Stručnjaci: Održiva ekonomija najviše trpi zbog sankcija EU, izgubljeni projekti vrednosti 300 miliona evra

Obrazovanje, upravljanje otpadom, prečišćavanje otpadnih voda, uključujući i druge segmente održive ekonomije, kao što su reciklaža i prerada otpada, smatraju se nekim od sektora na Kosovu koji su pretrpeli najviše gubitaka zbog kaznenih mera EU, navode predstavnici privrede Kosova ističući da je kosovska privreda zbog sankcija oštećena za oko 300 miliona evra.

Izvršni direktor Asocijacije kosovskih opština Sazan Ibrahimi kaže za Dukađini da posledice koje su nanete opštinama Kosova zbog ostanka mera EU na snazi, direktno utiču život građana.

Ibrahimi izražava zabrinutost da pored pada direktnih kapitalnih investicija u opštinama, postoji i značajan pad indirektnih ulaganja preko nevladinih organizacija u cilju jačanja kapaciteta.

"Od početka mera imamo ovaj problem, jer su se opštine nadale da će dobiti sredstva od Evropske unije. Sada postoje i projekti koji se realizuju preko raznih organizacija sredstvima iz Evropske unije, poput izgradnje kapaciteta ili razvoja turizma, ali sada ni oni ne mogu da se realizuju", navela je Ibrahimi.

Iako ne navodi konkretne cifre, Ibrahimi tvrdi da su gubici opština od primene kaznenih mera EU milionski.

"U pitanju su milioni evra za koje su se opštine nadale da će dobiti iz fonda Evropske unije", naglašava Ibrahimi.

Ocenjujući da je budžet opština ionako "manjkav", ističe da je gubitak sredstava dodatno pogoršao situaciju jer im je Evropska unija najveći donator.

"S obzirom na to da opštine imaju samo 24 odsto ukupnog državnog budžeta, normalno su im potrebna sredstva iz Evropske unije. A uzimajući u obzir da sada nema najvećeg donatora, to će bez sumnje uticati na pogoršanje života građana", kaže Ibrahimi.

Predsednik Privredne komore Kosova Luljezim Rafuna kaže da je do sada, prema podacima kojima raspolažu, vrednost projekata koji su blokirani usled mera Evropske unije oko 300 miliona evra.

"Ali, imajte na umu da se ovaj iznos povećava zbog novih projekata koji su morali da stignu na Kosovo u narednim mesecima. Dodajte ovde alate koji se mogu nabaviti iz različitih fondova EU. Zaista, ovo je velika materijalno-finansijska šteta", upozorava Rafuna.

Kao i Ibrahimi, on takođe ocenjuje da su projekti koji su izgubljeni skoro godinu dana bili kapitalni projekti i kao takvi direktno utiču na ekonomski rast i poboljšanje života građana Kosova.

Kapitalne investicije su projekti koje sprovode institucije za razvoj zemlje. Neki od primera mogu biti asfaltiranje puteva, izgradnja bolnica i ambulanti, pravljenje parkova ili čak druge vrste projekata.

Prema Rafuninim rečima, skoro sve velike kosovske opštine pate od blokiranih sredstava.

"To je i šteta po imidž Kosova. Mi smo jedina zemlja u Evropi pod kaznenim merama i to ne ohrabruje investitore da dođu da ulažu u našu zemlju", rekao je Rafuna.