Štiplija: "Prijatelji Zapadnog Balkana" podstrek da se požuri sa reformama

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da je osnivanje i delovanje grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana" podstrek za zemlje regiona da požure na svom putu evrointegracija, odnosno sa sprovođenjem reformi pre svega u oblasti vladavine prava i da se pripreme za učešće na zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana, a onda i tržištu Evropske unije.

Grupa "Prijatelji Zapadnog Balkana" osnovana je letos na inicijativu austrijskog šefa diplomatije Aleksandra Šalenberga, a u njoj su osim Austrije i Italija, Slovenija, Hrvatska, Češka, Grčka i Slovačka.

Oni su prošle nedelje članicama EU predali non-pejper u kom pozivaju na veću saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi se osnažio i ubrzao pristupni proces, a Štiplija za Kosovo onlajn kaže da su zemlje centralne Evrope, zajedno sa Italijom, spremne da podrže izmene u metodologiji proširenja EU.

"Zemlje centralne Evrope prvenstveno imaju interes u proširenju EU na Zapadni Balkan, mnogo više nego na zemlje istočnog partnerstva pošto je to sada glavna tema razgovora u evropskim institucijama. Mislim da je ta inicijativa samo jedan podstrek za zemlje Zapadnog Balkana da požure na svom putu, da požure sa reformama znajući da svakako zemlje istočnog partnerstva ne mogu da ih stignu", dodaje.

S obzirom na to da su u grupi i članice EU koje priznaju Kosovo i dve koje ga nisu priznale - Grčka i Slovačka, Štiplija navodi da sve države koje su podržale inicijativu smatraju da sve zemlje Zapadnog Balkana u nekom trenutku treba da postanu članice EU.

"Ima i zemalja koje nisu priznavači Kosova, ali i te zemlje razumeju da postoji paralelan put Kosova ka EU jer Kosovo ima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao i sve druge zemlje Zapadnog Balkana. U ovom trenutku te zemlje ne priznaju Kosovo, ali kako stoji u pregovaračkom okviru EU sa Srbijom - do trenutka dok Srbija ne postane članica EU, odnosno do trenutka dok se ne donese neki okvirni pravno-obavezujući sporazum između Beograda i Prištine te zemlje će imati ovakav stav kakav sada imaju. To može da znači da će taj stav u nekom doglednom vremenu da se promeni, ali ne mora da znači jer postoje zemlje koje imaju takav stav da nikada neće prihvatiti Kosovo ma šta Srbija uradila", dodaje Štiplija.

Dodaje da nema razloga da se na države koje su stale iza te inicijative gleda kao na "prijatelje Srbije" ili "prijatelje Kosova".

"Ideja je takva da prosto sve države Zapadnog Balkana treba da postanu članice EU u neko dogledno vreme. Ideja je podržati ih da što pre izvrše reforme pre svega u oblasti vladavine prava, to je glavna tema i naravno pripreme za učešće na zajedničkom tržištu, prvenstveno na zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana, a onda i onom EU, tako da ne mislim da tu postoji prostora za merenja ko je veći prijatelj Srbiji, a ko Kosovu", rekao je Štiplija.

Na pitanje da li ova grupa ima snagu da utiče na ubrzanje evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, jer je praksa pokazala da se o proširenju na kraju uvek pitaju Francuska ili Nemačka, Štiplija navodi da je važno imati u vidu da se u EU sve odluke i dalje donose konsenzusom.

"Svaki glas, svake zemlje je podjednako važan, a očekuje se da i neke druge zemlje, ne samo Francuska i Nemačka, doprinesu debati o reformi EU i procesu proširenja", kazao je.