Stručnjaci: Nejasna ustavna situacija ako se do 4. oktobra ne izabere predsednik Kosova

Kosovo bi moglo da se nađe u nejasnoj ustavnoj situaciji ukoliko do 4. oktobra ne uspe da izabere novog predsednika, navode stručnjaci, koji ukazuju da u Ustavu Kosova nije izričito navedeno šta se događa ako parlament posle šest meseci ne izabere predsednika.

Bivši sudija Ustavnog suda Kadri Krijeziu rekao je za Front onlajn da u trenutku kada je izabran novi predsednik Skupštine, on automatski postaje vršilac dužnosti predsednika i počinje novi šestomesečni mandat.

„Novi predsednik parlamenta, ako nema predsednika države, automatski postaje vršilac dužnosti i ima šestomesečni mandat“, rekao je Krijeziu.

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiju, ipak, smatra da to pitanje treba da razjasni Ustavni sud.

„Ne postoji konkretna odredba u Ustavu o tome, niti u odlukama suda. To je nešto što do sada nije bilo ispitano. Postoje različita tumačenja i treba sačekati odluku suda nakon zahteva koje je uputio DPK i biće odgovoreno i na to pitanje“, rekao je Baraljiju.

Prema njegovim rečima, šestomesečni rok za obavljanje funkcije predsednika treba posmatrati u odnosu na odgovarajući mandat i ustavnu situaciju u kojoj se Kosovo nalazi.

„Moje mišljenje je da mandat vršioca dužnosti predsednika ne ističe 4. oktobra. Ono što je rečeno u Ustavu, da šest meseci predstavlja maksimalnu mogućnost za obavljanje funkcije predsednika od predsednika Skupštine, odnosi se na jedan mandat u situaciji kada imamo česte izbore i promene vlada“, rekao je on.

Baraljiju je ocenio da je aktuelna situacija nova, jer je ista osoba koja je do sada obavljala funkciju vršioca dužnosti predsednice izabrana za predsednicu Skupštine.

„U ovom slučaju se poklapa da isti kandidat koji je do sada bio vršilac dužnosti bude izabran za predsednika Skupštine i da počne da obavlja, ponovo funkciju vršioca dužnosti. To je nešto novo i potreban je novi mandat, pored mandata poslanika i predsednika Skupštine“, rekao je Baraljiju.

On je kazao da činjenica da je reč o istoj osobi ne znači da je u pitanju nastavak istog mandata.

„Ko god je sada, desilo se da je to ista osoba, treba ponovo da počne šestomesečni period i da nastavi do izbora novog predsednika“, rekao je Baraljiju.

Dva scenarija

Analitičar Bljerim Burjani predložio je dva scenarija za prevazilaženje institucionalnog zastoja na Kosovu i izbor novog predsednika.

Burjani je rekao da je jedna od mogućnosti da novi predsednik bude izabran iz redova Demokratskog saveza Kosova (DSK), povezujući to sa ranijim izjavama Pokreta Samoopredeljenje o saradnji sa tom strankom.

„Predsednik treba da bude izabran iz redova DSK, jer je Samoopredeljenje mnogo ranije izjavilo da želi koaliciju sa ovom strankom“, rekao je Burjani.

Prema njegovim rečima, ukoliko se ta mogućnost ne ostvari, parlamentarne stranke treba da razmotre drugo rešenje kroz privremeni sporazum.

„Ili da se kao druga opcija razgovara sa svim parlamentarnim strankama, odnosno da opozicija i vlast formiraju prelaznu koaliciju sa dvogodišnjim mandatom i da se izabere i predsednik“, rekao je on.

Burjani je ocenio da institucije Kosova nemaju vremena za gubljenje, ističući da se društvo suočava sa brojnim poteškoćama i institucionalnim pritiscima.

„Nema vremena za gubljenje. Funkcionišemo sa teškoćama i sa mnogo problema i pritisaka Specijalizovanih veća. Možete imati i još veće pritiske, zato treba da reagujemo mudrije“, rekao je Burjani.

On je pozvao da što pre počnu pregovori između političkih subjekata, kako bi institucije postale funkcionalne.

Rok od šest meseci

Pravni istraživač Kosovskog instituta za pravdu (IKD) Melos Koljši rekao je da, prema Ustavu Kosova, obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika može da traje najviše šest meseci, a taj rok treba računati od trenutka kada prestane mandat redovnog predsednika i na dužnost stupi vršilac dužnosti.

„Ustav Republike Kosovo i jurisprudencija Ustavnog suda jasni su kada je reč o trajanju obavljanja funkcije vršioca dužnosti predsednika - obavljanje ove funkcije može trajati najviše šest meseci. Ovaj rok treba računati od trenutka kada je istekao mandat redovnog predsednika i kada je počelo obavljanje funkcije vršioca dužnosti“, rekao je Koljši.

Prema njegovim rečima, nakon isteka tog roka nastavak obavljanja funkcije vršioca dužnosti predsednika ne bi imao ustavni osnov i predstavljao bi ozbiljno narušavanje ustavnog poretka.

Koljši je naglasio da Ustav izričito ne određuje šta se dešava ukoliko nakon isteka šest meseci Skupština još nije izabrala novog predsednika.

„Problem je u tome što Ustav nije izričito predvideo šta se dešava ako, nakon isteka ovih šest meseci, Skupština još nije izabrala novog predsednika. Ni postojeća jurisprudencija Ustavnog suda nije dala direktno rešenje za takvu situaciju“, rekao je Koljši.

Kada je reč o osobi koja treba da obavlja funkciju predsednika, on je objasnio da je ta nadležnost povezana sa ustavnom funkcijom predsednika Skupštine, a ne sa pojedincem koji je ranije obavljao tu funkciju.

„Kada je reč o pitanju ko obavlja funkciju predsednika, ta nadležnost nije povezana sa imenom konkretne osobe, već sa ustavnom funkcijom predsednika Skupštine. Dakle, u trenutku kada se Skupština konstituiše i izabere novog predsednika, novi predsednik Skupštine je taj koji, prema Ustavu, treba da obavlja funkciju predsednika“, rekao je on.

Koljši je upozorio da bi situacija u kojoj istekne maksimalni šestomesečni rok, a novi predsednik ne bude izabran, stvorila vanrednu situaciju u ustavnom i institucionalnom smislu.

„Nakon isteka maksimalnog šestomesečnog roka za obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika, ukoliko u međuvremenu ne bude izabran novi predsednik, ustavna i institucionalna situacija bi se izuzetno zakomplikovala. Pitanje više ne bi bilo samo ko predstavlja Republiku Kosovo kao šef države, već ko bi vršio niz nadležnosti koje Ustav izričito poverava predsedniku“, objasnio je Koljši. 

Aljbuljena Hadžiju, koja trenutno obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednice, 9. septembra ponovo je izabrana za predsednicu Skupštine Kosova.

Hadžiju je ovu funkciju preuzela 4. aprila, nakon isteka mandata tadašnje predsednice Vjose Osmani.

U međuvremenu, Predsedništvo je saopštilo da će, nakon što je Hadžiju izabrana za predsednicu Skupštine, nastaviti da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednice sve do izbora novog predsednika.