Škulić: Nadam se da će Nemačka shvatiti da Srbija ima pravo i dužnost da učini sve radi očuvanja teritorijalne celovitosti

Zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije Milan Škulić izjavio je u intervjuu za Politiku da se nada da će se odnos zvanične Nemačke prema Srbiji vremenom promeniti, na obostranu korist, a pre svega, da će Nemačka, koja se decenijama politički veoma uporno borila za svoje ponovno ujedinjenje, shvatiti da i Srbija ima ne samo pravo, nego i dužnost da u skladu sa Ustavom učini sve što je moguće radi očuvanja svoje teritorijalne celovitosti.

"To podrazumeva i da Srbija nikada ne prizna nekakvu kvazidržavu na srpskoj državnoj teritoriji, koja bi bila zasnovana ne samo na kršenju međunarodnog prava već i na agresiji i etničkom čišćenju, tj. na teškim zločinima“, rekao je Škulić, uz konstataciju da ni nemačka politika nije uvek jedinstvena u stavu prema Srbiji.

Neke partije su, kaže on, prilično objektivne, a čini se da su prema nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji, po pravilu, najnegativniji stav imali "zeleni".

Na pitanje da li je Nemačka učešćem u bombardovanju SR Jugoslavije, 1999. godine, prekršila zakon, Škulić je odgovorio da je Nemačka tada prekršila sopstveni  Ustav, jer je učestvovala u agresiji na SRJ, iako je učestvovanje u ratu koji nije odbramben striktno zabranjeno nemačkim ustavnopravnim propisima.

Podseća da je tada „zeleni” ministar spoljnih poslova Joška Fišer dobio „jak šamar” kada su ga nemački pacifisti pogodili u glavu kesom sa crvenom farbom, koja je, dodaje, bila „jasna simbolična poruka“.

Škulić navodi da su taj „ustavnopravni problem”, ali i propisana kažnjivost agresije, tj. agresivnog rata, u krivičnopravnom smislu u Nemačkoj 1999. godine veoma jednostavno rešeni tako što je kao prigodna „kaučuk norma” primenjen koncept humanitarne intervencije, što je značilo da se formalno ne radi o ratu uopšte, pa ni o agresivnom ratu, uprkos tome što je Jugoslavija tada bila izložena masovnom i sistematskom bombardovanju, pa i kopnenim napadima, te bez obzira na više hiljada žrtava u takvoj „intervenciji”, za tadašnju nemačku vlast uopšte nije bila rat.

„Ovakva cinična ’pravna gimnastika’ samo je još jedan primer koji ukazuje na to zašto je veoma važno biti krajnje oprezan kada se radi o izuzetno rastegljivom konceptu humanitarne intervencije. Suprotno stavu nemačke vlasti da bombardovanje 1999. nije bilo rat, već ’samo’ tzv. humanitarna intervencija, većina nemačkih profesora prava nedvosmisleno tretira ’angažovanje NATO-a’ kao rat“, napominje Škulić.

Komentarišući koliko je Nemačka uspela da „spere” sa sebe žig kolektivne odgovornosti, primećuje da se čini da je i Haški tribunal donekle poslužio i za lečenje svojevrsne traume Nemačke zbog njenog istorijskog greha.

„Suđenje za međunarodna krivična dela (pa i genocid), kao prvo nakon nirnberškog i tokijskog, verovatno je Nemačkoj došlo kao ’melem na ranu’, jer se nakon ’loših Nemaca’, sada može govoriti o ’zlim Srbima’. Ipak, nacistički „megazločini”, a naročito njihov praktično industrijalizovan genocid – tako su velikih razmera i tako strašno i ekstremno zlo da se ti zločini ne mogu porediti sa bilo čime u dosadašnjoj istoriji“, dodaje Škulić.

Na pitanje smatra li da su Nemci zaboravili zlodela koja su učinili nacisti nad Srbima kada su uzeli učešće u bombardovanju Srbije i Crne Gore, odgovara da je u Nemačkoj, nažalost, donekle zaboravljeno kakve su i kolike zločine pripadnici nemačke vojske učinili prema Srbima tokom neverovatno surove okupacije u Drugom svetskom ratu, koja se, između ostalog, odlikovala i užasnom proporcijom slepe i krvave odmazde – za jednog ubijenog nemačkog vojnika bilo bi streljano 100 Srba, dok bi 50 Srba glavama plaćalo ranjavanje Nemca.

„Takva proporcija zla i odmazde usmerene isključivo prema civilima pripadnicima jednog mučeničkog naroda nigde osim u Srbiji nije postojala tokom nacističke okupacije. Treba Nemačku i Nemce povremeno i na ovo podsećati“, rekao je Škulić.

Nemačka je razorila svet u Prvom i Drugom svetskom ratu, a učešće Nemačke u bombardovanju SRJ i u rusko-ukrajinskom sukobu, Olaf Šolc je nazvao „smenom epoha” i prekretnicom za Nemačku, dok je Berlin dao podršku i Izraelu. Na pitanje da li će Nemačka opet biti začetnik svetskog rata, Škulić je izrazio i uverenje da nismo na pragu svetskog rata, ali da je sasvim izvesno da već živimo u veoma nemirnom i opasnom vremenu, koje, nažalost, jeste i vreme brutalnih ratova.

„Ne mislim ni da će Nemačka biti začetnik nekog novog svetskog rata, jer sam uveren da je Nemcima i više nego dovoljno započinjanja svetskih ratova, a nadam se da će Nemačka, koja je faktički lider EU, svesna svoje ogromne istorijske odgovornosti, biti realnija i pravičnija prema Srbiji“, zaključio je Škulić.