Stoltenberg: Lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je na osnovu nezavisnih dokaza zaključeno da upotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO-a u sukobu na Kosovu nije prouzrokovala nikakve trajne zdravstvene rizike.

“NATO veoma ozbiljno shvata pitanja zdravlja i životne sredine. Zato je NATO 2001. godine osnovao Komisiju o osiromašenom uranijumu. Komisija je bila forum za razmenu informacija o mogućim zdravstvenim rizicima u vezi sa osiromašenim uranijumom”, rekao je Stoltenberg za “Kurir”.

Na osnovu nezavisnih dokaza, Komisija je zaključila da upotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobu na Kosovu nije prouzrokovala nikakve trajne zdravstvene rizike, naveo je generalni sekretar NATO-a.

“U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2001. godine takođe je zaključeno da lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje. Ovo je naučno dokazano i nije se promenilo od 2001. godine”, istakao je on.

NATO operacija 1999. u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe

Stoltenber je naveo da je je svestan da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji i da su sećanja na vazdušnu kampanju 1999. mnogima i dalje bolna, naročito onima koji su izgubili voljene.

“NATO je 1999. započeo tu operaciju kako bi sprečio humanitarnu katastrofu koja se odvijala na Kosovu, nakon više od godinu dana sukoba, odlaska desetina hiljada izbeglica u susedne zemlje i više neuspeha međunarodnih diplomatskih napora da se sukob reši”, podsetio je on.

Svaki izgubljeni nedužni život je tragedija i ja zbog toga duboko žalim, rekao je Stoltenberg.

“Izjavio sam saučešće porodicama i svima koji su izgubili najbliže na obe strane sukoba. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići dalje, i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom, gledamo ka boljoj budućnosti”, kazao je Stoltenberg.