Tromp: Da je suđenje Miloševiću završeno danas bi bilo teško suditi bivšim liderima OVK

Predavač na Univerzitetu u Amsterdamu i istraživač u Haškom tribunalu Nevenka Tromp istakla je da je početak suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu MIloševiću, pre 24 godine, bila velika vest jer se za genocid prvi put sudilo na individualnom nivou u vezi sa jugoslovenskim ratovima, ali je, ističe, takođe prvi put podignuta i tužba za genocid protiv jedne države - Srbije pred najvišim sudom UN. Da je suđenje bilo završeno i da je doneta presuda protiv Miloševića, Tromp kaže da bi danas bilo teško suditi bivšim liderima OVK.

Tromp se najpre prisetila 12. februara kada je ovaj proces započeo, pominjući mnoštvo novinara oko zgrade.

„Ako biste pogledali arhivske snimke, ceo ovaj trg bio je prepun satelitskih antena svih svetskih medija. Niste mogli da prođete od gužve novinara, bila je to glavna vest u celom svetu. A sada, 24 godine kasnije, imamo sličnu situaciju sa Specijalizovanim većima Kosova, gde lideri Kosova, vođe iz vremena rata, protivnici Miloševićevog režima, iznose svoje završne reči u krivičnom postupku protiv njih“, kaže ona u intervjuu za Kosova pres.

Tromp ističe da je Milošević bio jedan od arhitekata Dejtonskog sporazuma za Bosnu i da je imao priliku da rehabilituje sebe.

„Pre svega, Milošević je gotovo 10 godina bio predsednik, najpre Srbije, a potom Savezne Republike Jugoslavije. Tokom tog vremena vođena su tri uzastopna rata u kojima su počinjeni masovni zločini i velika zverstva. Nakon 1995. godine, kada je Milošević bio jedan od arhitekata Dejtonskog sporazuma za Bosnu, imao je priliku da rehabilituje sebe, jer pamtimo fotografije iz Pariza iz decembra 1995. godine, gde se rukovao sa Alijom Izetbegovićem - predsednikom Bosne, Franjom Tuđmanom, predsednikom Hrvatske i Bilom Klintonom. I nekako nije uspeo da ostane na pravoj strani istorije. Nije mogao da pusti Kosovo da bude slobodno i ulaskom u rat na Kosovu učvrstio je svoje mesto u svetskoj istoriji kao negativna figura, kao čovek koji je zloupotrebio političku moć i bio odgovoran za masovna zverstva. Prvo je optužen za Kosovo jer je, posle Dejtona, mislio - bezbedan sam, niko me neće optužiti za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ali čim je izgubio vlast u oktobru 2000. i bio prebačen u Hag samo na osnovu optužnice za Kosovo, u junu 2001, tužilaštvo je proširilo optužnicu sa još dve: jednom za zločine u Hrvatskoj od 1991. do 1995, i drugom za zločine u Bosni i Hercegovini, uključujući genocide”, rekla je ona.

Dodaje da je ovaj proces imao poseban značaj, jer se za genocid prvi put sudilo na individualnom nivou.

„To je bila velika vest, jer se za genocid prvi put sudio na individualnom nivou u vezi sa jugoslovenskim ratovima, ali je takođe prvi put podignuta i tužba za genocid protiv jedne države, protiv Srbije, pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija ovde u Hagu. Kroz optužnicu protiv Miloševića, svet je shvatio da postoji način da se suoči sa zločinom genocida i na individualnom nivou, na nivou predsednika, ali i na nivou države. Zašto nije bilo optužbi za genocid za Kosovo u optužnici, to je ostalo nerešeno, jer su njegova smrt i kasniji razvoj krivičnog prava prekinuli svaku dalju istragu o mogućim dokazima genocida na Kosovu 1998–1999“, ističe Tromp.

Suđenje Miloševiću počelo je 12. februara 2002. i trajalo do marta 2006. godine, ali nije okončano konačnom presudom jer je on preminuo u pritvoru. Da je suđenje bilo završeno i da je doneta presuda protiv Miloševića, Tromp kaže da bi danas bilo teško suditi bivšim liderima OVK.

„Sa pravne tačke gledišta, bilo bi veoma važno da je doneta presuda protiv njega. Jasno potvrđena njegova lična odgovornost, izražena jezikom prava, mnogo više bi implicirala i srpsko vojno rukovodstvo u kriminalitetu. Sigurna sam da bi bilo mnogo teže, 20 godina kasnije, da Specijalizovana veća Kosova sude vođama OVK za zločine na Kosovu. Delovalo bi mnogo nemoralnije i van realnosti u poređenju sa onim što bi sadržala presuda protiv Miloševića kao šefa države. Nemam nikakvu sumnju da od 66 tačaka optužnice verovatno ne bi bio proglašen krivim za sve, ali za većinu bi. A optužnica za Kosovo bila je veoma važna, jer bi ojačala narativ o asimetričnoj odgovornosti u ratovima, što znači da nijedna druga strana, ni kao pojedinac, ni kao država, nije imala veću ulogu i odgovornost za nasilni raspad i izvršenje zločina od Miloševića, srpskog političkog, vojnog i policijskog rukovodstva i na kraju same Srbije kao države“, zaključuje ona.