SCR: U aprilu sednica SB UN o Kosovu, i dalje bez napretka u dijalogu

Ovog meseca Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da održi sednicu posvećenu situaciju na Kosovu, na kojoj bi specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef Unmika Peter Due trebalo da predstavi šestomesečni izveštaj. U najavi „Sekjuriti kounsil riporta“ konstatuje se da još uvek nije postignut napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kojim posreduje EU, kao i da održavanje stabilnosti na Kosovu i promocija deeskalacije tenzija na severu ostaju ključni prioritet za SB UN. Podseća se i da je izmena mandata Unmika, sa ciljem njegovog mogućeg smanjenja, još jedno pitanje sporenja među članicama Saveta bezbednosti.

„U aprilu se očekuje da će Savet bezbednosti održati svoj prvi ovogodišnji brifing o situaciji na Kosovu. Specijalni predstavnik i šef Privremene upravne misije UN na Kosovu (Unmik) Peter Due će izvesti o nedavnim dešavanjima i najnovijem izveštaju generalnog sekretara“, stoji u najavi „Sekjuriti kounsil riporta“.

Konstatuje se da nije postignut značajan napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kojim posreduje EU.

„U nastojanju da se proces oživi, specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Peter Sorensen sastao se odvojeno sa visokim zvaničnicima u Prištini i Beogradu sredinom januara, a ponovo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Albinom Kurtijem u odvojenim prilikama krajem februara. Sorensen je 22. januara takođe sazvao glavne pregovarače Kosova i Srbije u Briselu na prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, trilateralnog tela koje okuplja Kosovo i Srbiju pod predsedavanjem EU i sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta (MKCK) kao posmatračem, kako bi nadgledali sprovođenje Deklaracije o nestalim licima iz 2023. godine“, navodi se u saopštenju.

Podseća se da je kosovski premijer Aljbin Kurti 16. januara objavio planove za postepenu integraciju zdravstvenih i obrazovnih institucija koje deluju u sistemu Srbije u područjima sa većinskom srpskom većinom u kosovski sistem, a da je nakon angažovanja u okviru dijaloga kojim posreduje EU, Sorensen 14. marta naglasio da svaka takva integracija treba da bude inkluzivna, u skladu sa prethodnim obavezama iz dijaloga i osmišljena tako da izbegne poremećaj osnovnih usluga. Takođe je naglasio potrebu za strukturiranim konsultacijama sa predstavnicima zajednice kosovskih Srba tokom celog procesa kako bi se osigurala njihova podrška.

Uz to, konstatuje se i da se retorika o regionalnoj bezbednosti intenzivirala poslednjih meseci.

„Albanija, Hrvatska i Kosovo su se 11. februara saglasile da održe svoju prvu zajedničku vežbu u 2026. godini nakon sastanka zvaničnika iz oblasti odbrane. Ovaj potez je izazvao oštru reakciju Beograda, a Ministarstvo odbrane Srbije osudilo je trilateralni sastanak i povezane bezbednosne planove kao kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i tvrdilo da Kfor, predvođen Natom, ostaje jedina legitimna oružana formacija na Kosovu sa jasno definisanim mandatom“, napominje se.

Spominje se i da je 20. novembra prošle godine kosovska predsednica Vjosa Osmani raspisala vanredne parlamentarne izbore za 28. decembar 2025, nakon što Samoopredeljenje nije uspelo da obezbedi dovoljno glasova u parlamentu za formiranje vlade. Pre glasanja, EU je objavila da nastavlja sa ukidanjem mera uvedenih Kosovu 2023. godine kao odgovor na tenzije na severu i da će programirati 216 miliona evra finansijske pomoći nakon postepenog poboljšanja lokalne uprave u severnim opštinama nakon lokalnih izbora 2023. godine. Samoopredeljenje je osvojilo otprilike polovinu glasova na izborima 28. decembra i obezbedilo 57 mesta u skupštini koja broji 120 poslanika.

Navodi se i da je postizborni proces produžen ponovnim prebrojavanjem glasova širom zemlje i istragom o falsifikovanju glasova u kojoj su vlasti privele više od 100 ljudi, iako se ishod izbora nije promenio, da bi 11. februara, parlament izglasao novu vladu premijera Kurtija, okončavši više od godinu dana političkog zastoja.

„Očekivanja da će nova vlada obnoviti političku stabilnost, međutim, pokazala su se kratkotrajnim. Kosovski parlament 5. marta nije uspeo da izabere predsednika do ustavnog roka nakon što vladajuća stranka nije uspela da obezbedi podršku za glasanje o svom kandidatu. Osmani je raspustila parlament 6. marta i raspisala vanredne izbore, ali je Ustavni sud potom intervenisao. Nakon što je prvo privremeno zabranio Osmani da odredi datum izbora pre 31. marta, sud je 25. marta presudio da dekret o raspuštanju parlamenta nema pravno dejstvo i dao skupštini 34 dana da izabere predsednika“, stoji u saopštenju kojim se najavljuju aktivnosti SB UN za april.

Navedeno je da „održavanje stabilnosti na Kosovu i promocija deeskalacije tenzija na severu ostaje ključni prioritet za Savet“, a da je drugo ključno pitanje „da li SB UN može pomoći u održavanju zamaha iza dijaloga kojim posreduje EU i sprovođenja postojećih obaveza“.

„Tokom otvorenih brifinga SB UN o Kosovu, Beograd i Priština obično predstavljaju oštro suprotstavljene prikaze izvora regionalne nestabilnosti. Ovi sastanci često postaju arena za javno poziranje, a ne za suštinsko angažovanje. Ova dinamika može da zaseni svaki pozitivan zamah i da ponovo usmeri pažnju na međusobno optuživanje. Umesto otvorenih brifinga, članovi Saveta bezbednosti bi stoga mogli da razmotre održavanje zatvorenih konsultacija – ili privatnih sastanaka, koji bi takođe bili zatvoreni, ali bi omogućili kosovskim i srpskim zvaničnicima da učestvuju, za razliku od zatvorenih konsultacija. Ovo bi moglo da omogući otvoreniju razmenu o preprekama u sprovođenju obaveza u okviru dijaloga kojiM posreduje EU i unapređenju procesa normalizacije“, predlaže se u najavi.

Uz to, predlaže se i da kao odgovor na brojne izazove sa kojima se Kosovo suočava, SB UN bi mogao da razmotri usvajanje predsedničke izjave koja „izražava podršku Sorensenu, poziva Beograd i Prištinu da se angažuju u dobroj veri i sprovedu preostale obaveze bez preduslova i naglašava da bi sve mere koje utiču na zajednicu kosovskih Srba trebalo da izbegnu prekid osnovnih usluga i da podstaknu inkluzivnu primenu u skladu sa prethodnim obavezama iz dijaloga“.

Dodaje se da većina članica SB UN podržava dijalog kojim posreduje EU radi uspostavljanja uslova za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, ali da duboke podele među stalnim članicama i dalje karakterišu pristup Saveta bezbednosti ovom pitanju.

Podseća se i da među pet stalnih članica SB UN - Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i teže da podrže njegovu vladu, dok Kina i Rusija ne priznaju nezavisnost i snažno podržavaju stav Srbije i njen stav o teritorijalnom integritetu.

Izabrane članice Bahrein, Kolumbija, Danska, Letonija, Liberija, Pakistan i Panama priznaju nezavisnost Kosova, dok Demokratska Republika Kongo i Grčka to ne čine. Somalija je navodno priznala nezavisnost Kosova u maju 2010. godine, iako su njeno priznanje osporili srpski zvaničnici, a potom ga kosovske vlasti ponovo potvrdile.

U najavi se podseća i da je izmena mandata Unmika, sa ciljem njegovog mogućeg smanjenja, još jedno pitanje sporenja među članicama Saveta bezbednosti, te da su SAD bile najglasniji zagovornik preispitivanja operacija Unmika i njegovog konačnog postepenog ukidanja, što je stav koji su zadržale i mnogo pre trenutnih finansijskih ograničenja mirovnih operacija UN i uvođenja Inicijative UN80. Danska i Velika Britanija su iznele sličan stav, dok je Francuska bila opreznija, izražavajući podršku „naporima zdravog razuma za poboljšanje i pojednostavljenje mirovnih misija kroz mere efikasnosti“ i produženju mandata Unmika, uz napomenu da je mandat misije suštinski povezan sa procesom normalizacije.

Rusija se, nasuprot tome, protivila promenama mandata ili budžeta Unmika, smatrajući da misija i dalje igra ključnu ulogu.

Predsedavanje Savetu bezbednosti UN u aprilu preuzeo je Bahrein, nestalna članica tog tela.

Inače, od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.