Stručnjaci o izveštaju EU: Kosovo bez značajnog napretka

Produžena politička i institucionalna kriza na Kosovu odražava se i na Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu. Prema ocenama poznavalaca procesa evropskih integracija, Kosovo ostaje bez značajnijeg napretka u većini oblasti koje ocenjuje Evropska unija.

U oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, prema njihovim očekivanjima, Kosovo bi moglo da dobije ocene koje ukazuju na izostanak značajnijeg napretka, dok izazovi u sprovođenju reformi i jačanju mehanizama institucionalne odgovornosti i dalje ostaju očigledni. Sagovornici navode i da bi, na osnovu preliminarnog pristupa, Izveštaj o Kosovu prvi put trebalo da obuhvati i ocenu usklađenosti kosovske spoljne politike sa politikom Evropske unije.

Istraživačica Grupe za pravne i političke studije Arbereša Lodža izjavila je za Kosova pres da se očekuje da ovogodišnji izveštaj neće doneti suštinske promene u oceni napretka Kosova, imajući u vidu političko i institucionalno stanje tokom poslednjih godina.

Ona je ukazala i na razloge koji su uticali na nemogućnost nastavka reformi i sprovođenja preporuka Evropske komisije iz prethodnih izveštaja.

„Ne očekujemo nikakvu suštinsku promenu u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Čak i da nismo imali preliminarni uvid u izveštaj, ni naša očekivanja ne bi bila da je Kosovo ostvarilo značajan napredak u oblastima koje Evropska unija ocenjuje u izveštaju o zemlji. Ne očekuje se da će Kosovo ostvariti napredak u funkcionisanju demokratskih institucija, imajući u vidu da se Kosovo nalazilo u produženoj političkoj krizi i da je politički spektar u zemlji bio izrazito polarizovan. To je, naravno, onemogućilo institucije da sprovedu reforme i nastave napredak u oblastima u kojima je Kosovo pokrenulo reforme ili u kojima su preporuke proistekle iz prethodnih izveštaja“, dodala je ona.

Lodža dodaje da su nefunkcionisanje Skupštine i vlada u tehničkom mandatu onemogućili napredak u brojnim reformama.

„Ovaj izveštaj prvi put ocenjuje usklađenost, odnosno podudarnost spoljne politike Kosova sa politikom EU, iako je Kosovo to i ranije činilo, bez obaveze da to radi. Sada se očekuje da će to postati deo izveštaja o zemlji. Izveštaj ocenjuje i napredak u dijalogu Kosova i Srbije, kao i postupke koje je Kosovo preduzelo u vezi sa severom i mostom na Ibru“, izjavila je Lodža.

Politički analitičar Bljerim Canaj smatra da izostanak napretka u Izveštaju o Kosovu nije neočekivan, imajući u vidu stanje kosovskih institucija tokom više od dve poslednje godine.

Prema njegovim rečima, na osnovu objavljenog nacrta izveštaja, institucionalno nefunkcionisanje, nedostatak odgovornosti i nejasnoće u podeli nadležnosti onemogućili su bavljenje reformama i napredovanje zemlje u različitim oblastima.

On smatra da bi, u postojećim političkim i institucionalnim okolnostima, očekivanje znatno pozitivnije ocene Kosova u ovogodišnjem izveštaju bilo nerealno.

„Zapravo, nije trebalo da očekujemo ništa drugo, jer svi znamo da smo duže od dve godine de fakto imali nefunkcionalnu državu. Znamo čime smo se bavili i niko nije pominjao, niti je imao priliku da pomene bilo kakav napredak. Ako tome dodamo i nedostatak nadležnosti kod pojedinih osoba, lanac odgovornosti bio je narušen i u tom kontekstu teško da je trebalo da očekujemo nešto drugo. Čini se da je tokom tog perioda važnije bilo preuzimanje kontrole nad institucijama, a ne to da država ostvari napredak u bilo kojoj oblasti. Zato imamo ovakav izveštaj, u kojem se govori o preprekama nastalim zbog nepostojanja institucija. Ono što mi je privuklo pažnju jeste da su primećeni problemi u vezi sa slobodom medija, slobodom izražavanja i brojnim drugim pitanjima. Bilo bi iluzorno očekivati nešto pozitivnije“, kazao je Canaj.

Evropska komisija godišnjim izveštajem ocenjuje sprovođenje reformi u oblastima kao što su demokratija, vladavina prava, funkcionisanje institucija, osnovna prava, ekonomija, javna uprava i usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Ocena ne meri samo napredak ostvaren tokom godine, već i nivo pripremljenosti svake zemlje za članstvo.

Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu objavljuje se u periodu kada proces proširenja Evropske unije dobija novu dinamiku, dok zemlje Zapadnog Balkana nastavljaju da beleže različite nivoe napretka na putu ka članstvu u EU.