Srbe hapse i optužuju bez dokaza, kazne veće od maksimalnih

Kosovske vlasti hapse i optužuju Srbe bez dokaza, podmeću svedoke, i najmanji prekršaj prikazuju kao ratni zločin, a za cilj imaju progon srpskog naroda, pišu Novosti. 

Većina Srba uhapšenih na Kosovu, a koji su u pritvoru u Podujevu, optuženi su za navodne ratne zločine. U gotovo svim slučajevima nema dokaza ili se oni naknadno prikupljaju, a iskazi onih koji kažu nešto u korist Srba automatski se brišu, navode Novosti.

Cilj je, dodaje taj medij, odavno pročitan, da se Srbi zastraše i nateraju da odu sa Kosova, a da se spreče svi koji i pomisle da se vrate na dedovinu.

Svaki Srbin optužen da je počinio ratni zločin na  Kosovu unapred je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora i lišen prava na pravično suđenje, naročito od 2018, od kada je misija Euleks prepustila pravosuđe kosovskim organima.

Najveći paradoks u pravnom sistemu Kosova jeste šta se sve tretira pod pojmom ratnog zločina.

"Čak i najobičnije šamaranje ukoliko se, recimo, dogodilo od početka 1998. a do kraja 1999. u prištinskom pravosuđu se predstavlja kao ratni zločin", navode Novosti. 

"Srbina iz Čaglavice Nenada Ristića terete za ratni zločin optužujući ga da je navodno primoravao Albance da piju rakiju i pevaju srpske pesme", kaže advokat Ljubomir Pantović.

Prema njegovim rečima, Albancima je neophodno što više uhapšenih Srba u zatvorima da bi međunarodnoj zajednici pokazali kako je srpski narod činio zločine na Kosovu. Zato, dodaje, hapse nevine i pronalaze lažne svedoke.

Srpski advokati ističu da su razlozi zbog kojih Albanci lažno optužuju Srbe u najvećem broju imovinske prirode. Najčešće ih optužuju Albanci koji su zauzeli ili hoće da kupe njihovu zemlju, kuće, stanove, a matrica po kojoj se hapse Srbi je ustaljena. Prvo ih uhapse, a potom traže dokaze.

Najslikovitiji je primer Zorana Kostića (63), iz Prilužja, koji je uhapšen 20. septembra 2023, a tužilac je osam dana kasnije dao ovlašćenje da se prikupljaju dokazi protiv njega.

"Iako je tako nešto nezabeleženo u pravosudnoj praksi, jer se u svim pravnim sistemima osumnjičeni hapse na osnovu dokaza ili bar osnovane sumnje, u slučaju većine uhapšenih Srba dokazi se traže tek po njihovom hapšenju i određivanju pritvora", ističe advokat Predrag Miljković, branilac Kostića, koji se od hapšenja nalazi u pritvoru zatvora Visokog rizika u Grdovcu kod Podujeva.

U tom zatvoru koji je sagrađen 2014. godine sredstvima EU, trenutno se nalazi oko 80 Srba, a većina se tereti za navodne ratne zločine.

"Namera prištinskih vlasti je da uhapse što veći broj Srba i osumnjiče ih za navodne ratne zločine kako bi opravdali formiranje nekakvog Instituta za zločine", ukazuju advokati.

Da se presude donose čak i bez svedoka, dokaz je slučaj Gorana Stanišića, iz Slovinja kod Lipljana. On je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina za navodne ratne zločine, a njega čak ni glavni svedok tužilaštva nije prepoznao kao krivca. Uz to, advokat Pantović ukazuje da je Stanišić kažnjen sa dve decenije robije, iako je Vrhovni sud Kosova odlučio da najviša kazna može da bude do 15 godina.

Na 12 godina zatvora osuđen je Zoran Đokić iz Peći. Iako je u tom slučaju propala optužnica tužilaštva, po okončanju dokaznog postupka advokat oštećenih doveo je dva nova svedoka koji su tvrdili da su oni žrtve ratnog zločina Đokića.

Jedan od uhapšenih je i Gavrilo Milosavljević (63), Srbin iz Istoka, koji je kao raseljeno lice i posle 1999. stalno dolazio na Kosovo, tragajući za kidnapovanom majkom.

"On je planirao da povrati njen stan u Istoku i baš u danu kada je uspeo da izvadi vlasnički list, uhapšen je i sproveden u pritvor u Podujevu", kaže advokat Dejan Vasić.