Surlić: Hamza obavljao zahtevne funkcije, Abdidžiku tehnokrata, Haradinaj autsajder

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da će predstojeći izbori na Kosovu u stvari biti utakmica za drugo mesto od kog će i zavisiti kakva će biti buduća vlada.

Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, prema oceni Surlića,  imaće najveći broj glasova i realno bi bilo da osvoji oko 40 odsto,  a u takvoj situaciji će biti uslovljen premijerskim mestom. Kao najverovatniji koalicioni partner buduće vlade u tom slučaju se, kako kaže, već pominje Demokratska partija Kosova. 

„Tu dolazimo do gradonačelnika Južne Mitrovice Bedrija Hamze koji je konzervativno krilo DPK, ali ko nije bio kompromitovan u odnosu na Tačija i Veseljija u prethodnom periodu. Njega preporučuje iskustvo u političkom smislu i obavljanje vrlo zahtevnih funkcija. On okuplja konzervativno krilo DPK u odnosu na lidera partije Krasnićija i druge. Unutar DPK postoji i jedna velika grupacija koja bi se možda suprotstavila njemu kao kandidatu, zato što mlađi i alternativni deo stranke, ako možemo tako reći, navija za Vljoru Čitaku. I tu će u stvari trka biti ne za premijera, koliko ponuda za predsedničku funkciju: ili Bedri Hamza ili Vljora Čitaku, to je nešto na šta ide DPK u slučaju koalicije sa Samoopredeljenjem“, navodi Surlić.

Za kandidata za premijera Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua naš sagovornik kaže da je tehnokrata, neko ko dolazi iz akademskog sveta i kome se prigovara da nema dovoljno harizme.

„Prigovara mu se da je njegova kampanja bazirana na opštim mestima, poput obećavanja više radnih mesta, bolje ekonomske situacije, većih socijalnih izdataka, ali realno je da on neće moći tek tako lako da ispuni sva ta obećanja i zapravo nema ništa što je autentično, barem u dosadašnjoj kampanji. Mnogi mu zameruju to što nema bar malo, kako kažu, populističkog takta, da privuče veći broj glasova, pogotovo onaj broj glasova koji je iz DSK otišao sa predsednicom Vjosom Osmani, koja je svoje glasove i onih koji su je podržavali poklonila Samoopredeljenju“, kaže Surlić.

Za nekadašnjeg kosovskog premijera i lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Surlić kaže da je apsolutni autsajder na ovim izborima iako ima neke bombastične najave kako će uspeti da uvede Kosovo u Nato kao punopravnu članicu, da će rešiti sve loše odnose koji trenutno postoje sa SAD kao i sa nekim evropskim prestonicima. 

„On se u suštini bori da održi svoju biračku bazu u Metohiji i da osigura barem 10 odsto glasova, ali nije igrač koji se pominje kao koalicioni partner, a pogotovo ne kao budući premijer. Govorimo o jednom političkom veteranu koji egzistira u želji da odbrani dosadašnji politički legat i političku podršku, ne i da bude neki ključni igrač ili veto igrač u narednoj koaliciji“, ističe Surlić. 

Kao kandidat za premijera Aljbin Kurti je, prema oceni našeg sagovornika u minusu kada je reč o obećanjima iz prethodnog izbornog ciklusa da će ekonomski poboljšati uslove na Kosovu, jer je realnost da nema dovoljno ni domaćih ni stranih investicija, ali, kako ukazuje, on je odsustvo ekonomskog rasta i borbe protiv kriminala nadomestio politikom suvereniteta na celoj teritoriji Kosova, uključujući pre svega sever.

„Kurti nastavlja upravo na toj politici kako je obezbedio konačno potpunu državnost Kosova i na tom talasu će i osvojiti najveći broj glasova. Njega preporučuje ta tvrda politika, politika da je odbijanje uslova od strane zapada omogućilo bolji položaj Kosova nego da su prihvatani, kako on kaže, truli kompromisi. Kao njegov najveći gubitak u javnosti se pominje propuštena šansa za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Bio je nadomak toga, bilo je potrebno samo da pošalje statut Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu, a on je odbio to da učini, tako da je za mnoge analitičare na Kosovu to propuštena jedinstvena prilika što se tiče međunarodnog pravnog subjektiviteta Kosova“, navodi Surlić. 

Kako zaključuje, 500.000 glasova koje obećava Kurti, a što bi značilo da osvaja više od 55 odsto glasova birača, deluje potpuno nerealno, i pre će Samoopredeljenje morati da uđe u koaliciju, najverovatnije sa DPK, kojoj će biti prepušteni resori poput Ministarstva spoljnih poslova, a u budućnosti mesto predsednika Kosova. Takva vlada, sa DPK, dodaje, značila bi i neku vrstu otopljavanja odnosa sa Zapadom, a Aljbin Kurti bi mogao da kaže da je ostao dosledan svojoj politici, ali da mora da bude u koaliciji sa nekim ko je više za saradnju i prihvatanje nekih kompromisa, pre svega na osnovu zahteva SAD.

Na osnovu onoga što je poručio Ričard Grenel i drugi zvaničnici, ističe Surlić, zaista se zahteva da Priština radikalno promeni politiku koju je vodila do sada.