Sretenović: Poseta Si Đinpinga daje nadu Srbiji da će neke sporne odluke u UN biti sprečene

Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji je značajna na političkom nivou zato što daje nadu da će kineski uticaj, posebno u UN, omogućiti Srbiji da barem spreči neke vrlo neprijatne i sporne odluke koje se spremaju na nivou UN, poput rezolucije o Srebrenici, kaže za Kosovo onlajn istoričar Stanislav Sretenović.

Kako objašnjava, nada je u tome da će Kina uspeti svojim autoritetom i uticajem među malim državama, brojem da nadjača uticaj zapadnih zemalja koje po svaku cene žele da neprijatne rezolucije po Srbiju prođu.

"Sa druge strane, u ekonomskom smislu, Kina igra značajnu ulogu, mada moramo da kažemo da je nesrazmera u ekonomskoj snazi Kine i Srbije veoma velika. Srbija za Kinu ne predstavlja tako značajno tržište kao što predstavlja EU. Ali Kina je za Srbiju veoma značajna i u tom smislu razvijaju odnose, Srbija se nada novim investicijama", ističe Sretenović i ocenjuje da je to dobro, ali da treba voditi računa kako će se investicije otplaćivati, kako ne bi dovele do dužničkog sopstva. 

On ističe da posmatrano na simboličkom nivou, Si Đinping dolazi na jedan tragičan datum, 25-godišnjice bombardovanja Srbije od strane Natoa "koje je sporno sa stanovišta međunarodnog prava" i na tragičan datum kada je bombardovana kineska ambasada.

"To su takođe važni signali. Kina time pokazuje Srbiji da joj daje podršku i na simboličkom nivou, pored političkog, a Srbija se nada da će ovaj kineski korak doprineti da se tendencija zapadnih zemalja da po svaku cenu ospore integritet srpske teritorije i ospore srpsko prisustvo u svojoj južnoj pokrajini KiM, da se ta politika barem uspori, ako ne i stopira“, navodi naš sagovornik. 

Ističe da pominjanje tako jakih reči u međunarodnim odnosima kao što je "čelično prijateljstvo" krije iza sebe određenu politiku i da Srbija mora da bude svesna toga.

Što se tiče značaja Srbije za Kinu, Sretenović podseća da je kineski pogled na Srbiju vezan za jedan globalni pogled koji Kina ima u odnosu na Evropu kao kontinent, ne samo kao EU i da je reč o projektu "Pojas i put".

"Kina želi da svoj uticaj, snagu, ekonomiju projektuje na ceo svet, a posebno na azijske, afričke i evropske zemlje. I u tom smislu Srbija predstavlja malu kariku, ali značajnu, koja zbog svog geografskog položaja povezuje Aziju, Afriku i Evropu. Preko srspke teritorije može da teče taj kineski ekonomski uticaj, pošto Kina u Evropi poseduje jednu veoma značajnu luku koju je kupila, a to je luka Pirej u Grčkoj", kaže Sretenović.

Dodaje da su kineske investicije značajne ne samo u Srbiji nego i u Mađarskoj.

"I u trenutku kada se u EU dve značajne zemlje povlače iz ove politike 'Pojasa i puta', a tu prvenstveno mislim na Italiju, i povlačenje Poljske, Mađarska ostaje kao značajna poluga za Kinu, a njen južni sused Srbija i srpski južni sused Grčka predstavljaju to krilo koje po kineskim procenama može da igra značajnu ulogu u daljem razvoju kineskih investicija i kineskog ekonomskog prodora", objašnjava. 

Upozorava da je za male zemlje bitno da ekonomski nastup Kine ne donese sa sobom i suviše veliki politički uticaj u unutrašnjoj politici tih zemalja.

"Srpski političari treba da budu mudri i da iskoriste sve prednosti podrške koju Srbija u ovom trenutku ima, ali i da budu svesni da kineske investicije i kineski politički uticaj na unutrašnjem planu moraju da budu stavljeni u određene zakonske okvire i da ne pređu jedan nivo koji bi donosio dobrobit Srbiji", poručuje. 

Sretenović ipak podseća da se to ne odnosi na spoljnopolitički uticaj Kine, zato što Kina podržava integritet Srbije, kao što i Srbija podržava integritet Kine oko Tajvana.

"Dakle, na spoljnopolitičkom planu uspostavljen je jedan balans, jedan zajednički interes, koji možda na terenu konkretno ne donosi dobit, ali barem na nivou međunarodnog prava, na nivou simbolike, postavljanja nekih granica svemoći zapadnih zemalja - može da igra neku ulogu", smatra Sretenović. 

Kina partner, ali i konkurent EU

On navodi i da je Francuska Kini potrebna kao značajna evropska zemlja, kao jedan od dva motora EU (pored Nemačke), a da su tema u Parizu bili uglavnom ekonomski odnosi, gde, kako kaže, postoje značajni problemi.

"Ali je na strateškom nivou Kina potrebna EU, zato što je Kina jedini faktor koji može u ovom trenutku da utiče na Rusiju u smislu smirivanja rata u Ukrajini, ako ne i zaustavljanja", objašnjava. 

Gledano sa ekonomskog aspekta, Kina jeste partner EU, ali i konkurent koji, kako kaže, preplavljuje evropsko tržište robom, interveniše državom u svojim ekonomskim pitanjima, "što je sa stanovišta liberalne ekonomije EU neprihvatljivo", ne poštuje neka pravila EU o kvalitetu proizvodnje, autorskim pravima itd.

Poseta Francuskoj je takođe simbolička, ocenjuje Sretenović, zato što se dogodila na 60 godina uspostavljanja francusko-kineskih bilateralnih odnosa 1964. godine, kada je Francuska, posle vrlo teškog perioda, ratova u Indokini , Alžiru priznala komunističku Kinu.