Starović: Primena Briselskog sporazuma jedini put ka uspostavljanju normalnog života Srba na severu Kosova

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je da je puna i dosledna primena Briselskog sporazuma jedini put ka stabilizaciji situacije na Kosovu i uspostavljanju uslova za normalan život Srba na severu, prenosi Politika.

„Tu mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, ali i na hitan i urgentan povratak na ‘status kvo’ iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policijske službe na severu KiM sa strukturom koja odgovara etničkom preseku stanovništva”, rekao je Starović na K1 televiziji.

Pojašnjavajući, rekao je da bi to podrazumevalo povratak više od 500 srpskih policajaca u direktorat i imenovanje direktora direktorata iz redova srpske zajednice na predlog četiri gradonačelnika opština sa severa Kosova, a ne po izboru Aljbina Kurtija ili pripadnika njegove administracije.

„To je jedini način da se situacija stabilizuje i da se povrati kakva-takva normalnost za srpsko stanovništvo koje živi na severu KiM”, rekao je Starović.

Ukazao je da je za primenu Briselskog sporazuma presudno dosledno insistiranje same EU, koja je potpisnik sporazuma, navodeći da postoji paleta različitih mehanizama koje EU ima na raspolaganju prema Prištini, ali da se uvek sve svodi na prisustvo ili odsustvo adekvatne političke volje.

„Govorimo o eventualnoj suspenziji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje Priština ima sa Evropskom komisijom ili o sistemu vizne liberalizacije, ali očigledno je da takve političke volje do sada nije bilo”, kazao je Starović.

Podsetio je da je EU u junu 2023. godine izdala jasno saopštenje, podržano od svih 27 država članica, sa zahtevom za deeskalaciju od strane prištinske administracije koja, kako kaže, to nije učinila, nakon čega su uvedene restriktivne mere koje su bile na snazi dve i po godine.

Kako je rekao, u tom periodu je obustavljen paket podrške Prištini od oko 600 miliona evra.

Starović je rekao da te mere nisu dale nikakve rezultate i da su ukinute u decembru 2025. godine, a da je desetak dana pre pokrajinskih izbora na Kosovu odmrznuto 220 miliona evra finansijskih sredstava namenjenih Prištini.

„Time Kurti dobija vetar u jedra pred te vanredne izbore. To je bio nivo pritisaka koje je Evropska unija bila spremna da sprovede”, rekao je Starović.

Dodao je i da restriktivne mere nisu dale rezultate jer je Kurti više političkih poena dobijao na svojoj kampanji „vatre i besa” prema Srbima koji žive u Kosovu nego što je gubio podršku zbog nedostatka uspeha na međunarodnom planu ili zbog toga što je EU uskratila finansijsku pomoć.

Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu, Starović je rekao da je Kurtijeva pozicija prilično lagodna, bez obzira na to što još nije formirana stabilna većina u kosovskom parlamentu.

„On sve to vreme ostaje vršilac dužnosti, produžava svoj tehnički mandat i njegova vlast nije na ozbiljniji način ograničena. On svoju političku podršku i rejting crpi isključivo na pritiscima koje sprovodi prema srpskom stanovništvu, budući da nikakvih ozbiljnih političkih ni ekonomskih rezultata nema”, rekao je Starović.

Naveo je da kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti želi da uvuče Srbiju u ozbiljnu oružanu eskalaciju, računajući da, ukoliko bi do oružane eskalacije došlo, nikome u Natou ne bi bilo bitno, u okolnostima rata koji bukti na istoku Evrope, ko je tu eskalaciju provocirao, izazvao i ko je prvi počeo.

„Kurti računa da bi se u tom slučaju aktivirali oni unapred definisani, skriptovani scenariji gde je jasno ko je crven i ko je plavi i gde bi nas uvukao u sukob sa Natoom, slično onom iz 1999. godine, odnosno Nato agresiji. To je zamka koju mi moramo da izbegnemo, što nije nimalo lako, ali ponavljam, crvena linija je postavljena tačno na onom zdravorazumskom mestu na kojem mora biti”, rekao je Starović.

Dodao je da ta crvena linija znači da Srbija neće dozvoliti masovni organizovani pogrom srpskog stanovništva.

Istakao je da se mir i stabilnost moraju čuvati gotovo po svaku cenu i ukazao da je to ono što predstavlja pretežni nacionalni interes Srbije.

„Mi ne smemo dozvoliti da budemo uvučeni u onu zamku koju Kurti postavlja još od početka 2022. godine, od momenta kada je on konsolidovao svoju vlast unutar privremenih institucija samouprave, a što se poklopilo sa početkom rata u Ukrajini, i njegove želje da kroz tu kampanju jednostranih mera pritisaka na Srbe, prvenstveno na severu Kosova i Metohije, s jedne strane doprinese njihovom odlasku, njihovom iseljavanju sa Kosmeta”, rekao je Starović.

Govoreći o incidentima nad Srbima na prostoru Kosova, Starović je rekao da Srbija ne sme da zaboravi svoje žrtve i incidente počinjene nad srpskim stanovništvom i da treba insistirati na rešavanju svih tih slučajeva.

„Moramo i aktivno i proaktivno delovati unutar međunarodne zajednice. To nekada deluje kao veoma jalov posao, budući da često razgovaramo sa ljudima koji su pod uticajem veoma snažnih predrasuda i predubeđenja, koji se dosledno i čvrsto drže magistralnih pravaca spoljne politike svojih država. Ali na koncu, ipak radimo sa ljudima i puno je primera kada je upravo nekakav lični utisak, barem donekle, korigovao pristup pojedinih diplomata”, rekao je Starović.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše najavu Kfora da povuče svoje vojnike sa glavnog mosta na Ibru, Starović je rekao da je to apsolutno neprihvatljivo i podsetio da je Kfor formiran na osnovu Rezolucije 1244 sa veoma jasnim mandatom koji podrazumeva obezbeđivanje sigurnosti i bezbednosti za sve građane koji žive na prostoru Kosova.

Dodao je da Kfor treba da štiti pre svega one koji su ugroženi, navodeći da su danas to Srbi, a ne Albanci.

„Međutim, danas svedočimo formuli koju oni sada pokušavaju da aktuelizuju, a po kojoj Kfor predstavlja tek snagu trećeg odgovora na svaku bezbednosnu pretnju, pri čemu je snaga prvog odgovora Kosovska policija, snaga drugog odgovora Misija Euleksa, pa tek onda, ukoliko ta dva nivoa ne pruže adekvatan nivo sigurnosti, nastupa uloga Kfora. To je apsolutno neprihvatljivo, u praksi je suštinski nesprovodljivo i odstupa od onog osnovnog mandata Kfora, definisanog Rezolucijom 1244, koja ne spominje ni Kosovske policijske snage, niti Misiju Euleksa, koja tada nije ni postojala, već daje jasan mandat, ovlašćenje i nadležnosti samom Kforu. I to je nešto na čemu moramo takođe da insistiramo svakoga dana i u svakoj prilici”, rekao je Starović.

Govoreći o pripadnicima Kosovske policije, Starović je rekao da su upravo od strane njih, koji od 2021. godine „stalno upadaju na sever AP KiM”, ugroženi ljudi koji žive u tom delu Koosva.

„Oni su ugroženi od strane tih specijalnih militarizovanih monoetničkih albanskih jedinica kosovske policije”, kazao je Starović.

Dodao je da lokalno srpsko stanovništvo na Kosovu svakodnevno biva maltretirano.

„Postoji više od 800 prijavljenih incidenata, a možete pretpostaviti koliko je neprijavljenih. To su hapšenja, privođenja, maltretiranja, brutalno ophođenje i vređanje, više desetina slučajeva je za seksualno zlostavljanje naših sunarodnika na severu Kosova i Metohije od strane tih nasilnika iz specijalnih jedinica kosovske policije”, rekao je Starović.

Istakao je da Kosovska policija nema šta da traži na severu Kosova ni po Briselskom sporazumu, niti po drugim aranžmanima.

Dodao je da je po pitanju situacije na Kosovu veoma važna uloga Sjedinjenih Američkih Država.

„Iskustvo nas je naučilo u prethodnih nekoliko godina da je nekada Vašington spremniji da aktivira svoje poluge uticaja koje ima na terenu na KiM, daleko spremniji od samog Brisela. Više nade možemo da položimo u aktivniju ulogu Vašingtona, jer uz sve naše političke razlike, koje imaju svoj koren u drugačijem sagledavanju statusa Kosova i Metohije, ono što nas ipak približava i spaja jeste jasan stav i interes Vašingtona da ne dođe do ozbiljne eskalacije na Balkanu ili konkretno na prostoru Kosova i Metohije”, rekao je Starović.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Starović je rekao da je ubeđen da bi se Srbiji sva vrata otvorila ukoliko bi priznala Kosovo i istakao da se to ipak neće desiti, jer se to kosi sa apsolutnim imperativom naše unutrašnje i spoljne politike, a to je očuvanje teritorijalne celovitosti.

„Naš stav ostaje apsolutno dosledan – za nas su spoljne granice država punopravnih članica Ujedinjenih nacija svetinja, bilo da govorimo o granicama naše države Srbije, bilo da govorimo o granicama Ukrajine, NR Kine ili Kipra i malo je država danas u Evropi koje mogu da se podiče takvim doslednim stavom kao što je stav Srbije”, rekao je Starović, a prenosi Tanjug.