Suroi: Odnos snaga nakon 7. juna ostao približno isti kao na početku krize

Publicista Veton Suroi smatra da izbori od 7. juna treba da stave tačku na iluziju da se dramatične političke promene mogu postići čestim izborima ili stalnim krizama, napominjući da iskustvo iz prethodnih godinu i po dana pokazuje da kriza nije promenila raspored političkih snaga, već da je samo iscrpela institucionalnu energiju i smanjila učešće građana.

Suroi je na Fejsbuku naveo da treba dati nekoliko predloga političkim partijama nakon izbora 7. juna.

On je podsetio da je Kosovo ušlo u političku krizu nakon izbora održanih u februaru 2025. godine, navodeći da nije uspeo pokušaj da se ona reši promenom odnosa snaga.

„Odnos snaga ostao je približno isti kao na početku krize. To ukazuje na to da Kosovo već ima konsolidovanu političku scenu, za koju se ne očekuje da će se suštinski menjati kroz česte izbore“, naveo je.

Suroi ističe da su česti izbori proizveli merljiv demokratski trošak.

„U poređenju sa izborima iz februara 2025. godine, oko 100.000 građana manje učestvovalo je u glasanju. Stranke koje su bile u opoziciji proporcionalno su izgubile najviše, gotovo petinu svog biračkog tela. Nasuprot tome, stranka na vlasti izgubila je samo oko 3,5 odsto sopstvenog biračkog tela“, tvrdi Suroi.

Takođe, dodaje da događaji od 7. juna treba da stave tačku na iluziju da se dramatične političke promene mogu postići čestim izborima ili održavanjem Kosova u stalnoj krizi.

„Iskustvo iz prethodnih godinu i po dana pokazuje da kriza nije promenila raspored političkih snaga, već je samo iscrpela institucionalnu energiju i smanjila učešće građana.“

Suroi napominje da su rezultati doneli novu jasnoću u vezi sa budućom vlašću.

„Prvoplasirani politički subjekt dobio je veću podršku birača nego tri naredne stranke zajedno i, shodno tome, pripada mu zadatak formiranja vlade. Istovremeno, ta podrška ne isključuje potrebu za institucionalnim kompromisom i izgradnjom kulture zajedničkog upravljanja u pitanjima koja zahtevaju širi konsenzus“, naveo je.

Dodao je da izbor predsednika treba da uspostavi ravnotežu između dva osnovna demokratska principa.

„Subjekt koji je osvojio najveću podršku nema pravo da nameće izbor predsednika oslanjajući se isključivo na mandat koji je dobio za upravljanje državom. Subjekti koji su osvojili manju podršku nemaju pravo da nameću izbor predsednika oslanjajući se isključivo na svoj blokirajući kapacitet, koji proizlazi iz ustavnog zahteva za učešće dve trećine poslanika“, zaključio je.