Stare podele i optužbe čak i nakon haške presude

Izvor: Kosovo Online

Nije iznenađenje da su većina i opozicija u večitom sukobu. Nesumnjivo je da su takvi odnosi i između dve glavne albanske političke stranke, vladajuće Socijalističke partije i manjinskih Demokrata, ali ipak je postojao zajednički stav o onome što se smatra pitanjem od nacionalnog značaja.

Piše Bledar Kuka

Albanski parlament je, uz odobrenje svih stranaka, i čak bez glasanja, ali uz aplauz, odobrio deklaraciju kojom se osuđuje odluka o zatvaranju četvorice bivših komandanata OVK, počev od bivšeg predsednika Hašima Tačija, pa zatim i ostalih. Isto tako, istaknuto je „uverenje u njihovu nevinost“, u „pravednost rata OVK“, te da su oni osuđeni uz pokušaje Srbije i Rusije da politički instrumentalizuju ovaj proces. Međutim, čak i u ovom jedinstvenom stavu, ubrzo su se pojavile oštre razlike.

Jedan od najstarijih poslanika albanskog parlamenta, bivši zamenik premijera i bivši ministar spoljnih poslova Tritan Šehu govoreći za Kosovo onlajn oštro je optužio socijalističku većinu i premijera Ramu, koji već dve godine odbacuju rezoluciju demokrata kojom se osuđuje ono što oni nazivaju „srpskim genocidom na Kosovu“.

„Nesumnjivo, usvajanje zajedničke deklaracije u Skupštini koja se protivi neviđenoj odluci, činu koji je zaista bez pravnog osnova, bez dokaza, odluci koja kalja i udara na ono što je neosporno i neokaljivo, a to je oslobodilački rat Kosova, OVK protiv agresije i zločina Miloševića. Nesumnjivo, naša deklaracija je pozitivna akcija. Usvojena je zajednički, što pozdravljam i za šta sam glasao. Međutim, moramo jasno reći da ova deklaracija ne može biti kraj ili završetak celokupnog pravnog okvira albanskog parlamenta u osudi zločina srpske vojske, u priznavanju i osudi genocida na Kosovu, u vođenju i obavezivanju albanske vlade da pomogne kosovskoj vladi u pripremi i slanju konačne optužnice Međunarodnom sudu. To ne može biti tako, i zato smo baš tog dana, čak i dan ranije, podneli rezoluciju u ime parlamentarne grupe Demokratske stranke. Istine radi, moram reći da je ovo rezolucija koju smo poslali Skupštini pre nekoliko godina, ali koju je, nažalost, na proizvoljan i potpuno antinacionalan način, većina Edija Rame sistematski blokirala“, kaže Šehu.

S druge strane, politički analitičar i dugogodišnji novinar Ben Andoni kaže da albanska politika izgleda ima kratko pamćenje kada su u pitanju deklaracije ili rezolucije o Kosovu.

„Deklaracija koja je usvojena u Skupštini nakon mnogih diskusija između dve stranke donela je samo jedan pozitivan element, da su po prvi put posle toliko vremena opozicija i pozicija udružile svoje glasove za ovu deklaraciju o nevinosti četvorice pripadnika OVK u Hagu. To je bio pozitivan element. Ako bismo rekli da je to bila odložena akcija, ne bismo bili u pravu, jer je odluka doneta samo dva dana pre usvajanja deklaracije, ali ova deklaracija je ponovo donela vanredne sukobe i nedostatak pravilnog osmišljavanja parlamentarnih dokumenata. Na vašu pažnju, moram da kažem da je Demokratska stranka posebno insistirala u poslednje dve godine na nedostatku rezolucije o osudi srpskih zločina na Kosovu, dok je istina da je od 1991. do nedavno bilo nekoliko rezolucija i nekoliko deklaracija albanskog parlamenta. Na neki način, ovo ukazuje na stagnaciju i velike kontradikcije albanske politike i veoma veliku polarizaciju“, rekao je Andoni.

Još jedan analitičar sa opsežnim poznavanjem regionalnih pitanja je Gezim Podgorica, bivši albanski ambasador na Kosovu i bivši direktor Albanske novinske agencije. On smatra deklaraciju pozitivnim korakom, ali kaže da lobiranje Tirane i Prištine treba da bude konkretno, i ne deklaracijama, već pomaganjem Kosovu da uđe u važne evropske organizacije.

„Reakcija Skupštine je bila očekivana i svakako neophodna. Mislim da je potrebno preduzeti i druge institucionalne korake, u koordinaciji sa kosovskom vladom, kako bi se reagovalo na odluku Haga. Naravno, ovo je pravosudno pitanje koje ne rešavaju države, ni deklaracijama ni mitinzima, ali lobiranje u institucionalnom smislu mora da se obavlja. Kako ja vidim lobiranje? Glavni cilj treba da bude da Kosovo postane neophodan deo važnih evropskih organizacija. Dakle, Kosovo treba da postane član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Učlanjenjem u Savet Evrope, Kosovo će imati mogućnost da ospori odluke ove prirode pred Strazburškim sudom. Bez članstva u Savetu Evrope, Kosovo ne može imati ovo pravo. Ovo je veliki hendikep, jer lišava Kosovo mogućnosti da se žali na ovu odluku, pored mogućnosti Apelacionom sudu u Hagu. Dakle, vlade Albanije i Kosova treba da sarađuju. Ovo bi, po mom mišljenju, bilo veoma konkretno i snažno lobiranje. Zašto? Zato što je drugo lobiranje vredno, ali države ne mogu da se mešaju u njihove politike u institucijama pravosuđa“, kazao je Podgorica.

Bivši ministar spoljnih poslova Šehu, jedna od glavnih opozicionih ličnosti u parlamentu, sumnja u sposobnost Albanije da pomogne Kosovu u apelu, ističući ono što smatra Raminom štetom po zajedničko delovanje sa Albancima u regionu i njegovo neprincipijelno zbližavanje sa Aleksandrom Vučićem.

„Albanska vlada mora jasno da shvati da je naš prioritet odnos sa Kosovom. Odnosi sa Srbijom ne mogu biti primarni u odnosu na Kosovo. Bio sam ministar spoljnih poslova i apsolutno se slažem da državni odnosi sa Srbijom moraju biti normalni, ali ne izvan određene granice i ne mogu biti bez uticaja odnosa između Srbije i Kosova. Albanski faktor mora biti sinhronizovan u svojim akcijama. Dakle, Albanija, Kosovo, Albanci Makedonije, oni iz Crne Gore, u smislu da se može postići koordinacija kako bi se ojačalo političko delovanje albanskog faktora, koji će se u bliskoj budućnosti nesumnjivo ujediniti kada region postane deo Evropske unije i granice budu devalvirane. Ali, za sada, potrebna je sinhronizacija naših akcija. Nažalost, albanska vlada ne samo da nije odigrala svoju ulogu ovih godina, već je i oštetila ovu sinhronizaciju. Ne zaboravimo da je albanska vlada tražila sankcije protiv Kosova. Bila je agresivna protiv Kosova, stvarala je razdore u Severnoj Makedoniji, imala je probleme u Crnoj Gori. Nismo bili zajedno i na taj način Albanija je izgubila vodeću ulogu u regionu, kako za stabilnost regiona, tako i za evropski put regiona, povezujući se sa Vučićem. Ovo, bilo u početku za balkanski mini-Šengen, ili kasnije za Otvoreni Balkan, postaje dodatak Vučića, a preko njega i Evroazijskog ugovora Rusije, čiji je Vučić deo. To je najvažnije pitanje, jer sve ovo i slabljenje albanskog faktora utiče svuda. Ne treba misliti da ne utiče. Utiče i na sudski proces u Hagu“, kazao je Šehu.

Andoni takođe sumnja u sposobnost Kosova i Albanije da izvrše potreban uticaj na Apelacioni sud u Hagu, ali ističe druge razloge.

„Za sada, ne postoji nikakva vrsta, recimo, izrade zajedničkog plana za Kosovo i Albaniju da lobiraju za Apel. Govorim iz onoga što je poznato. Apel će trajati izuzetno dugo, zahtevaće infrastrukturu drugog ljudskog nivoa i, pre svega, veliku pripremu. Mislim da Albaniji i Kosovu to nedostaje“, kaže Andoni.

Podgorica je optimističan u pogledu promene odluke o žalbi, ali i veoma zabrinut zbog onoga što smatra političkom agresivnošću Demokratske partije Kosova, koja šteti njenim šansama u Hagu time što ne uspeva da konstituiše nove institucije u Prištini.

„Mislim da rezultat u Apelacionom sudu nužno mora biti pozitivan. Kako se to može postići? Nadam se, s obzirom na izjavu premijera Kurtija iz SAD da će se Kosovo žaliti na ovu odluku, da će on tvrditi da je ona bila nepravedna i da će predstaviti činjenice na kojima će se zasnivati prigovor na prvostepenu odluku. Takav angažman premijera Kosova će definitivno doneti pozitivan rezultat u Apelacionom sudu. Ono što treba da se promeni jeste pristup Demokratske partije Kosova. Ona je poslala predlog izmena zakona Skupštini Kosova kako bi se napravile neke izmene u vezi sa nadležnostima suda i obimom delotvornosti odluka Suda u Hagu. Pristup Demokratske partije Kosova treba da bude konkretniji, ispravniji i da se odrekne agresivnosti. Trebalo bi da učini sve što je u njenoj moći da institucije Kosova budu uspostavljene, jer uspostavljanje institucija Kosova daje veći kredibilitet i žalbi i novim zahtevima Apelacionom sudu“, pojašnjava Podgorica.

Za njega Tačijeva stranka snosi veliku odgovornost za nedostatak lobiranja u Hagu i za ometanje pomoći albanske vlade.

„Ne mislim da su zategnuti odnosi između dva lidera Kosova i Albanije sprečili saradnju u ovom pravcu. Ovu odgovornost pre svega stavljam na Demokratsku partiju Kosova. Može se reći da Demokratska partija Kosova nije bila u vladi. Naravno da nije bila u vladi, ali nije trebalo da privatizuje ovu zaštitu četvorice visokih lidera OVK. Trebalo je da je proširi kao pitanje koje se tiče celog Kosova. Kosovska vlada je u ovom konkretnom slučaju obezbedila preko 40 miliona evra za njihovu zaštitu, za plaćanje advokata i odbrambenu infrastrukturu, tako da je kosovska vlada delovala i to na veoma konkretan način. Albanska vlada je trebalo da sarađuje, čak i finansijski, pošto ovde nema tabua da se finansijski podrži njihova odbrana u Hagu, i trebalo je da postoji veća institucionalna saradnja između dve zemlje. Međutim, dok je na Kosovu odgovornost za njihovu zaštitu bila delimična, dok je saradnja postojala samo na finansijskoj strani i to nije bio deo agende rada i javnih i diplomatskih ulaganja kosovske vlade, albanska vlada je takođe bila rezervisana u tom pogledu“, kazao je Podgorica.

Konačno, Andoni ističe nešto što je očigledno i što se dešava nakon odluke Haga da osudi četvoricu bivših komandanata OVK.

„Neki od ljudi koji su rekli da Tači treba da bude izveden pred lice pravde sada su se pridružili horu drugih koji kažu da je Tači nevin. To je kontradikcija koju je ovaj trenutak doneo“, podvukao je Andoni.