Ternava: Turizam može da postane jedan od glavnih sektora privrede Kosova, ima turista koji žele da vide sever

Turizam bi mogao da postane jedan od glavnih sektora privrede Kosova, čak i nada za brži ekonomski razvoj, ocenio je Rahim Ternava, osnivač „Traveksa“, agencije koja promoviše međunarodni turizam na Kosovu. Kako navodi, ima turista koji žele da vide sever Kosova i trebalo bi organizovati određene ture po Severnoj Mitrovici.

Ternava je naveo da Kosovo poseduje ogroman turistički potencijal, ali da mu nedostaje organizovana, institucionalna promocija u inostranstvu.

„Kosovo mora da promoviše država. Veoma je teško da jedan turoperator ili pojedinac samostalno promoviše Kosovo u inostranstvu. Kosovu su potrebne institucije koje će preuzeti institucionalnu odgovornost, kao i više agencija i odeljenja posvećenih globalnoj promociji zemlje na velikim sajmovima. Na primer, ako pogledamo susedne zemlje, Albanija ima tri agencije koje zapošljavaju stotine ljudi, plaćenih da promovišu turizam u inostranstvu. Sve tri agencije je osnovala vlada i sve one kontinuirano promovišu prirodne lepote zemlje. One predstavljaju glavne stubove promocije države. Nažalost, Kosovu nedostaju takve agencije“, rekao je on za Kosovo Pres.

Ocenio je da bi Severna Mitrovica trebalo da bude uključena u turističku ponudu Kosova, navodeći da to područje već privlači interesovanje stranih turista.

„Ima turista koji žele da vide sever Kosova i postavljaju mnogo pitanja o severu Kosova, o Severnoj  Mitrovici. Ima i onih koji odu tamo, posete ga i vide kako izgleda. To je zanimljivo. Ako znamo da to predstavimo kako treba, ono što možemo da predstavimo kako treba, ali ne možemo sami, bez države. Trebalo bi organizovati određene ture po Severnoj Mitrovici, sa detaljima i u precizno određenim terminima. Treba im pokazati da je bezbednost sada na dobrom nivou i tamo. Nije onako kako su to predstavljali Srbija i ono što su govorili. Treba ih odvesti da vide sever, ali i jug. Na primer, na severu godinama nije bilo ulaganja, pa se može napraviti poređenje sa jugom. Odu na jug, popiju kafu i vide ulaganja koja su napravljena i kako se život razvija, a zatim odu na sever i vide da tamo više od dve decenije nije bilo ulaganja, jer je područje bilo pod kontrolom kriminala i organizovano od strane kriminalaca. Sada su počela ulaganja i tamo, što je veoma dobro i veoma pozitivno. Što se više bude ulagalo na severu i taj deo se više integrisao, to će biti bolje, kako bi i on izgledao poput juga“, kazao je Ternava.

On navodi da je turizam na Kosovu u porastu i da bi, na osnovu podataka koje je video, 2026. godina mogla biti još uspešnija.

„Za period 2024–2025. godine, stopa rasta turizma iznosi oko 9,63 ili približno deset odsto. Ove godine su brojke znatno veće. Godina još nije završena, ali verujem da su rezultati daleko bolji nego 2025. godine. Lično nisam analizirao podatke za 2024–2025. godinu, mada sam video brojke Zavoda za statistiku. Ipak, od januara 2026. godine posebno smo se fokusirali na ovu oblast i jasno je uočljiv značajan porast. Turisti traže toplo gostoprimstvo, nešto što mi već posedujemo. Ogromna je prednost to što se prema turistima na Kosovu postupa s velikim poštovanjem. To moramo da održimo. Iako ima veoma malih, izolovanih incidenata, ogromna većina turista odlazi zadovoljna gostoprimstvom, jer im se lokalno stanovništvo obraća na engleskom jeziku i pomaže im u svemu što im je potrebno“, rekao je  Ternava.

Napominje da turista koji boravi na Kosovu u proseku potroši oko 100 evra dnevno, dok oni koji se odluče za skuplje ture mogu doneti još veći prihod.

„Potrošnja zavisi od vrste turista koji posećuju zemlju. Imamo izvrsne turiste – uključujući one na luksuznim ili privatnim turama – koji značajno doprinose ekonomiji svojom velikom potrošnjom. Takođe viđamo mnogo turista sa rančevima i putnika koji prolaze kroz Kosovo u okviru širih balkanskih tura, oni u proseku troše oko 100 evra dnevno“, kaže on.

Prema rečima Ternave, turizam bi mogao biti jedan od najvažnijih sektora za ekonomski razvoj Kosova, posebno u trenutku kada se suočava sa poteškoćama u privlačenju velikih industrijskih investicija.

„To je moguće i ja vidim turizam kao jedinu nadu za ubrzanje ekonomskog razvoja zemlje. Velike industrijske fabrike ne dolaze ovde, tako da, s obzirom na to da posedujemo gostoprimstvo i kvalitetnu uslugu, kao i najbolje makijate i espreso kafu na svetu, neke usluge imamo veoma dobre u poređenju sa zemljama Balkana... Šta bi država i naši turoperatori trebalo da učine? Moraju da udruže snage, efikasno se koordinišu i predstave Kosovo kako bi turisti i organizovane grupe, koji pokreću ekonomsku aktivnost od koje Kosovo ima koristi, došli ovde, započeli svoje putovanje ovde i ponovo se vratili. To pravi ogromnu razliku: što više noćenja ostvare na Kosovu, to više prihoda donose zemlji. Važnu ulogu igraju i avio-veze, budući da su cene karata ponekad postajale visoke. Na primer, u prošlosti je makedonska vlada subvencionisala turoperatore određenim iznosom za svakog dovedenog turistu, pokrivajući troškove karata i drugih pruženih usluga. Na kraju krajeva, sama država mora da se bavi promocijom zemlje. Jedan turoperator to ne može sam da postigne“, kaže Ternava.

Ternava je posebno izdvojio britanske turiste kao grupu sa kojom je imao naročito pozitivna iskustva tokom njihovih poseta Kosovu.

„Zaista se odlično slažemo, moram njih posebno da izdvojim jer se lično veoma dobro slažem s njima kada dođu na Kosovo. Britanci, Amerikanci i Nemci najčešće posećuju Kosovo, a u poslednje vreme i Španci zahvaljujući veoma jeftinim letovima između Skoplja i Madrida, oni posećuju Skoplje, a zatim dolaze ovamo na dan ili dva. Ranije nismo imali turiste iz Španije, sigurno bih to primetio. Ali ove godine ima mnogo turista iz Španije, što je bilo prijatno iznenađenje“, kaže on.

S druge strane, uz potencijal i sve veći broj turista, Ternava je napomenuo da se sektor suočava sa raznim izazovima, uključujući situacije u kojima nedostatak institucionalne koordinacije ugrožava organizaciju turističkih poseta.

„Postojao je jedan izazov: pre oko deset godina, mala grupa ljudi iz Hongkonga posetila je Kosovo i bila veoma zadovoljna iskustvom. Po povratku u Hongkong, obavestili su nas da su okupili grupu od 20 ljudi, grupu posvećenu putovanjima širom sveta radi učešća na maratonima i trkačkim događajima. Dogovorili smo održavanje maratona za određeni datum, turisti su kupili karte, a sve, uključujući hotele i rezervacije za ture po Balkanu, bilo je obezbeđeno i uglavnom već plaćeno. Međutim, mesec dana pre toga, datum maratona je promenjen, a na kraju je događaj potpuno otkazan zbog raznih problema u opštini Đakovica. Morali smo da se obratimo jednoj od organizatorki iz prethodne godine, Mimozi Kusari, koja je tada bila na funkciji, kako bismo joj objasnili situaciju: grupa od 20 ljudi imala je u potpunosti pripremljenu i plaćenu turu. Ona nam je pomogla i uspeli smo da održimo maraton isključivo sopstvenim finansiranjem i organizacijom. Turisti su bili oduševljeni što nismo menjali datum“, preneo je on.