Šljuka: Treba pitati Srbe šta je za njih održivo rešenje kako bi ostali na Kosovu

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka izjavio je da bi zbog promenjenih okolnosti na terenu dalji proces dijaloga Beograda i Prištine trebalo da uključi i srpsku zajednicu kako bi objasnili šta je za njih održivo rešenje kako bi ostali na Kosovu.

„Najprimerenije bi bilo da pitamo srpsku zajednicu na Kosovu šta je za nju održivo rešenje. Videli smo da je čitav proces briselskog dijaloga vođen na visokom nivou gde je pregovarano između predstavnika Beograda i Prištine i gde je srpska zajednica na terenu umnogome zanemarivana. I sada je to održivo rešenje vrlo, da kažemo, kompleksna tema“, kazao je Šljuka za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnju ambasadora EU u Prištini Aivo Orava da EU „želi da vidi održivo rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu“, Šljuka pretpostavlja da bi to najverovatnije bilo formiranje ZSO, uz još neke ustupke, poput statusa Srpske pravoslavne crkve.

„Međutim situacija je umnogome izmenjena u poslednjih nekoliko godina. Više dijalog nema taj zamah, mnogo su se okolnosti promenile u odnosu na godinu kada je dogovorena Zajednica. Naročito kada govorimo o severu Kosova. Ovde se mnogo toga negativno izdešavalo. Videli smo brojne negativne odluke vlade u Prištini. Nekako je srpska zajednica videla da je ranjiva i kada je u pitanju bezbednost, tako i kada su u pitanju neke svakodnevne usluge“, kaže Šljuka.

To objašnjava zatvaranjem čitavog niza institucija.

Otuda smatra da srpska zajednica na Kosovu održivo rešenje vidi pre svega kroz čvršće garancije od onih koje su ponuđene kroz Zajednicu srpskih opština.

„Verujem da bi to moralo da uključi jednu jasnu, da to nazovemo, autonomiju, kada je u pitanju bezbednosni sektor, policija. Mi znamo da smo nešto slično imali sa Briselskim sporazumom, ali mislim da bi sada garancije morale da budu čvršće. S druge strane, pristup svakodnevnim uslugama, dokumentima... Ljudi se sada najviše pribojavaju zatvaranja zdravstvenih i obrazovnih institucija“, objašnjava Šljuka.

To bi bio, ističe, zahtevalo i jasne garancije.

„Garancije da će srpska zajednica moći da živi, da ostvaruje svoju autonomiju u okviru kosovskog sistema gde taj sistem neće moći u bilo kom trenutku da tu autonomiju ukine, uzurpira na način na koji je to pokušavala prethodna vlada. Mislim da moramo da uđemo u nove pregovore šta znači održivo rešenje i šta bi to garantovalo opstanak srpske zajednice, ako vidimo da je svakim danom sve manje i manje“, precizira Šljuka.

Upitan zbog čega Evropska unija 12 godina, koliko traju pregovori, nije u mogućnosti da sprovede održivo rešenje za srpsku zajednicu, Šljuka daje nekoliko odgovora.

„Neki će reći da EU nije zainteresovana, a rekao bih da nema snage da to uradi. Ona je na početku, dok su obe strane htele da pregovaraju i dok su obe strane videle neku korist od ovog procesa, mogla to da ostvari putem takozvane politike ’štapa i šargarepe’. Ali nakon Briselskog sporazuma više se koristila ta ’šargarepa’. Srbija je počela pregovore o članstvu u EU, a Kosovo je takođe u godinama nakon toga potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, postojali su neki konretni pokloni EU koje je ona mogla da ponudi stranama u zamenu za njihovo angažovanje u kontekstu briselskog dijaloga. To je godinama sve manje bilo prisutno i strane nisu videle nikakav podsticaj da se angažuju odlučnije“, uveren je Šljuka.

Drugi problem vidi u nemogućnosti EU da se nametne kao akter koji bi osim primene politike „šargarepe“ koristio i politiku „štapa“ i kaznio aktere koji ne poštuju određene dogovore.

„Videli smo da su oni pokušali 2023. Te mere su i dalje na snazi prema Kosovu, ali smo isto tako videli da te mere nisu bile dovoljne da značajnije promene politiku Prištine. EU ima kapacitete, ali moramo da uzmemo u obzir i to da je sačinjena od mnoštva aktera koji imaju različite interese. I sve je to jako teško uskladiti“, smatra ovaj analitičar.

Kada su u pitanju pregovori između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU tu je i dodatni problem što pet država ne priznaje Kosovo.

„EU nema koherentan, jasan glas među svojim članica da bi mogla aktivnije da deluje. Mislim da je to glavni problem“, zaključuje Šljuka.