Da li je Ustavni sud najzad razmrsio ili samo dodatno zapetljao političku krizu na Kosovu?

Meta ista, ali razdaljina mnogo, mnogo kraća. Može li odluka Ustavnog suda koja predviđa samo tri pokušaja za izbor novog predsednika Skupštine da „ubrza“ proces i okonča - pola godine institucionalne krize na Kosovu. I za analitičare ovo je „pitanje za milion dolara“. Upozoravaju da je i dalje nejasno šta ukoliko prođe i „ ovaj voz“: slede li izbori ili nova, dodatna razjašnjenja kosovskog Ustava.

Piše: Đorđe Barović

Propao je danas i 55. pokušaj konstituisanja kosovskog parlamenta. Doduše po novim pravilima.

Pokret Samoopredeljenja je najpre, još jednom predložio Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu Skupštine, a kada taj predlog nije prošao, izašil su sa novim kandidatom. ministarkom spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donikom Gervalom. Ni tu nisu imali sreće, pa je sednica prekinuta do petka.

„Nepoštovanje odluka Ustavnog suda predstavlja nepoštovanje Ustava. U konkretnom slučaju, Sud ocenjuje da, zbog činjenice da dosadašnji nastavci konstitutivne sednice nisu održani u skladu sa prethodnom presudom, proces treba da se vrati u fazu u kojoj je zaustavljen“, samo je deo obrazloženja „novih pravila igre“ koja su detaljno obrazložena u ponedeljak, a Ustavni sud ih je formalno doneo 8. avgusta.

U tom obrazloženju se konstatuje da predsedavajući Avni Dehari iz redova Pokreta Samoopredeljenje nije postupio po njihovoj prethodnoj presudi zbog čega se svi nastavci konstitutivne sednice od 27. juna do 6. jula proglašavaju nevažećim.

Istovremeno, ovom presudom Dehari se kao predsedavajući obavezuje da pozove predstavnika najveće parlamentarne grupe da predloži kandidata za predsednika parlamenta, koji će biti izabran javnim glasanjem i to „do tri puta“ za istog kandidata.

I dok iz kabineta predsednice Kosova Vjose Osmani poručuju da je brzo konstituisanje novih institucija u skladu sa procedurama predviđenim presudom Ustavnog suda i da je to „od vitalnog značaja za stabilnost, demokratsko predstavljanje i interese građana“, u vladi u tehničkom mandatu misle potpuno drugačije.

Zamenik ministra pravde Kosova u tehničkom mandatu Vigan Ćoroli tvrdi da je Ustavni sud presudom o konstituisanju kosovskog parlamenta ušao na teritoriju skupštine, što, prema njegovim rečima, predstavlja opasan presedan, jer sud čini zakonodavcem, a ne tumačem Ustava.

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju ocenio je da bez obzira na različie komentare ili kritike presuda Ustavnog suda je konačna.

„Presuda je konačna. Uključene strane imaju svako pravo na svetu da je komentarišu, slažu se, ne slažu se, hvale i kritikuju, ali, u praktičnom smislu, ovo pitanje je zatvoreno“, kazao je Krieziju.

Ipak, za sagovornike Kosovo onlajna ovo pitanje još nije „zatvoreno“.

Fudbal, lavirinti i odluke

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiju tvrdi da je poslednja odluka Ustavnog suda zapravo dodatno zapetljala političku krizu na Kosovu.

„Odluka Ustavnog suda Kosova je još više zapetljala političku krizu zbog toga što ne daje izlaz iz ove situacije, a razlog tome je ustavna odluka iz 2014. godine kada je doneta apsurdna, nelogična odluka da mesto predsednika parlamenta pripada prvoj stranci (stranci sa najviše poslaničkih mandata) i da o tome mora da se glasa. Ako pripada većinskoj stranci zbog čega bi se glasalo? A, ako mora da se glasa onda je pravilo da predsednik postaje onaj koji dobije najviše glasova bez obzira iz koje je stranke“, ističe Spahiju u razgovoru za Kosovo online.

Naglašava da Ustavni sud umesto da poništi odluku donetu pre 11 godina, on svojim novim odlukama ulazi u sve „dublji lavirint“.

„Ustavni sud umesto da poništi tu odluku od pre 11 godina, on i dalje, sve dublje i dublje ulazi u taj lavirint koji ne daje nikakav izlaz. Zamislite da je sada određeno da samo tri puta može da se glasa za istog kandidata. Ali, šta ako ni jedan od kandidata koje predloži Kurti, a što je veoma moguće, ne dobije većinu glasova. Šta onda? I sve to u roku od mesec dana. Ustavni sud nije dao izlaz iz takve situacije“, precizirao je Spahiju.

Dodaje da je najveći apsurd što je i dalje nepoznanica šta ukoliko u roku od 30 dana i uz tri pokušaja ne dođe do izbora novog predsednika kosovskog parlamenta.

„Oni to nisu razjasnili. To je sasvim neprofesionalno i nepatriotsko rešenje. To je dodatno komplikovanje situacije koja je ionako stvorena  tom idiotskom odlukom iz 2014. Čak i ako se bude išlo na izbore, ako se ne poništi odluka iz 2014, šta ako Kurti opet dobije najviše glasova, ali ne više od polovine. Onda će se ponoviti ista situacija da izgubimo još godinu dana u nelogičnim i nedobrobitnim procedurama za interes Kosova i njegovih građana“, ističe Spahiju.

Da bi opisao apsurdnost situcije koja je po njemu „idiotizam“ daje primer fudbalske utakmice u kojoj su vlast i opozicija ekipe, a Ustav - pravila u fudbalu koja sprovodi „sudija na terenu“, odnosno Ustavni sud.

„Zamislite jednog glupog sudiju koji će da interpretira pravila tako da meč dobija ona ekipa koja primi više golova, a ne ona koja da više golova, a pritom autogolovi ne važe. Imali bismo dve ekipe koje ne bi igrale jer čim bi neka ekipa dala gol, izgubila bi utakmicu. Publika - simpatizeri vlasti bi pitali opoziciju zašto ne igraju, a ovi bi odgovorili - igrajte vi. Dakle, nisu krivi zbog toga što ne igraju, već je kriv sudija, u ovom slučaju Ustavni sud koji je dao glupu interpretaciju Ustava Kosova“, naglašava Spahiju.

Procedure, agonije i pitanja

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković smatra da Kosovo polako tone iz „institucionalne u političku krizu“.

Precizira da je Ustavni sud zaustavio jednu „agoniju“ - stalno ponavljanja konstitutivnih sednica skupštine, ali otvorilo novu - mogućnost vanrednih izbora koji su „pod velikim znakom pitanja“ zbog podeljenosti političkih snaga.

„Jeste kraj agonije zato što sada konačno imamo jasnu proceduru za izbor predsednika parlamenta i neće više biti moguće ono što se dešavalo poslednjih šest meseci da institucije toliko dugo budu blokirane. Sada će se, posle mesec dana ili ako posle tri pokušaja ne bude bio izabran predsednik parlamenta, ići na vanredne izbore što u ovoj situaciji jeste najverovatniji scenario. Time otvaramo novu agoniju“, ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da su vanredni parlamentarni izbori „pod velikim znakom pitanja“ hoće li uspeti da razreše postojeću institucionalnu krizu zbog podeljenosti političkih snaga.

„To je nova, politička agonija.  Iz jedne institucionalne, prelazimo u političku krizu“, naglašava Pavković.Komentarišući činjenicu da Ustavni sud nije direktno ponudio izbore kao rešenje, Pavković kaže da to jeste dodatni problem.

„Očigledno će se tražiti ponovno mišljenje Ustavnog suda ukoliko nakon 30 dana ili tri pokušaja ne dođe do izbora predsednika parlamenta što produžava neizvesnost“, kaže ovaj analitičar.

Dodaje da iz sadašnje perspektive deluje da ukoliko dođe do novog pitanja, Ustavni sud bi trebalo da ponudi definitivne odgovore.

„Da se prosto izbegne dodatno prolongiranje čitave političke krize, ali to naravno ostaje pitanje za političke aktere i Ustavni sud na Kosovu. Ali, i pitanje za međunarodnu zajednicu da li će biti neke vrste mešanja, sugestija ili pritisaka na političke aktere da se kriza reši. To su u ovom trenutku sve otvorena pitanja“, naglašava Pavković.

„Slabe koalicije“ i „bistra voda“

Komentarišući novonastalu situaciju posle odluke Ustavnog suda, politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići tvrdi da je „sviđalo se to ili ne“, sudija presudio.

„Nema drugog arbitra. Sudija je presudio, sviđa vam se - ne sviđa. Tražili ste i nema drugog mehanizma, tako da Samoopredeljenje ili treba da se primiri i pristane na to jer očigledno nema glasove ni za izbor predsednika parlamenta, a to je uslov da proces ide dalje, a ni za vladu“, ističe Maljići za Kosovo onlajn.

Komentarićući novu seriju konstitutivnih sednica koje prema odluci Ustavnog suda ne mogu da traju duže od 30 dana, a poslanici imaju samo tri pokušaja da javnim glasanjem izaberu novog predsednika parlamenta, Maljići kaže da ova procedura mora da se ispoštuje, a da je na Pokretu Samoopredeljenja kako do dovoljne većine.

„Imaju 48 poslanika, ali to nije dovoljno da budeš na vlasti kao što si ranije bio“, precizira Maljići.

Objašnjava da u situaciji kada je Demokratski savez Kosova (DSK) odlučan da ne želi takvu koaliciju, a većina sa strankama manjina je teško ostvarljiva, Samoopredeljenju preostaje jedino koalicija sa Demokratskom partijom Kosova (DPK).

„Što na neki način ruši ceo njegov (Kurtijev) koncept“. Bio je protiv te vlade, protiv Hašima Tačija i sada je pitanje šta bi bilo kada bi napravili koaliciju“, smatra ovaj analitičar.

Rešenje vidi ili u „slaboj vladi“ ili ponovljenim izborima.

Uveren je i da je za lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija važno da „razbristri“ situacija s obzirom da su u oktobru lokalni izbori na Kosovu.

„U oktobru su lokalni izbori i on će do tada razbistriti situaciju oko podrške. Prošli put Kurti je katastrofalno prošao na lokalnim izborima. Dobio je tri ili četiri opštine. Očigledno gubi podršku, a ovaj period vakuuma je još neke ljude osvestio“, navodi Maljići.

Precizira i da se lider Pokreta Samoopredeljenje hvali podatkom da je na prošlim izborima dobio više od 50 odsto glasova, mada su 100.000 glasova donela Vjosa Osmani i bivši birači DSK.

„To je taj kontigent glasova koji se 'pomera'. Na prošlim izborima je DSK bolje prošla, tako da mora da se razbistri. Kad je voda ustajala, ona se razbistri kad dune neki vetar“, poručuje Maljići.

Politika, obaveze i opstrukcije

I advokat iz Beograda Dragan Pašić smatra da je presuda Ustavnog suda Kosova obavezujuća, a da je premijer u tehničkom mandantu Aljbin Kurti opstruiše rukovođen političkim motivima.

„Aljbin Kurti očigledno rukovođen političkim motivima opstruiše sudsku odluku iako mu je poznato da je ona obavezujuća jer je sud nezavisna grana vlasti, ona je nezavisna je i od izvršne i od zakonodavne, ali ustavnosti i zakonitosti“, kaže Pašić za Kosovo onlajn.

Precizira da je presuda Ustavnog suda Kosova od 8. avgusta stupila na snagu kada je obrazložena i da tada počinje da teče predviđeni rok od 30 dana za konstituisanje skupštine.

„No svakako, ona je obavezujuća za sve, a posebno za one koji su u takozvanoj tehničkoj vladi“, precizirao je Pašić.