Šta je Ahtisarijev plan pre tačno 14 godina predviđao za Kosovo?

Marti Ahtisari
Izvor: Foto Tanjug/ AP Photo / Geert Vanden

Pojedini prištinski mediji bave se danas godišnjicom plana specijalnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija, koji je 2. februara 2007. godine podneo svoj predlog Prištini i Beogradu, koji je na kraju odbačen.

Ahtisarijev plan prvo je predat Beogradu, a nekoliko sati kasnije Ahtisari je stigao na Kosovo.

Ekonomia Onlajn navodi da, Iako je plan prosleđen obema stranama, smatralo se da će Marti Ahtisari predložiti uslovnu nezavisnost Kosova, bez pominjanja reči nezavisnost.

Prema Ahtisariju i njegovom timu, cilj sveobuhvatnog predloga za sporazum o statusu Kosova bio je utvrđivanje neophodnih zahteva za buduće Kosovo koje je izvodljivo, podržavajuće i stabilno.

Plan je sadržavao detaljne mere kojima se osiguravaju podsticanje i zaštita prava zajednica i njihovih članova, delotvorna decentralizacija vlasti kao i očuvanje i zaštita kulturnog i verskog nasleđa.

Sporazum je izneo ustavne, ekonomske i bezbednosne mere, koje su zajedno imale za cilj da doprinesu razvoju multietničkog i demokratskog Kosova.

Mandat međunarodnim snagama

Važan element sporazuma bio je mandat dat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da nadgleda sprovođenje sporazuma i pomaže nadležnim kosovskim vlastima u osiguranju mira i stabilnosti na celom Kosovu.

Ahtisarijev plan je u to vreme uživao podršku kosovskih vlasti, a usprotivila mu se Vlada Srbije.

Iako se u nacrtu dokumenta nije spominjala reč "nezavisnost", kosovski čelnici izrazili su uverenje da će "međunarodni proces rešavanja statusa Kosova, predvođen Ahtisarijem, uskoro završiti nezavisnošću Kosova" .

Pregovori posredstvom Ahtisarija, započeti u julu 2006. u Beču, završeni su u istom gradu 10. marta poslednjim sastankom strana.

Predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku, koji su u to vreme vodili Kosovo, nazvali su 26. mart istorijskim danom za Kosovo.

"Nezavisnost Kosova, koja će u početku nakon Ahtisarijevog plana imati međunarodni nadzor, biće u službi mira", rekao je Sejdiu.

Bez konsenzusa

Različiti pogledi na Ahtisarijev plan doveli su do raspoređivanja misije Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica na Kosovu, koja je imala zadatak da ispita okolnosti za sprovođenje Ahtisarijevog plana.

Delegacija je posetu Kosovu počela 27. aprila kako bi je zaključila svojim procenama koje će biti predate Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ovaj mehanizam, uprkos insistiranju pristalica Ahtisarijevog plana, nije uspeo da postigne konsenzus o rešavanju statusa Kosova.

Rusija, glavni protivnik plana, kasnije je stavila veto na nacrt rezolucije evropskih članica Veća, Nemačke i Sjedinjenih Država, koja je trebala da zameni Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, otvarajući put stupanju na snagu plana.

Razgovori između Prištine i Beograda vođeni do decembra 2007. godine uz posredovanje međunarodne "trojke" koju su činili Amerikanac Frank Vizner, Nemac Volfgang Išinger i Rus Aleksandar Bocan Harčenko. Ovi pregovori su se takođe pokazali neuspešnim.

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost.