudi Kosovskim bezbednosnim snagama dragocene mogućnosti za obuku, vežbanje i postizanje kompatibilnosti sa Nato kapacitetima. To je kao da neko ko je teniser ima teniskog trenera koji živi pored. Ovo će ubrzati integraciju Kosova u Nato, što pozdravljam. Ova misija je odlično obavila posao održavanja stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Neki elementi ove misije bi stoga trebalo da ostanu dok se Kosovo ne pridruži Natou“, naveo je on.