Analitičari: Ako se Skupština ne konstituiše u roku od 30 dana, pitanje može ponovo da se uputi Ustavnom sudu

Predstavnici civilnog društva i politički analitičari upozorili su da ukoliko Skupština Kosova ne bude konstituisana u roku koji je odredio Ustavni sud, postoji rizik od daljeg produbljivanja institucionalne krize, a to može da natera političke partije da ponovo upute pitanje tom sudu kako bi se razjasnilo šta će se dogoditi nakon 30 dana, piše Ekonomija onlajn.

Analitičari ukazuju da je odsustvo volje kod stranke koja je osvojila najviše mandata stvorilo „neviđenu situaciju“, koja može ponovo dovesti do intervencije Ustavnog suda.

Direktor Instituta za pravosuđe Kosova Ehat Miftaraj izjavio je za Ekonomiju onlajn da svaki poslanik i svaka politička partija moraju dati maksimum kako bi se preduzeli koraci za konstituisanje Skupštine i otvorio put za formiranje Vlade.

„Ako pročitamo presude iz juna i avgusta u celosti, Ustavni sud na neki način drži političkim partijama lekciju, posebno Samoopredeljenju, o tome koje su nadležnosti i odgovornosti poslanika i političkih partija, kao i koja su legitimna očekivanja u demokratskom društvu. To znači da bi svaki poslanik i svaka politička partija trebalo da daju maksimum da se konstituiše Skupština i otvori put za formiranje vlade. Ali, kada postoji izražen nedostatak liderstva, političke volje za deblokadu, a svi resursi i mogućnosti vode u blokadu, onda sam siguran da, ako Samoopredeljenje u roku od 30 dana ne konstituiše Skupštinu, može da se pokrene novi predmet u Ustavnom sudu, gde sud neće imati drugu mogućnost osim da objasni zloupotrebu prava“, rekao je Miftaraj.

On je dodao da se zloupotreba prava dešava kada subjekt koji je osvojio više od 42 odsto glasova zloupotrebljava to pravo, stvarajući haos i institucionalnu blokadu.

„I presuda iz juna i ona iz avgusta indirektno pokazuju da je zloupotreba prava kada ti jedno pravo koje imaš po Ustavu, zakonu i legitimitetu koji si dobio od građana, pretvoriš u blokadu - jer to pravo nije apsolutno i može preći i na drugog. Ako je cilj Samoopredeljenja da ide ka haosu, da se ne izvrši konstituisanje Skupštine, da se ne formira vlada, nego da imamo blokadu, onda ponavljam: ne samo Ustavni sud Kosova, nego nijedan Ustavni sud u bilo kojoj demokratskoj zemlji ne može to da dozvoli, već mora da tumači ovu zloupotrebu u skladu sa duhom i svrhom koju ima Ustav Kosova za demokratsko funkcionisanje institucija“, rekao je on.

Miftaraj je upozorio da ako Samoopredeljenje ne predloži kandidata za predsednika ili predsednicu Skupštine koji bi dobio podršku stranaka, druge partije će biti primorane, nakon 20 do 25 dana, da preduzmu mere i da pitanje upute Ustavnom sudu.

Politička analitičarka Aferdita Maljići rekla je da dve odluke Ustavnog suda daju dovoljno mogućnosti za konstituisanje Skupštine.

Ona je navela da je Pokret Samoopredeljenje započeo novi scenario blokade i da može da nastavi sa blokadom, stvarajući situaciju u kojoj će druge stranke možda biti prinuđene da nakon 30 dana upute pitanje Ustavnom sudu.

„Ustavni sud je dao dovoljno mogućnosti misleći da smo demokratska država i da svako treba da izvrši svoje zakonske obaveze. Imamo dve odluke Ustavnog suda. Druga odluka preciznije definiše pitanje izbora predsednika Skupštine jer nudi tri pokušaja i rešenje i za druge kandidate, ne samo za jednog. Ali činjenica je da Ustavni sud nije odredio šta će se dogoditi posle 30 dana. Možda je sud smatrao da ima dovoljno vremena da poslanici izvrše svoje obaveze, posebno Samoopredeljenje, stranke koja je pobedila na izborima i prema presudi iz 2015. ima pravo predlaganja. Ali, s obzirom na to da je Samoopredeljenje počelo novi scenario blokade, mislim da će nastaviti da blokira jer ima logiku blokade“, rekla je Maljići.

Dodala je da, ukoliko nema političke volje za rešavanje pitanja predsednika Skupštine, mora da se postigne kompromis sa nekom drugom partijom.

„Samoopredeljenje je došlo na vlast sa logikom protivljenja i nastavlja da vlada sa logikom blokade. Zato verujem da će stranke ili neki poslanici biti primorani da posle 30 dana ponovo upute pitanje Ustavnom sudu, ako se nastavi situacija da nema političke volje. Jer pitanje predsednika Skupštine mora da se reši političkom voljom. Kada nemaš glasove, onda moraš da imaš političku volju i da napraviš kompromis sa nekom partijom za rešenje. Znamo da je Nisma ponudila Samoopredeljenju saradnju, ali nisu prihvatili uz obrazloženje da ne mogu da naruše unutrašnju arhitekturu stranke. Ali videli smo da je imenovana Donika Gervala, iako nije iz njegove partije. Tako da, imajući u vidu blokadu, mislim da će opet biti prinuđeni da se obrate sudu da kaže koja se druga mera može preduzeti“, zaključila je Maljići.