Stručnjaci: Institucionalna kriza ugrožava sredstva iz fondova EU i ekonomski razvoj Kosova

Politički zastoj i odugovlačenje formiranja institucija ozbiljno ugrožavaju mogućnost da Kosovo dobije stotine miliona evra iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, upozoravaju poznavaoci prilika, navodeći da bi zbog usporenih reformi, čestih izbora i nedostatka institucionalne stabilnosti deo sredstava mogao da bude izgubljen ili preusmeren drugim zemljama Zapadnog Balkana, piše Front onlajn.

Bivši zamenik ministra finansija Fatmir Gaši izjavio je da je rizik od gubitka sredstava iz Plana rasta EU realan, naglašavajući da se to odnosi na direktnu uslovljenost isplata sprovođenjem reformi i poštovanjem rokova.

„Rizik je realan i veliki, ne zato što je EU ‘isključila’ Kosovo, već zato što su isplate direktno povezane sa sprovođenjem reformi i rokovima. EU je već započela predfinansiranje od 61 milion evra iz ukupnog paketa od oko 883 miliona evra za Kosovo do kraja 2027. godine“, rekao je Gaši za Front onlajn.

Navodi da politički zastoj šteti procesu na tri ključna nivoa: zbog nedostatka održivog odlučivanja, kašnjenja u usvajanju zakona i podzakonskih akata, kao i slabljenja koordinacije između vlade, skupštine i administracije, podsećajući da EU odobrava finansiranje tek nakon sprovođenja dogovorenih reformi.

Upozorava da bi Kosovo moglo već 30. juna da se suoči sa gubitkom desetina miliona evra ukoliko ne sprovede reforme koje su predviđene u tom roku.

„Najkonkretniji rizik je rok 30. jun ove godine. Pominju se kašnjenja i mogućnost gubitka desetina miliona evra. Reč je o oko 70 miliona evra u junu i još više do kraja godine ukoliko se ne ispune predviđeni koraci“, ukazao je Gaši.

Prema njegovim rečima, posledice bi bile ozbiljne po ekonomiju - manje javnih investicija u infrastrukturu i energetiku, veći pritisak na budžet zbog potrebe da se grantovi zamene skupljim zaduživanjem, kao i negativan signal za strane investitore zbog nedostatka institucionalnih kapaciteta.

„Uz to, došlo bi do usporavanja reformi u oblasti vladavine prava, administracije, obrazovanja, zapošljavanja i privatnog sektora“, primetio je Gaši.

Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arijan Zeka smatra da su Kosovu već stigli i zvanični signali iz EU da bi moglo biti kažnjeno zbog neispunjavanja svog deka obaveza u vezi sa korišćenjem fondova iz Plana rasta EU.

Zeka je naveo da ta sredstva nisu samo tehnička pomoć, već uključuju i grantove od kojih direktnu korist imaju kosovska preduzeća, te da bi njihov gubitak negativno uticao na ekonomski razvoj Kosova.

„Kosovo gubi i u procesu zakonskih reformi i u pogledu koristi koje privreda može imati od tih fondova. Verujem da je najteža posledica po Kosovo narušavanje imidža zemlje kao neozbiljne države“, istakao je Zeka.

Prema njegovim rečima, Kosovo je trenutno među poslednjima u regionu kada je reč o sprovođenju reformi i evropskim integracijama, dok je politički zastoj poslednjih godina direktno uticao na takvu situaciju.

I bivši ministar administracije i lokalne samouprave Sadri Ferati smatra da se Kosovo suočava sa ozbiljnim posledicama lošeg institucionalnog upravljanja i narušavanja demokratije, što se, prema njegovim rečima, direktno odražava i na odnose sa EU, kao i na rizik od gubitka razvojnih fondova.

„Za žaljenje je što zbog našeg lošeg upravljanja i narušavanja demokratije koje trenutno imamo na Kosovu sada dolaze i posledice od naših partnera iz EU, ali ne samo od njih. To je za žaljenje i imaće posledice po Kosovo“, rekao je Ferati.

Ocenjuje da je Kosovo ekonomski zavisno od međunarodne podrške i donacija, zbog ograničenih budžetskih prihoda i nepovoljnog odnosa uvoza i izvoza.

„Nažalost, svaki gubitak sredstava iz fondova znači stagnaciju“, podvukao je bivši ministar.

Prema rečima predsednika Kosovske poslovne alijanse Agima Šahinija, Kosovo je trenutno najveći gubitnik kada je reč o Planu rasta EU za Zapadni Balkan.

„Kosovo je trenutno najveći gubitnik iz Fonda rasta za Zapadni Balkan, fonda vrednog više od 880 miliona evra - do sada nije dobilo ni pet odsto sredstava zbog političkog zastoja i neispunjavanja određenih kriterijuma prema Planu rasta“, jasan je Šahini. 

Šahini podseća da Kosovo treba da ispuni više od 111 kriterijuma, dok do kraja juna mora da realizuje još 11 kako bi obezbedilo prvu tranšu od oko 100 miliona evra.

„Kosovo trenutno ima rok do kraja juna da ispuni još najmanje 11 kriterijuma, a do kraja godine još 13, kako bi dobilo prvi deo fonda u vrednosti od 100 miliona evra. Ako se to ne dogodi, Kosovo može biti isključeno iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, a sredstva mogu biti preusmerena drugim državama poput Albanije, Srbije, Severne Makedonije i drugih zemalja, dok su trenutno najveći korisnici ovog fonda Srbija i Albanija sa po 110 miliona evra“, dodao je Šahini.

Ukazuje da najveću štetu trpi privatni sektor i ukupni ekonomski razvoj, jer institucije ne uspevaju da ispune obaveze koje bi otvorile put za korišćenje međunarodnih fondova i investicija.

„Jaz ne dolazi iz privatnog, već iz javnog sektora, koji prima i 13. platu, a ne ispunjava uslove za dobijanje tih sredstava. Tu ubrajam i poslanike Skupštine Kosova i vladu, koja pokazuje nedostatak razumevanja prema privatnom sektoru i gubi međunarodna sredstva i fondove“, zaključio je Šahini. 

Sagovornici u analizi Kosovo onlajna su još krajem februara ukazali da bi deo novca namenjen Kosovu mogao bi da bude razdeljen drugima u regionu, ukoliko se za tri meseca ne sprovedu koraci iz agende koje je Kosovo trebalo da završi do juna prošle godine, a za koje EU „gleda kroz prste“ dodatnih 12 meseci.