Smajlović: Kosovsko pitanje demonstracija moći Zapada

Kolumnistkinja “Nedeljnika” Ljiljana Smajlović ocenila je da se ispostavilo da je rešavanje kosovskog pitanja važan deo dokazivanja da je Zapad i dalje dominantna sila na svetu i da je to vrlo opasna situacija za Srbiju. Ona je za RTS rekla da se Zapadu očigledno žuri u rešavanju kosovskog pitanja.

"Ovde se odjednom sada traži od Srbije i Kosova da se dogovore do 24. februara o nečemu o čemu nisu uspeli da se dogovore poslednje 22 godine ili od 2008. godine", dodaje Smajlović.

Ističe da je to žestok pritisak i da kada kažu “teška batina” to je, smatra ona, namerno igranje na to da se evociraju uspomene na događaje pre bombardovanja. 

"Prvo u Rambujeu Albanci nisu hteli na sve da pristanu, onda su oni pristali Srbija nije pristala, Srbija je bombardovana. Znači ovde se poigravamo rečima da bi se reklo – bogami nećemo da kažemo šta će da se desi, ali će biti vrlo loše za one koji odbiju ono što mi zahtevamo", rekla je Smajlović.

Na pitanje da li to zvuči toliko zastrašujuće, Smajlović ističe da to ne zvuči toliko različito koliko je sada situacija drugačija sa ratom u Ukrajini, kao i da je potpuno jasno zašto se Zapadu toliko žuri.

"Ako je ovo borba za to ko će dominirati svetom i ako trenutno zapadne sile dominiraju svetom, pa one svakako hoće da pokažu – ovo je naše dvorište. Kako je rekao (visoki predstavnik za spoljne poslove EU Đuzep) Borelj ovo je naša bašta, ovo je naš vrt, ostatak sveta je džungla. Pa ako oni ne mogu da urede stvari ni u svom vrtu... Sada se nekako ispostavlja da je rešavanje našeg sukoba sa Kosovom važan deo dokazivanja da je Zapad i dalje dominantna sila na svetu – to je vrlo opasna situacija za Srbiju", smatra ona.

Ukazuje da je za "Srbiju riskantno da ona bude zemlja koja će da objašnjava Zapadu – niste vi dominantna sila i to ćemo vam dokazati time što nećete uspeti da nas primorate da nešto uradimo".

"To je ona situacija u koju smo se već jednom stavili – da se na nama dokazuje ko vlada svetom i to bismo morali da izbegnemo, a istovremeno da izbegnemo da nam se skrše i poslednji ostaci", navodi Smajlović.

Govoreći o tome zašto je Kvinti važan baš 24. februar, iako je američki izaslanik Gabrijel Eskobar odbacio vremensko oročavanje, kao i da li veruje da je to baš 24. februar zbog početka Rata u Ukrajini, Smajlović kaže da joj to ne bi bilo nelogično, jer je to neki simbolički datum.

"Eskobar i Evropljani drugačije govore – Eskobar kaže ne postoji nikakav termin, ali ja sam čuo evropske kolege da govore o sedmicama, a ne o mesecima. Mislim da se namerno stvara nervoza i kod jednih i kod drugih", dodaje ona.

Ističe da je upravo Eskobar u Prištini rekao da je veoma  važno da kad SAD nešto preporučuje da ih dobro čuju.

"Eskobar je rekao tražimo od vas da na 10 meseci odložite odluku o preregistraciji. Ja bih rekla da je to 10 meseci neki rok i za dogovor. Zaključila bih da je on rekao Kurtiju postoji mogućnost da slomimo Srbiju da prihvati vaše članstvo u UN u roku od 10 meseci, dajte odložite tu preregistraciju, nemojte da pravite probleme, da sad nešto destabilizujemo, a onda ćete dobiti sve što želite kroz 10 meseci", navodi Smajlović.

Ukazuje da Kurti na tu ponudu još nije odgovorio, kao i da je svoj legitimitet zasnovao na tome da neće da dozvoli Zajednicu sprskih opština, da će je dozvoliti samo kao nevladinu organizaciju, dok Amerikanci i Evropljani tvrde da imaju nameru da ispune Briselski sporazum, kao i da će tražiti da se formira ZSO.

"Dakle, mi ne možemo da budemo sigurni da će Kurti sve ovo da prihvati, ovo je i za njega prilično teško, jer on mora da odustane od dve stvari – 1. novembra sigurno promena tablica i ZSO sigurno neće postojati", ističe Smajlović.

Prema njenim rečima Zapad stvara utisak da je i Beogradu i Prištini jednako teško da prihvate, ali da će oni da se trude svim silama da to urade.

Na pitanje da li postoji neka paralela između tehničkog sporazuma o tablicama i političkog sporazuma, Smajlovićeva kaže da je postoji neki rok.

"Čim su oni rekli deset meseci, ja bih zaključila da je Kurtiju rečeno daj nam 10 meseci videćeš rešićemo ovo", kaže ona.

Govoreći o tome da li veruje u tezu da se žuri sa rešavanjem pre nego što možda Donald Tramp ponovo dođe na vlast u Americi, Smajlovićeva kaže da u to apsolutno ne veruje.

"To mislim da je potpuna gluposti i da taj strah od Donalda Trampa je neki unutrašnjo-politički strah u Americi i mislim da ništa to se radi oko Balkana nije u strahu oko Donalda Trampa", kaže ona.

Ističe da se ovo rešava u okviru pitanja ko dominira svetom i može li Zapad da pokaže svima da može sasvim sigurno da pobedi Rusiju na Balkanu kada je reč o tome ko ima više uticaja na Balkanu.

Na pitanje gde može i da li se vodi ubrzana šatl diplomatija, Smajlovićeva kaže da skoro da je već imamo svakodnevno, pre svega u onom što govore.

"Direktni razgovori imaju mnoge prednosti nad šatl diplomatijom. Šatl diplomatija – Eskobar, Lajčar Borelj i svi posrednici oni dođu u Beograd i kažu šta im je Kurti ispričao. Mi ne možemo da znamo ni da li im je Kurti baš tako rekao, ni da li nam oni prenose deo onoga što je Kurti rekao, da li nam prenose ono što oni žele da mi znamo o tome kako Priština je teška oko ovoga, kaže da će ona preuzeti tamo stvari sama. Vi ste uvek ostavljeni u milost i nemilost tim diplomatama, dve strane se nikada ne sreću direktno, nego neko drugi stalno prepričava i tumači šta je čuo u Beogradu ili Prištini", navodi Smajlović.

Čak se govori o tome da ako propadnu svi razgovori moglo bi da dođe do novog Dejtona, a Smajlovićeva kaže da je to izvođenje iz zone komfora.

"Odvešćemo lidere i držaćemo ih negde. Ja sam sklona da mislim da nije ovo problem tog ranga, ovaj naš mali problem, i da niko zaista ne planira da tokom rata u Ukrajini se sav usredsredi i kaže čekajte prvo da rešimo ovaj Balkan. To mi je teško da zamislim, ali razumem zašto nam se pod nosom maše tim Dejtonom – to je za nas već neka pretnja, bez obzira što je Dejtonski sporazum ispao odličan za srpsku stranu u BiH", naglašava Smajlović.

Smajlović je rekla i da je za Srbiju stvarna opasnost da pet zemalja članica EU koje do sada nisu priznaju kosovsku nezavisnost.

"Ja ne znam šta je naša pozicija ako ovih pet zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo u EU i četiri u NATO priznaju. To bi bio za nas žestok pritisak. Dok god oni ne mogu da nagovore svoje članice da priznaju Kosovo – meni se čini da Srbija nije pod tako strašnim pritiskom. Ona jeste pod žestokim pritiskom, ali ovo će da iskoplikuje", kaže ona.

Ističe i da je cilj da "Kosovo postane zemlja koju svi priznaju, kao i da se to postiže ulaskom u međunarodne organizacije".

"To je razlog zašto se Srbija bori da Kosovo ne uđe, jer je to jedna poptuna legalizacija te zemlje i onda i one zemlje koje nisu priznale će da kažu čekaj ako su oni ušli u UN ako je Srbija prihvatila da uđu u međunarodne ustanove, zašto ih mi ne bismo priznali", navodi Smjalovićeva.

Objašnjava i da je 24. februar važan jer postoji ta teorija da ako Zapad natera Srbiju da prihvati postojanje Kosova kao nezavisne države, onda su izbili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu argument.

"Onda smo rekli nije tačno da smo mi kršili međunarodno pravo, evo sve je čisto na papiru oni su se dogovorili, to je ipak bio izraz težnji oba naroda. To nije bio izraz težnji oba naroda, tu su prekršeni suverenitet i integritet tadašnje Jugoslavije i mi moramo da se borimo da to dokažemo da je nasilnim, bespravim činom se Kosovo odvojilo - to je naš važan međunarodni argument", ističe Smajlović.

Poručuje da u tom smislu moramo da pokažemo neku konsekventnu liniju i da pokažemo i da se u slučaju Ukrajine držimo isto kao prema svom sukobu.

"Istovremeno, moramo da nađemo način da kažemo Amerikancima mi nećemo da učestvujemo u tom ratu na vašoj strani čak ni uvođenjem sankcija, hoćemo da ostanemo neutralni", istakla je Smajlović.