Šta očekivati od Grenela i kakve su pozicije Srbije u predstojećem dijalogu?

Kakva će biti uloga specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Ričarda Grenela u predstojećim pregovorima Beograd i Prištine, kako se na njegov novi angažmana gleda u Berlinu, Beogradu i Prištini ali i gde će biti Kosovo za pet godina, za RTS su govorili predsatvnici srpske vlasti i opozicije.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da će Trampov specijalni izaslanik za dijalog Kosova i Srbije, Ričard  Grenel raščistiti teren.

"Mislim da će čitav niz pitanja koja su opterićivala dijalog, od taksi do svega što je isprovociralo Haradinaja da se na takse odluči,  biti zbrisano. Mislim da je naše iskustvo sa Dejtonom valjda dovoljno jasna poruka šta možemo da očekujemo od predstavnika SAD", rekao je o dodao da Grenel igra istu ulogu kao Holbruk pre 24 godine.

Borko Stefanović iz Saveza za Srbiju nije siguran da Grenel donosi rešenja.

 "Nisam siguran da donosi rešenja, više pritisak na naše rukovodstvo, da postoje rokovi našeg režima, da su istekli, da nema mogućnosti za sitno manevrisanje", kaže Stefanović.

Milorad Mičić iz SRS -a naglašava da je teško razgovarati sa ljudima koji dolaze kao političke ubice i smatra da bi uključenje Rusije bio faktor pomoći našoj zemlji.

"Oni ne razgovaraju, oni diktiraju, ali ono o čemu treba razmišljati je da niz faktora moze da promeni situaciju u korist Srbije. Prvi, da se uključi Rusija, kako se SAD uključila, treba insistirati, da i Rusija bude prisutna. Drugi faktor prisustvo Amerike, videti kakve diktate postavlja, treći faktor vremena, da bi se dobilo u vremenu. Amerika sledeće godine ulazi u predsedničku kampanju", kaže Mirčić.

Pre nego je Ričard Grenel od strane američkog predsednika imenovan za specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine došao je u Berlin kako bi osnažio svoju poziciju u Vašingtonu, pišu nemački mediji.

 Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun iznosi zamerke na račun Ričarda Grenela.

"Čini mi se da je ponašanje Grenela pristrasno, nije dovoljno oštar prema Prištini, a da od Beograda očekuje da se odrekne KiM, a da za uzvrat dobijemo ekonomsku injekciju. On insistira na priči ako se postigne rešenje da će region ekonomski napredovati", kaže Drecun.

Imenovanjem  Grenela kao tema se opet nametnula teritorijalna korekcija. A sve zbog reputacije da je Grenel blizak nedavno smenjenom Trampovom savetniku Džonu Boltonu, koji se toj opciji nije protivio ako bi bila proizvod dogovora dve strane.

"Ne mislim da nude papir, i kažu potpišite i vi i oni. Oni hoće da se pregovara malo, da se vide pozicije, pre svega naša, gde su granice do kojih možemo da idemo, pozicije dugih, poput Rusije. Vidite da je Grenel ambasador u Nemačkoj koja se protivi nekim idejama koje su stizale iz Vašingtona, možda takođe treba tu tražiti ulogu misije Grenela da malo približi stavove Vašingtona i Berlina", smatra Drecun.

Borko Stefanović je protiv razgraničenja kao opcije za rešenje kosovskog pitanja.

"Mislimo da je štetna, to je otvaranje Pandorine kutije, da ne govorimo o tome da će veći broj Srba ostati u nezavisnom Kosovu. Ono što je problem, mi ne znamo plan naše vlasti", rekao je Stefanović.

Promena granica nije opcija LDP-a naglašava njen lider Čedomir Jovanović.

"To je suprotno svemu što je bila moja politika, ali naši problemi su toliko veliki da ne treba stavljati prepreke na mogućnost dogovora. Ako se kosovski Albanci, srpska zajednica na Kosovu i Srbija dogovore oko nečega što je prihvatljivo na kraju i jednima i drugima, ja mislim da međunarodna zajednica to treba da podrži", smatra Jovanović.

Politika SNS-a, prema rečima Drecuna, je da se sagleda realnost u kojoj se nalazi rešavanje kosovskog problema, da se sagleda međunarodna situacija, da se vidi kako da rešimo to pitanje a da zadržimo deo naših interesa, da sprečimo da Kosovo stekne pun međunarodno-pravni kapacitet, odvoji definitivno od Srbije i prisajedni sa Albanijom.

Za lidera LDP-a, koji je nekada sa Zoranom Đinđićem, zagovarao politiku standardi pre statusa, Kosovo je jedan u nizu teških nacionalnih poraza. Danas predlaže isto što i 2005. godine.

"Srbija treba da insistira na principima konsenzusa i konstitutivnosti predlažući da za priznanje Kosova tražimo za srpski narod konstitutivni status, kroz ustavnu definiciju Kosova kao države albanskog i srpskog naroda, štiteći srpsku zajednicu uz sve pozitivne međunarodne propise i insistiranje na tom statusu konsenzusa pri odlučivanju, da nema preglasavanja na važnim pitanjima".

Nekada šef pregovaračkog tima Beograda, danas je jedan od autora deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda. Rešenje za kosovski problem traži u okvirima Ustava, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava.

"To se pre svega odnosi na normalizaciju kretanja ljudi, robe i kapitala, omogućavanje besplatnih zdravstvenih usluga, regulisanja pritanja obrazovanja i kulturne saradnje, saradnje policija i tužilaštava, što nemamo a vidi se na slučaju ubijenog Olivera Ivanovića. Svi ti koraci plus ono što smo se u okviru Saveza dogovorili - nećemo priznati nezavisnost Kosova, i da želimo da kroz dijalog dođemo do rešenja. To pokazuje da smo mi protiv zamrznutog konflikta i da mi imamo jasan plan i želju da resimo kosovski problem", kaže Stefanović.

Sa stavom - Kosovo formalno u sastavu Srbije, rešenje vide i radikali.

"SRS ima jasan stav, bazira se na Ustavu i u okvirima Rezolucije 1244 s tim što SRS i dalje insistira kosovsko pitanje može da se rešava u pregovorima tako što granice Srbije ne mogu biti promenjene. Tako treba tražiti rešenje u onom delu gde treba prvo napraviti asocijaciju 12 opština, i dati punu autonomiju Albancima, ali sve u okvirima Srbije, smatra Mirčić.

Po svemu sudeći buduća vlast u Priptini bi da ide putem reciprociteta, stazom na kojoj nema priče ni kompromisa o statusu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu, dakle, ni podeli. Kurti bi dijalog pre

Čedomir Jovanović smatra da to što jedan broj zemalja ne priznaje Kosovo ne negira kosovsku nezavisnot od Srbije, već samo problematizuje kosovsku stvarnost, a ta frustracija se ispoljava prema kosovskim Srbima i samoj Srbiji. Smatra i da je Srbija talac Kosova.

Milovan Drecun je uveren da politika vlasti nije politika otežavanja života ljudima koji zive na Kosovu

"Naravno da nećemo prihvatiti da Kosovo postane članica Interpola, da postane član Uneska, radom na povlačenju priznanja ne želimo da se oteža situacija u Prištini nego da je nateramo na racionalno ponašanje, da sednemo i razgovaramo o statusu, jer oni o tome neće da čuju, za njih je to završeno", kaže Drecun.

Predstavnici vlasti i opozicije odgovaraju na pitanje gde će biti Kosovo za pet godina.

Srpski Radikali ostaju pri svojoj poziciji.

"Sve zavisi od toga ko je na vlasti, po nama srpskim radikalima, i posle pet godina i posle 500, Kosovo je u okvirima Srbije", kaže Mirčić.

"Tu gde i sada, na Balkanu, bez priznanja nezavisnosti od strane Srbije, na putu normalizacije odnosa sa Beogradom". Tu Kosovo smešta Borko Stefanović.

Za Čedomira Jovanovića budućnost Kosova zavisiće od spremnosti u Beogradu da nakon dogovora budemo drugačiji.

Milovan Drecun vidi dve opcije.

"Zavisi da li će biti postignuto rešenje, ako se postigne dugoročno održivo rešenje, Kosovo može ekonomski da napreduje. Ako ne bude dogovora, onda ćemo ići putem još jače destabilizacije, jačanja tenzije,  sa mogućnošću izazivanja sukoba, čak i ratnih, jer mislim da je cilj političara i u Tirani i u Prištini da se Kosovo i Albanija integrišu i formalno, mada su i sada u praktično smislu daleko odmakli", ističe Drecun.

Za kraj traženja rešenja između Beograda i Prištine mnogi su u kalendaru ubeležili sredinu sledeće godine.