Surlić i Maljići: Rešenje situacije moguće jedino kroz dijalog koji trenutno ne postoji

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić i politički analitičar iz Prištine Agon Maljići saglasni su u oceni da su trenutni odnosi Beograda i Prištine veoma loši te ističu da dijalog ne postoji, kao i da se ne nazire poboljšanje odnosa između dve strane. Iako su suprotstavljenog stava u vezi odgovornosti za trenutnu situaciju, i Surlić i Maljići navode da je rešenje u povratku Srba u institucije na severu Kosova i da se do rešenja mora doći kroz dijalog, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da su odnosi Kosova i Srbije vrlo loši, te da da već duže vreme ne postoji dijalog i što je najgore ne se nazire bilo kakva pozitivnija vest u odnosima između dve strane.

Surlić smatra da su zahtevi koje je nedavno postavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić za nastavak dijaloga realni dodajući da se to odnosi pre svega na one koji se tiču formiranja Zajednice srpskih opština i na izbore na severu Kosova.

"To su zahtevi koje je podržala i Evropska unija. Ne postoji drugi put kako relaksirati situaciju na severu Kosova nego da se Srbi vrate u institucije, da se raspišu novi lokalni izbori i da se onda pregovara o formiranju Zajednice srpskih opština kako bi se osigurala integracija srpske zajednice u kosovsko društvo", kazao je Surlić.

Odgovarajući na pitanje o krivici Beograda za trenutno situaciju s obzirom da su Srbi svojevoljno izašli iz institucija sa severa Kosova, a podržani su od srpskih vlasti, Surlić navodi da bi trebalo da se uzme u obzir ono što je tome prethodilo.

"Kada je Aljbin Kurti došao na vlast, rekao je da njegova vlada možda neće obezbediti veće međunarodno prisustvo Kosova, misleći na članstvo u međunarodnim organizacijama, ali će osigurati puni suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Prisustvo kosovskih specijalnih snaga na severu Kosova bilo je potpuno u suprotnosti sa onim što je dogovoreno u Briselu. Srpski policajci, koji su bili u kosovskoj policiji, bili su potpuno ignorisani, ignorisana je lokalna samouprava, srpske sudije i tužioci su isto tako bili ignorisani", napominje Surlić.

Kako kaže, i ako je istina da je Vučić naložio povlačenje, svi Srbi na severu Kosova, i oni koji su za i oni koji su protiv Vučića, apsolutno su bili za izlazak iz institucija jer su videli da Srbi samo sede u tim opštinama, a nemaju nikakvog uticaja.

"Izlazak iz institucija bio je rezultat kolektivnog nezadovoljstva. Mislim da je to bio iznuđeni, očajnički potez predstavnika Srba. Naravno da se situacija mora vratiti u normalu i da je povratak u institucije jedino rešenje. Ali ne formalni povratak, već bi zaista morao da postoji unutrašnji dijalog između srpske i albanske strane koji je između ostalog i Kurti najavljivao. Institucije, koje bi bile ponovo uspostavljene, morale bi biti servis građana", dodaje.

Na pitanje da li su incidenti u Banjskoj doneli "Kurtiju prednost" da učvrsti svoju poziciju u odnosu na Vučića, Surlić kaže da apsolutno osuđuje to što se desilo u Banjskoj, ali ne može da se složi sa konstatacijom da je to uradila srpska strana.

"Jer onda se odgovornost pripisuje celokupnom srpskom stanovništvu koje živi na severu Kosova. To su uradili pojedinci i svakako treba rasvetliti čiju podršku su imali, ne bih da spekulišem", dodaje.

Kako dodaje, Priština se zbog Banjske obračunava sa Srbima na severu, a zbog toga trpe obični građani koji sa tom akcijom apsolutno nemaju nikakve veze.

Priština kaže da se obračunava sa Beogradom i sa Srbijom, dodaje Surlić i ukazuje da zbog toga ne ispašta niko u Srbiji.

"Ispaštaju oni koji bi trebalo da budu punopravni građani Kosova. Priština ignoriše ne samo inicijative Srpske liste koja je označena kao produžena ruka Beograda, nego i civilnog sektora i akademsku zajednicu. Umesto da sa njima uspostavi dijalog, proglašava ih neprijateljima, nekakvim špijunima koji rade u interesu Beograda. Takva politika dovodi do masovnog iseljavanja Srba i na kraju biće izlišno govoriti o bilo kakvom dijalogu i sporazumu jer će iseljavanje Srba jačati nacionalističke snage u Srbiji koje će onda na talasu nesreće Srba na Kosovu ponovo graditi otrovnu, radikalnu politiku koja će onemogućiti bilo kakav dijalog i sporazum između Beograda i Prištine", navodi Surlić.

Komentarišući mogućnost da Skupština Srbije donese odluku o nelegalnosti svih organa i institucija formiranih na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti, Surlić navodi da je ta izjava predsednika Vučića više za unutrašnju upotrebu jer je jasno da je trenutno Priština uspostavila punu kontrolu nad severom i da će sprečiti funkcionisanje bilo koje institucije Srbije.

"Očigledno je da nema povratka i da će sistem na severu funkcionisati po zakonima Kosova u okviru onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom", dodaje.

Kada je reč o Briselskom sporazumu, kako kaže Surlić, jedino što je ostalo neispunjeno je Zajednica srpskih opština.

Podseća da je Briselskim sporazumom predviđeno da se lokalna samouprava, sudstvo i policija na severu integrišu u kosovski sistem i da je to i urađeno.

"Jedino nije formirana Zajednica srpskih opština. U nemačko-francuskom planu i Ohridskom aneksu potvrđeno je da sve ono što je ranije dogovoreno u dijalogu mora biti sprovedeno da bi se išlo dalje. Nažalost, Priština to ignoriše. O tome da sadašnja vlast u Prištini nema nikakvu želju da formira Zajednicu srpskih opština govori činjenica da je vlada žrtvovala članstvo Kosova u Savetu Evrope jer nije bila spremna da predlog statuta Zajednice, koji su sačinili evropski pravnici, pošalje na ocenu Ustavnom sudu Kosova. A to je bio samo prvi korak. To nije značilo formiranje Zajednice nego samo provera da li je predlog statuta u skladu sa kosovskim ustavom. To što je vlada u Priština bila spremna da plati tako visoku cenu da ne bi načinila ni taj prvi korak u formiranju Zajednice srpskih opština govori da ne poštuje ne samo postojeće sporazume, nego da neće poštovati ni buduće", ističe.

Kaže da je formiranje Zajednice jasno predočeno u francusko-nemačkom planu i Ohridskom aneksu.

"Zajednica srpskih opština, srpska kulturna baština, status Srpske pravoslavne crkve su pitanja koja su povezana sa međunarodnim subjektivitetom Kosova i članstvom u međunarodnim organizacijama. Verujem da je Zajednica srpskih opština velika karta u rukama Prištine. Jedino čega se plašim je trka sa vremenom. Treba imati u vidu da u poslednje dve godine Srbi masovno odlaze, pa će uskoro biti izlišno govoriti o Zajednici srpskih opština ako se Srbi svedu na minornu zajednicu", navodi Surlić.

Kako kaže, postaviće se pitanje ne samo formiranja Zajednice, nego i Ahtisarijevih garancija za tako malu populaciju.

"Kakav bi u tom slučaju bio interes Srbije da prizna Kosovo i dozvoli njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama ako ne može ništa realno da dobije zauzvrat, nego samo da legitimiše masovni odlazak Srba sa Kosova", ukazuje.

Na pitanje da li su u pravu oni u opoziciji u Srbiji koji kažu da je Kurti nadigrao Vučića koristeći njegove greške, Surlić kaže da nije reč o nadigravanju, nego o geopolitičkim prilikama.

"Sve represivne mere koje su preduzete na severu Kosova - prisustvo specijalne policije, neosnovano hapšenje i premlaćivanje ljudi čak i onih koji duvaju u pištaljke - bile su moguće zato što se Srbija predstavlja kao neki proksi Rusije na Balkanu, a Kosovo kao Ukrajina koje danas-sutra može biti ugroženo. Kurti, Gervala i Osmani to ponavljaju kao naučenu pesmicu ne bi li dobili veću podršku Zapada znajući da neće biti nikakvih sankcija za sve ono što su uradili na severu Kosova", kazao je.

Dodaje da se Kurti ponaša kao razmaženo dete koje lomi igračke shvatajući da ga niko neće kazniti. U tom smislu on jeste nadigrao sve aktere, i međunarodne i Beograd, jer na njegovu agresivnu politiku, kako kaže Surlić, nema nikakvog ozbiljnog odgovora, sem nekih minornih simboličkih sankcija.

Surlić ne smatra francusko - nemački plan mrtvim, već misli da je trenutno suspendovan zbog odsustva dijaloga i spremnosti Beograda i Prištine da ga primenjuju.

"Ali medijatori će se uvek vraćati na taj sporazum jer je on ugrađen u pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom. Izvesno je da će, ukoliko u Srbiji bude postojala većinska politička volja za članstvo u Evropskoj uniji, članice Unije zahtevati primenu svih odredbi francusko-nemačkog plana. Zato sam rekao da taj plan nije mrtav, samo je trenutno suspendovan", kazao je Surlić.

Politički analitičar iz Prištine Agon Maljići ukazuje da dijaloga nema, već tek samo nekakve predstave.

"Sve strane se prave da su zainteresovane za dijalog. Evropska unija nastoji da nekako održi proces i zato ima nekakvih sastanaka. Beograd i Priština žele da pokažu da su konstruktivni, ali ne pričaju o implementaciji Ohridskog sporazuma već čekaju kakva će biti politička konstelacija sledeće godine tako da do tada ne možemo da očekujemo nikakav korak napred", kazao je Maljići.

Govoreći o zahtevima koje je izneo predsednik Vučić, Maljići kaže da neke nije baš lako ispuniti jer je Beograd želeo da Srbi izađu iz kosovskih institucija.

"Policajce i gradonačelnike nije tako lako vratiti. Srbi su bojkotovali referendum o smeni albanskih gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, pa treba čekati godinu dana na nove lokalne izbore. Što se tiče sudija i tužilaca, njihove ostavke nisu formalizovane, pa bi se oni eventualno mogli vratiti", naveo je.

Dodaje da je za sadašnju situaciju delimično kriv Beograd i da ne može da traži od Prištine da ispuni ono što nije moguće.

"Mislim da to zna i međunarodna zajednica", dodaje.

Ipak, kako ističe, oba lidera, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić su mislili da mogu da zaobiđu dijalog u bici da uspostave kontrolu na severu Kosova.

"To je bilo besmisleno jer je, na kraju krajeva, cilj dijaloga je da se na severu uspostavi kosovski suverenitet. I Vučić i Kurti upali su u vlastite zamke. Vučić, a i lokalni Srbi, su pogrešili što su izašli iz institucija, a još veći problem su sebi napravili akcijom Milana Radoičića koja je imala podršku od strane Srbije. To je omogućilo Kurtiju da uspostavi bezbednosnu kontrolu na severu", navodi Maljići.

Ali, napominje, i Kurti je upao u zamku. Prešao je crvenu liniju jer suverenitet Kosova na severu nije održiv bez participacije Srba.

"Obojica moraju da shvate da nema rešenja izvan dijaloga. Nema rešenja terorističkim aktima koje smo videli prošle godine, kao ni policijskim merama kojima se Srbi na severu teraju da se integrišu u kosovsko društvo. Jedino rešenje je da Srbi učestvuju u kosovskim institucijama i da albanska većina poštuje i sluša zahteve kosovskih Srba umesto što samo pokušava da zauzme teritoriju", navodi Maljići.

Na pitanje da li očekuje da Vučić "ispuni pretnju" i da Skupština Srbije donese odluku o nelegalnosti svih organa i institucija formiranih na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti, Maljići kaže da je to moguće, ali da je pitanje kakav bi to imalo uticaj.

"Meni se više čini da je to nekakva smešna inicijativa za domaću publiku", dodaje.

Na pitanje da li Vučić izjavom da je Briselski sporazum jedina "daska na kojoj se stoji" želi da vrati stanje na ono pre Ohridskog sporazuma, Maljići kaže da je stanje na terenu nešto što Vučić ne može da kontroliše.

"To je u rukama vlade u Prištini, Natoa i država koje podržavaju Kosovo. Ohridski i Briselski sporazum su obavezujući dokumenti i za Kosovo i za Srbiju u procesu evropskih integracija. Naš put prema Evropi će zavisiti od toga koliko implementiramo te sporazume. Šta god da se dešava na severu - obaveze koje je Kosovo preuzelo su međunarodne obaveze i one se moraju ispuniti. To što su poslednje tri godine radile vlade u Prištini i Beogradu više je bilo usmereno prema domaćoj publici. Kosovska vlada je želela da pokaže kako radi na suverenitetu, a srpska kako brani kosovske Srbe. Ali obe vlade su se saglasile o svim tačkama oba sporazuma i moraju da ih ispune ako žele da nastave put ka Evropskoj uniji. Ako neće, onda sledi izolacija - ekonomska i politička", ukazuje.

Na pitanje da li će kosovska vlada na kraju morati da formira Zajednicu srpskih opština, Maljići kaže da će možda ne ova, ali neka sledeća vlada morati da se pozabavi time jer je to ključna prepreka za evroatlantske integracije Kosova.

"Nažalost, ova vlada je u javnosti stvorila uverenje da mi možemo da ne ispunjavamo dogovorene obaveze iako je sama prihvatila Ohridski sporazum. Međutim, ko god dođe na vlast posle izbora u februaru moraće da se pozabavi tim pitanjem - bilo da je to Kurtijeva vlada, koalicija Kurtija sa nekom partijom ili koalicija sadašnje opozicije. Moraće da krene sa implementacijom dela sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kako bi eliminisala glavnu prepreku za integraciju Kosova u međunarodne institucije. To podrazumeva ne samo prijem u Savet Evrope nego i garanciju da će Kosovo priznati pet članica Evropske unije koje ga sada ne priznaju. Mislim da na Kosovu postoji opšti konsenzus da je Zajednica srpskih opština poslednja karta koju ima Kosovo da bi nakon sticanja nezavisnosti 2008. dobilo jasnu evroatlantsku perspektivu. Tu poslednju kartu Kosovo neće potrošiti bez snažnih garancija", kazao je.

Govoreći o nadigravanju Kurtija i Vučića, Maljići kaže da smatra da je ta priča pogrešna iako je tačno da na severu Kosova postoji nova situacija i da je u tom smislu Priština nadigrala Beograd.

"Ali Kosovo je to uradilo trošeći ogroman politički kapital na međunarodnoj sceni. Za mene je upitno koliko je to dobitak za Kosovo jer je to moglo da se reši političkim procesom bez primene mera koje smo videli. Naravno, kosovska vlada je imala sva ovlašćenja i pravo da razbije kriminalne organizacije predvođene Milanom Radočićem koje su dominirale u tom delu Kosova i mislim da i u međunarodnoj zajednici postoji konsenzus o tome da je dobro što neko kao Radoičić nije više tamo prisutan", kaže Maljići.

Ali, kako dodaje kosovska vlada je preterala sa nekim merama i izgubila je politički kapital na međunarodnoj sceni koji je važan za rešavanje najvažnijeg pitanja za Kosovo, a to je priznavanje Kosova od strane Nato i EU članica koje ga do sada nisu priznale.

"Vlada je praktično ušla u izolaciju. Promena situacije na severu jeste jedna od važnih stvari, ali nije najvažnija", dodaje.

Maljići kaže i da u sadašnjoj političkoj konstelaciji, u igri čekanja, izgleda da je francusko - nemački plan mrtav.

Ipak, ističe, taj plan je obavezujući za obe strane tako da, ako pobedi Kamala Haris, ne vidi kakav bi mogao biti drugačiji scenario na putu Kosova i Srbije prema Evropskoj uniji.