Stanković: EU nikada nije bila ključni akter na Kosovu, uvek je to bio Vašington

Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da Evropska unija nikada nije bila ključni akter na Kosovu i da je to uvek bio Vašington, prenosi B92.

On za Sputnjik kaže da je EU samo dobila mandat za rešavanje operativno-tehničkih pitanja u koordinaciji sa SAD. Dodaje da je u najnovijoj krizi samo na videlo izašla činjenica da Brisel nema nikakvog uticaja na kosovske Albance ali i njen uticaj na Beograd prilično je upitan.

Podseća se da je nakon neuspele runde pregovora između srpskog predsednika i kosovskog premijera 18. avgusta, na nastavku dijaloga ekspresno angažovan specijalni američki izaslanik Gabrijel Eskobar, kao i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je najavio da priprema sastanak Vučića i Kurtija u okviru Berlinskog procesa.

U zapećku je, čini se, ostao specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak. Prema rečima Dejana Vuka Stankovića ne bez razloga. Kako navodi, EU u rešavanju kosovskog pitanja nikada nije izašla ispod američkog kišobrana i zadužena je samo za tehničke delove rešavanja kosovskog problema.

“Takođe mislim da Evropa nije imala uticaja ni na Srbe, ni na Albance. Na Albance nije imala nikakav uticaj jer oni su dobro utemeljeni u lobističkim krugovima u SAD – oni imaju veliku lobističku i bezbednosnu podršku Amerikanaca, jer Amerikanci su, NATO intervencijom stvorili Kosovo. Što se Evrope tiče, ona jednim delom finansira kosovsku nezavisnost i ništa više“, konstatuje Stanković.

Sa druge strane, politički domet EU na Srbiju je mali zato što je Brisel ad akta stavio priču o proširenju, dodaje on – samim tim, Beograd, osim deklarativne spremnosti da sasluša i bude otvoren ka Evropi za razne razgovore i pregovore, suštinski ne mora da uzima u obzir poruke koje stižu iz Brisela, jer Brisel ne uzima u obzir poruke koje stižu iz Beograda.

Odgovor na pitanje zbog čega sada tako promptno uključivanje Amerike u dijalog između Beograda i Prištine, Stanković nalazi u žurbi Vašingtona da reši kosovski problem ne bi li mogao da istrajava na stavu da je kosovski slučaj jedinstven.

“To je, u suštini, jedna šira geopolitička i diplomatska poruka koja se odnosi na druga krizna područja, pre svega na Ukrajinu i status Donbasa i Krima. Amerikancima je stalo da Beograd i Priština što pre regulišu odnose, odnosno da se potpiše taj sporazum o normalizaciji odnosa ne bi li se legitimisala kosovska nezavisnost na direktan ili indirektan način, simbolički ili realno, ne bi li se time taj proces završio“, smatra Stanković.