Tribina o Račku: Tragičan primer odnosa Zapada prema srpskom narodu

Savez potomaka ratnika Srbije organizovao je sinoć u velikoj sali Univerziteta u Nišu tribinu “Istina o Račku” na kojoj su učestvovali nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije general Vladimir Lazarević, tadašnji komandant Posebnih jedinica MUP Srbije general Goran Radosavljević Guri, istražni sudija iz Prištine Danica Marinković i istoričar, profesor dr Dejan Antić.

Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa VJ, general Vladimir Lazarević ocenio je da je "slučak Račak " tragičan primer odnosa Zapada prema srpskom narodu i podsetio na pisanje francuskog časopisa Le Mond, za koji, kakko kaže tvrdi da još od 2019. godine piše o tome da je za 20 godina taj slučaj prošao put od masakra civila do najveće svetske laži 20. veka. 

Lazarević, kome je suđeno u Haškom tribunalu, podsetio je na neke činjenice vezane za "slučaj Račak" . 

"Saučesnik u ovoj prevari i zločinu bila je i šef finskih patologa doktorka Helena Rante koja je nakon obdukcije i ako se saglasila sa našim istražnim organima, na kraju izjavila, citiram: "U Račku su ubijeni civili". Kasnije je sama priznala da je morala tako da kaže zbog ogromnih pritisaka kojima je bila izložena od strane američkih, evropskih i NATO zvaničnika. A u junu 2000. godine Rante je izjavila da na telima nije bilo nikakvih znakova pogubljenja, da su bili donešeni sa drugih lokacija i da je NATO faklsifikovao izveštaj o Račku. Za Haški tribunal Račak je postao prva tačka optužnice iz baze zločina protiv nosilaca vlasti u Srbiji i predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vojnih i policijskih komandanata i zvaničnika. Našoj zemlji je dakle presudio Zapad sa svojom NATO Alijansom uz pomoć zločinca , režisera Vokera", rekao je Lazarević.

 
Kako je naveo sam, Voker je prvo tzvrdio da je to bila vojna,pa potom vojno-policijska akcija. 

"Tvrdili su i da je vojska upotrebila tenkove u toj akciji, da je upotrebila artiljeriju.Istina je da vojska nije direktno učesvovala u Račku. Istina je da komandant Korupas nije bio informisan da se u delu zone korpusa odvija jedna tipična antiteroristička akcija, jeste znao komandant 243. brigade, jer je to neposredno u njegovoj zoni i on ima u tom trenutku na dva, tri položaja vojsku duž te Crnojevske klisure", podsetio je Lazarević.

Nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije general Goran Radosavljević je objasnio da je MUP Srbije nakon dugo priprema odlučio da izvrši antiterorističku akciju u Račku.

Ispričao je da je u selu kod Uroševca živela porodica Bujota koja je bila odgovorna za blokadu puteva, napade na magistralnom putu između Štimlja i Prizrena, koji su pucali na pripadnike oružanih snaga, na građane, otimali ljude.

"Štab u Prištini je na osnovu svih tih podataka odlučio da se izvede antiteroristička akcija kako bismo pokušali da dođemo do tih terorista u selu i da pokušamo da ih privedemo pravdi. Međutim, pokazalo se kasnije, a mi smo to već znali na osnovu izviđanja, da se u selu nalazi veliki broj naoružanih ljudi", naveo je on.

Kako ukazuje, kod antiterorističkih akcija osnovno pravilo je da budu izvedene na način na koji se ne očekuje, putevima koji se ne očekuju.

Prema njegovim rečima, shvatili su da u velikim pokretima, odnosno kada se pokrene odred od 500 ljudi i tehnika, to je vidljivo, a znali su, takođe, prema ranijim izviđanjima, da teroristi imaju doušnike.

Zato su se odlučili za operativne grupe koje su imale višestruku funkciju, a radile su operativno na terenu, u ovom konkretnom slučaju u Uroševcu.

Kako su u prvoj grupi bili ljudi iz Sekretarijata iz Uroševca, oni su zbog dobrog poznavanja terena određeni da budu prevodnici.

"Planirali smo da krenemo u vreme kada nas ne očekuju, oko tri, četiri ujutru, zima je bila, 15. januar, pre toga smo znali da u selu nema civila. U to vreme u tom selu živelo je oko 3.000 stanovnika i zamislite da nema dima ni iz jedne kuće, tragova u snegu. Jasno nam je bilo da su ostali samo teroristi u jednom objektu. Odlučili smo da dođemo njihovom teritorijom tako im nije upadalo u oči zašto se kamioni kreću. Došli smo im iza leđa, našli rovove koje su oni pravili, a za koje smo mi znali prema ranijim izviđanjima", priča Radosavljević.

Osim izviđanja, kako je naveo Radosavljević, pomogle su im u planiranju i izjave dva zarobljenika.

Međutim, Radosavljević ukazuje da često, gotovo uvek, u tavim akcijama dođe do nepredviđenih stvari, a ovde se desilo da je jedan od zarobljenika pokušao da pobegne.

"Naravno, ljudi su reagovali, likvidiran je, ali čulo se i svi oni su krenuli u rovove koje su pripremili da se brane od sprpske policije. Tamo su bili pripadnici operativnih grupa i došlo je do okršaja koji je dugo trajao, počelo je bilo i da sviće. Među nastradalima bila je jedna žena, ali ona je bila u uniformi, naoružana, teroristkinja. Akcija je trajala do kasnih popodnevnih sati, snimljen je i dokumentarni film o toj akciji", ispričao je.

Naglašava da je u toj akciji likvidiran mnogo veći broj terorista nego što je prikazano.

Kako kaže, njima nije bilo u interesu da prikažu ljude koji su u uniformama i sve njih su uspeli da odnesu, a dovukli su ljude u civilnoj garderobi.

Tako se među nastradalima našao obezglavljeni čovek u beloj košulji ali, kako ukazuje Radosavljević, bez krvi na košulji i bez krvi na mestu gde je ležao.

Istražni sudija i pripadnici Kriminalističke policije kada su došli da izvrše uviđaj, to nisu uspeli da učine jer je teroristima, kako navodi Radosavljević, došlo pojačanje iz okolnih sela.

"Pritisak terorista je bio toliki da je jedna jedinica morala da se povuče i to je iskoristio Voker koji je zbog toga i doveden. Tada su uspeli da dovuku civile koji čak nisu bili sa te teritorije. Ono o čemu se najviše govori o Račku je taj prvi dan, to nije bio kraj, to je samo prvi dan, a sutradan su počeli pritisci celog sveta. Objavljene su slike masakra u Račku i mi smo na Štabu dugo većali šta nam je dalje činiti. Jasno je bilo da istinu nisu želeli da čuju, istina se znala od početka, znali su je od 15. pa nadalje i predstavnici OEBS-a, koje smo obavestili, koji su stajali na magistralnom putu u džipovima i posmatrali, sve su znali, to i nije bilo nešto što je moglo da se sakrije, ali zapad istina nije interesovala, zapad je interesovala propaganda da se nađe povod da se bombarduje SR Jugoslavija", ukazuje Radosavljević.

Kako navodi, da to nije iskorišćeno, povod za bombardovanje bi se našao dva, tri dana kasnije.

"Oni nisu štedeli svoje, bili su spremni da žrtvuju svoje žene, decu da bi iscenirali bombardovanje. Jasno je bilo da nama na reč niko neće da veruje i na moje insistiranje odlučeno je da izvedemo još jednu akciju, da izvučemo tela i da ih dovedemo na sudsku medicinu kako bi forenzika pokazala šta se zaista desilo. Ta akcija je izvedena sutradan. Razmišljali smo kako da uradimo to i odlučili smo da to uradimo na isti način i bili su iznenađeni. Bilo je borbi, imali smo i nastradale, ali uspeli smo to da uradimo, da dođemo do tela", ispričao je.

Imali su saznanja da su tela smeštena u džamiju, gde su došli istražni sudija i drugi koji su izvršili uviđaj, a onda su tela prevezena u Prištinu na sudsku medicinu.

"Kada je treći dan akcije završen, došli smo do materijalnih dokaza da smo mi u pravu. Da se ne lažemo - zapad nikada neće priznati da je to bila legitimna akcija, da nisu stradali nedužni civili, već teroristi koji nisu hteli da se predaju", primećuje Radosavljević.

Navodeći da je bio u na poziv tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a u Briselu, pa zatim u bazi u Štutgartu gde su bili prisutni i pokojni general Krstić, Nebojša Čović, tadašnji američki ambasador Montgomeri, radosavljević priča kako je u jednom momentu, pred 250 pripadnika NATO, generalni sekretar pokazao knjigu.

"Rekao nam je tada - 'moram da vam kažem da su vaša akcija Račak i akcija Orao uvrštene u tu knjigu'. NATO ima običaj da sve akcije iz čitavog sveta, koje nisu urađene po njihovim standardima stavi u taj udžbenik da bi, kako nam je tada rekao, slične situacije rešili na sličan način. Nama je bilo jasno da oni sve znaju, a dokaz tome je i da je Račak izbačen iz optužnice srpskim generalima u Hagu", dodao je.

Radosavljević navodi da mu je to bila velika lična satisfakcija, ali i satisfakcija za, kako kaže, njegovu državu, za ljude koji su se borili sa njim.

Kako je dodao, knjigu mu nije poklonio jer, kako mu je i sam rekao generalni sekretar NATO-a, u njoj su bile i druge akcije organizovane po svetu koje nisu bile urađene po njihovim standardima.

Bivši istražni sudija iz Prištine koja je u Haškom tribunalu svedočila o slučaju Račak, Danica Marinković, opisala je detalje istrage koju su srpski pravosudni organi započeli 15. januara,

"15. januara u podne, ušli smo u selo Račak, i u samom centru sela pronađemo mesto na kome je bilo skupljeno oružje, koje je policija pokupila sa terena. Ja kao istražni sudija i 16,  i 17. januara sam sa kolegama pokušala da uđemo u Račak. Nismo uspeli jer je na pola puta otvorena vatra na nas. To su pucali sa svih strana. Nismo mogli da priđemo samom ulazu u selo, a kamoli da izvršimo uviđaj na licu mesta. To su sve znali stranci, i ta dva dana 16. i 17. Vokerovi saradnici su dolazili. Međutim, uopšte nisu hteli da sarađuju, niti su hteli da prihvate, ono što im ja kao istražni sudija predlažem i kažem da je po zakonu. Pokušali su prvo da me ubeđuju da ne smem da uđem tamo, da je tamo rizično da su tamo nedužni seljani, da će biti žrtava ako ja uđem. Seljani kada vide policiju sa oružjem. Mi smo tu satima sa njima razgovarali, bili korektni,  i objašnjavala sma im po zakonu koja je uloga istražnog sudije, koje je njihovo pravo i šta mogu, da posmatraju, da ne mogu oni meni da naređuju, da ne mogu oni da odlučuju sa kime ću ja da idem na tern i uviđaj, nego amko hoće da dođu ako posmatrači, mogu", navela je Marinković i dodala da su srpski istražni organi i 18. januara pokušali da izvrše uviđaj, a da su tog dana bili prisutni saradnici Vilijema Vokera, ali i velika grupa stranih i domaćih medija.

" Svi u koloni krećemo i ulazimo u selo Račak, i čim smo ušli u selo, meni jedan policajac kaže, "sudiaj dođite u džamiji da vidite, tamo smo pronašli tela poginulih. Kako sam ušla prva u džamiju, iza mene cela kolona, pitali su da li smeju ili mogu da uđu. Svima sam dozvolila da vide ono što sam ja videla, videli su svi koji su taj dan bili tamo. Ništa im nije bilo zabranjeno, ništa im nije bilo sakriveno. Transparentno smo sve radili. Što god smo videli mi, videli su i oni", navela je Marinković i dodala da je zajedno sa patologom, profesorom Slavišom Dobričaninom izvršila vizuelni pregled tela kako bi proverila da li ima "tragova masakra". 

"Pronašli smo 40 tela, 39 muškaraca, bila je jedan žena i jedan dečak od 17 godina. Pripadnici OVK stradali su isključivo od vatrenog oružja, dok su bili u pokretu. Na njima nije bilo nikakvih drugih tragova nastalih povreda ni pre ni posle smrti. Ni tragova bilo kakvog drugog oružja ili oruđa. Među ubijenima bili su i ratnici iz drugih zemalja ili instruktori. Sa finskim patolozima usaglasili smo se do poslednje crte sa svih 40 obdukcija.Znači, albanski teroristi u Račku ubijeni su u borbi isključivo vatrenim oružjem. Smrt je kod njih nastupila od povreda nanetim vatrenim oružjem. Nikakvog masakra nije bilo", zaključila je Danica Marinković.

U startu su svi znali, ali to im nije odgovaralo. Sada vam pričam, iako je prošlo 23 godine, mogu rekonstrukciju da napravim uviđaja, sve da nacrtam gde sam i šta sam videla. To se nikad ne zaboravlja, a to je  naša istina, za koju nikada nećemo odustati".

Profesor dr Dejan Antić je ukazao da su sve antiterorističke akcije oružanih pripadnika jugoslovenskih oružanih snaga bile usmerene na suzbijanju terorizma, očuvanju ustavnog poretka SRJ i obezbeđivanju mira za sve građane na Kosovu.

“I operacija Račak od 15. januara 1999.  je imala isti cilj i ni po čemu se nije razlikovala od operacije koje su srpske oružane snage sprovodile 1997. i 1998. U obračunu sa albanskim teroristima Posebne jedinice policije kojima je rukovodio general Goran Radosavljević posle višečasovnih borbi uspele su da neutrališu 45 terorista i razbiju terorističko jezgro. Već sutradan, 16. januara, dolazi Vilijem Voker i Verifikatorska misija i Voker tvrdi da su srpske oružane snage počinile masakr nad civilima. Džabe sve što su i jugoslovenski, finski, beloruski istražitelji tvrdili da se nije radilo o masakru nad civilima. Njima je bio potreban razlog da se Srbija bombarduje, da se obračunaju sa SRJ i da daju vetar u leđa albanskom iredentizmu”, zaključio je dr Antić.