Smajlović: Srbija se oslanja na međunarodno pravo, Kosovo uvek podržava sve što Amerikanci urade bilo gde

Novinarka LJiljana Smajlović kaže za RTS da se Srbija po reakciji na dešavanja u Venecueli izdvojila od zemalja u okruženju, ali i od Evrope.

Poručuje da je taj stav Srbije rizičan i da bi neko u Vašingtonu mogao to da protumači kao drskost. Ipak, naglašava da neutralne zemlje, kao što je Srbija, moraju da se potpuno oslanjaju na međunarodno pravo.

Ističe i da je Tramp akcijom u Venecueli hteo svima u svetu da poruči da to može samo Amerika i da niko drugi ne bi trebalo da se usudi na slično.

Ljiljana Smajlović ističe da je njen najjači utisak to koliko je Srbija reagovala drugačije od bilo koga u našem regionu.

„Zemlje koje su ustupile deo svog suvereniteta, bilo Natou, bilo EU, sve su reagovale na vrlo sličan način. Govorimo o zemljama u Evropi, one su otprilike reagovale - Maduro je diktator, prema tome dobro je što više nije na vlasti, a sada pazite da se ovo obavi sa što manje žrtava i što mirnije. To je reakcija Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas“, navodi Smajlovićeva.

Ukazuje da su to pratile i zemlje u regionu.

„Čini mi se da su zemlje sa najmanje suvereniteta, poput Bosne i Hercegovine, koja ima tutora međunarodnog u Sarajevu, one su se nekako najservilnije ponašale. BiH je stvarno izdala neverovatno saopštenje, to je prevelika servilnost. Nema za tim potrebe, bilo bi dovoljno da su rekli podržavamo SAD. Kosovo uvek podržava sve što Amerikanci urade bilo gde. Crna Gora se nije oglasila uopšte“, naglašava Smajlovićeva.

Objašnjava da je Srbija neutralna zemlja, kao i da neutralne zemlje moraju da se potpuno oslanjaju na međunarodno pravo.

„Ne smeju sami da ga krše i moraju stalno da traže od drugih da se pridržavaju međunarodnog prava, jer nismo pod kišobranom bilo čijim“, poručuje Smajlovićeva.

Neko u Vašingtonu stav Srbije može da gleda kao drskost 

Ističe da ne bi zamerila vlasti u Beogradu i da je ćutala, kao što to čini Crna Gora.

„Ali mi nismo ćutali i ja mislim da u današnje vreme priličan kuraž zahteva čak i da kažete da je Venecuela uvek bila naš saveznik. Venecuela nije priznala Kosovo“, navodi Smajlovićeva.

Dodaje da je to rizično, kao i da ne bi imalo prostora za ljutnju i da smo se u ovoj situaciji „pravili mrtvi“.

„Za mene je to prilično impresivna stvar. Neko u Vašingtonu će to da gleda kao drskost“, naglašava.

Dala je i primer reakcije francuskog predsednika Emanuela Makrona.

„Makron je prvo tvitovao da je Maduro diktator, da treba dovesti Eduarda Gonzalesa za koga tvrdimo da je pobedio na izborima. Posle toga je Marin Le Pen izdala veoma drugačije saopštenje od čoveka koji sedi u stolici Šarla de Gola, glavnog zagovornika suvereniteta u Evropi. Gospođa Le Pen je rekla ne zaboravimo da postoji suverenitet, ne može niko da upada u tuđe države, kidnapuje, otima im predsednika. Posle toga je francusko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo saopštenje koje više liči na našu reakciju, nego na Makronov prvi tvit“, kaže Smajlovićeva.

Ukazala je i da je to najsličnija rekacija našoj i da je svakako najoštrija u Evropi.

„Ali uglavnom mi baš onako štrčimo i u Evropi i u regionu sa svojom reakcijom“, dodaje Smajlovićeva.

Na pitanje da li međunarodno pravo danas uopšte postoji posle svega što se desilo, Smajlovićeva kaže da čak i Vašington post navodi da ovo je povratak na divlji zapad.

„To je stvarno jedan prilično zastrašujući, nije presedan, jer je to već rađeno i sa Norijegom u Panami pre mnogo godina, ali Amerikanci vam praktično kažu ako naš tužilac u Njujorku podigne optužnicu protiv vašeg predsednika, mi imamo pravo da dođemo, uzmemo ga i izvedemo ga pred naš sud“, objašnjava Smajlovićeva.

Ističe i komentare da je ovo loše, jer se time ohrabruju Rusija i Kina da isto ovako postupaju, tj. da ne poštuju međunarodno pravo.

„Međutim, potpuno je jasno da Amerikanci šta god da rade, to su radili sa Kosovom, oni su nas bombardovali protivno po volji UN, bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Znači, Amerikanci sve što rade, oni to proglase sui generis slučaj, a Tramp je otvoreno ponavljao ovo možemo samo mi“, dodaje Smajlovićeva.

Amerika poručuje samo mi ovo možemo

Poručuje da je šef Bele kuće otvoreno govorio da samo oni imaju takvu vojsku i obaveštajnu službu, kao i da su imali čoveka koji im je u nepoosrednoj blizini Madura govorio tačno gde se on nalazi u svakom trenutku.

„Ali ja mislim da je to takođe poruka i nemojte da neko drugi misli da može to da radi. Ovo možemo samo mi, jer mi imamo svoju strategiju nacionalne bezbednosti, ovo je naša hemisfera, ovo je naš komšiluk. Ne može niko da kupuje naftu od Venecuele ako mi ne dozvolimo da ta zemlja dobija naftu iz Venecuele. Dakle, naravno da je to potpuno kršenje međunarodnog prava“, smatra Smajlovićeva.

Poručuje da to pokazuje koliko je besmislena podela koju i kod nas mnogi zastupaju – da se svet deli na sile koje vrše benigni uticaj i one koje vrše maligni uticaj.

„U svetu je mnogo zemalja koje misle da ovo nije bilo benigno, ovo što su Amerikanci uradili. Odnosno onaj ko drži do suvereniteta. Čuli ste kako Tramp govori građanima Venecuele, mi ćemo vama doneti pravdu, bogatstvo, mir. Jedino što im ne obećava su demokratija i izbori“, navodi Smajlovićeva.

Postoji li dogovor Trampa i Delsi Rodrigez

Govoreći o tome da li Tramp ima dogovor sa Delsi Rodrigez, koja je postala vršilac dužnosti predsednice Venecuele, kao i da li je sa padom Madura pao i režim, Smajlovićeva kaže da je to najveće pitanje.

„Tramp je kada je kidnapovao Madura rekao mi imamo dogovor, mi ćemo da upravljamo i pominjao je potpredsednicu koju je tog dana Vrhovni sud Venecuele proglasio za predsednicu. On se jako trudio na toj konferenciji za štampu da sugeriše da on ima sa njom sporazum i da je sve dogovoreno i da će sada sve biti u redu. Međutim, gospođa Rodrigez je odmah rekla vratite nam našeg predsednika, ja sam ovde privremeno, on je pravi predsednik i vi ste ga nezakonito oteli“, navodi Smajlovićeva.

Podseća da je posle toga Tramp rekao da bi Rodrigezova mogla da se provede i gore od Madura, ako zadrži takav ton prema Americi.

„Onda je gospođa Rodrigez stvarno promenila ton i rekla mi želimo mirnu koegzistenciju i saradnju sa Amerikancima. Niko sada ne zna šta to znači“, dodaje Smajlovićeva.

Ističe da moramo da se zapitamo da li su Madura izdali bliski saradnici ili je sve dogovoreno.

„I to da bi se sačuvao mir u kući i da bi ljudi iz Madurove vlasti ostali na vlasti i zadržali neku kontrolu nad zemljom. Tamo se čini da je situacija mirna, bilo je demonstracija u korist Madura. Mi ne možemo da znamo da li su ljudi koji su protiv Madura ostali kućama jer se plaše vojske“, dodaje Smajlovićeva.

Ipak, ponavlja, jasno je da je Rodrigezova promenila ton nakon Trampove pretnje.

„Amerikanci izgledaju na nju računaju zato što im ona deluje vrlo praktično i pragmatično. Ona je bila u stanju da, uprkos američkim žestokim sankcijama, pomalo poveća proizvodnju nafte u Venecueli, pa im se ona čini kao neki tehnokrata sa kojim bi mogli da sarađuju, bar u ovom prelaznom periodu. A prelaz u šta, mi ne znamo, jer nama Amerikanci i o tome još ništa nisu rekli, a američki državni sekretar je juče rekao da ćemo da sudimo o gospođi Rodrigez, ne na osnovu izjava koje ona daje na televiziji, već na osnovu toga kome će prodavati naftu i da li će Venecuela dozvoljavati taj šverc narkoticima na koji se takođe Tramp poziva“, objašnjava Smajlovićeva.

Koliko je ozbiljna Trampova pretnja Grenlandu

Grenland nam je potreban ne zbog minerala, već zbog nacionalne bezbednosti, rekao je Tramp. Smajlovićeva kaže da bi to Trampovo upozorenje shvatila vrlo ozbiljno.

„Mi smo već videli da Tramp sve što je govorio otkako je ponovo došao na vlast je bio sasvim ozbiljan i da ga zapravo treba vrlo ozbiljno shvatiti. Tako da Grenland, zatim onaj predsednik Kolumbije, pretpostavljam da on vodi računa gde spava i da menja svaku noć mesto“, kaže Smajlovićeva.

„Sve to će dovesti Evropsku uniju u ozbiljan problem – taj Grenland. Jer hoće li i tada reći, pa stvarno je Danska bila grozan upravljač, možda će Amerika bolje da upravlja Grenlandom, to ćemo videti. To će da stavi na ozbiljnu probu Evropsku uniju i ne mogu da kažem da mi je žao što ću to gledati“, zaključuje Smajlovićeva.