Stanić: Gubici zbog zabrane ulaska srpske robe na Kosovo 120 miliona evra

Za šest meseci koliko je na snazi zabrana Prištine za ulazak srpske robe na Kosovo, procene su da su direktni gubici srpskih privrednika dostigli 120 miliona evra, kaže Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije.

Vlada Kosova donela je 15. juna jednostranu odluku da proizvodi iz Srbije, čak ni sirovine, ne mogu da se plasiraju na tržište Kosova.

Stanić za Kosovo onlajn objašnjava da i dalje traje zabrana na finalne proizvode koji se prodaju u maloprodajnim objektima, što pre svega utiče na stanovništvo na Kosovu, jer su pored inflatornog pritiska koji postoji dodatno prinuđeni da kupuju proizvode koji su manje cenovno konkurentni zato što moraju da se uvoze iz drugih zemalja u regionu. On ukazuje da su srpski proizvodi na tržištu Kosova zbog zabrane uglavnom zamenjeni robom koja stiže iz Severne Makedonije, Albanije, Bugarske, ali i Crne Gore.

"Treba istaći da je srpska roba na Kosovu najkonkurentnija zbog orijentacije privrede Srbije na proizvodnju, veličine tržišta, mogućnosti da se u velikom obimu određena roba proizvodi i plasira. Kada se pogleda period pre blokade, Srbija je imala relativno visoku razmenu sa Kosovom koja je dostizala i 500 miliona evra godišnje", navodi Stanić.

Komentarišući to što se vlasti u Prištini uporno oglušuju na pozive međunarodne zajednice, privrednika sa obe strane administrativne linije, ali i stranih kompanija koje posluju i u Srbiji i na Kosovu da se blokada ukloni, Stanić kaže da je to rezultat, pre svega, političkog nesaglasja Beograda i Prištine. 

"To je naravno povezano sa pitanjem konačnog statusa KiM. Kada govorimo o prištinskoj strani, treba istaći da oni narušavaju Cefta sporazum, čiji su i oni članovi, koji propisuje slobodnu trgovinu, nezavisno od političkih dešavanja. Sa druge strane, oni narušavaju i određene regionalne inicijative koje idu u pravcu ekonomske integracije regiona, kao što su Berlinski proces i inicijativa Otvoreni Balkan. I, naravno, narušavaju i interes sopstvene privrede. Kompanije koje iz Srbije izvoze robu na tržište KiM, većinom su u vlasništvu stranog kapitala, to su finalni proizvodi prehrambene industrije, određena bezalkoholna pića", navodi Stanić za Kosovo onlajn.

Ističe da PKS ima odličnu saradnju sa Privrednom komorom Kosova koja je takođe naglašavala da se moraju prevazići političke nesuglasice kako bi privreda mogla da funkcioniše, posebno imajući u vidu da je to veća šteta za privredu Kosova.

"Iz prostog razloga zato što investicije u Srbiju nastavljaju da dolaze. Blokada utiče na naše kompanije koje su orijentisane na tržište Kosova, ali na nivou cele privrede to ne predstavlja veliki problem. Mnogo je to ozbiljnije kada se govori atraktivnosti KiM za ulaganja, ne samo iz Srbije i regiona, već šireg područja Evrope", poručuje naš sagovornik.

Očekuje da će zabrana uvoza u jednom trenutku morati da bude ukinuta.

"Na osnovu prethodnog iskustva mislim da će blokada u jednom momentu biti skinuta, što će biti povezano sa napretkom procesa pregovora Beograda i Prištine, ali svakako i pod određenim pritiskom medijatora u tom procesu, a to je EU", kaže Stanić.

Podseća i na takse koje je svojevremeno vlast u Prištini uvela na robu iz Srbije koje su bile na snazi duže od sadašnje blokade uvoza robe.

"Kada su skinute takse na srpsku robu, vrlo brzo se, za godinu i po, taj obim razmene sa Kosovom vratio na nivo kao što je bio i pre te krize. Posebno kada govorimo o izvozu Srbije na Kosovo koji je značajno veći nego uvoz. To je jedno od tržišta gde ostvarujemo ubedljiv suficit u razmeni. Imali smo i neformalne kampanje, kao što je poziv na bojkot robe koja dolazi iz Srbije, ali se one nisu primile u lokalnom stanovništvu, koje je i dalje nastavilo da kupuje srpske proizvode", kaže naš sagovornik.  

Ipak, ističe, da kriza koja postoji u odnosima Beograda i Prištine utiče na atraktivnost celog regiona, jer se postavlja pitanje da li će se te nesuglasice možda prelivati i na druge zemlje, da li će iz toga proizaći dugoročna nesigurnost za ulaganja. 

"Ekonomija treba da prevaziđe političke nesuglasice. One mogu da donesu kratkoročne benefite za političare, ali dugoročno se narušava ekonomski potencijal i pitanje je da li se on može vratiti na nivo na kojem je bio", zaključuje Stanić.