Posebnom sednicom Skupštine Kosova odata pošta akademiku Redžepu Ćosji

Posebnom sednicom Skupštine Kosova danas je odata pošta kosovskom akademiku Redžepu Ćosji, koji je preminuo 23. aprila.

Sednica je počela minutom ćutanja. 

Predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju ukazala je na značajan doprinos Redžepa Ćosje albanskoj kulturi.

„Ćosja je živeo i stvarao u vremenu kada se od Albanaca stalno tražilo da dokazuju svoj jezik, istoriju, pripadnost i svoje političko pravo. Na to vreme odgovorio je delima, studijama, polemikama, javnim stavovima i intelektualnom disciplinom kakva se retko viđa u našem javnom životu. Mišljenje je izgradio na vrednostima nacionalnog preporoda, na evropskom prosvetiteljskom nasleđu, na humanizmu i na ličnostima koje su Albancima dale istorijski pravac“, rekla je Hadžiju, prenela je Ekonomija onlajn.

Dodala je da je Ćosja „izvukao proučavanje albanske književnosti iz okvira uske discipline i povezao ga sa najvećim pitanjem svog vremena: kako održati živom svest jednog podeljenog, potlačenog naroda, primoranog da brani i jezik, i istoriju, i svoje političko pravo“.

Zamenik premijera Kosova Gljauk Konjufca rekao je da je Ćosja „jedna od najvažnijih intelektualnih ličnosti nacije“ čija je aktivnost vođena „idealom nacionalne slobode“.

„U tom smislu, danas se s pravom kaže da je on poslednji renesansni čovek. Ćosja je verovao da je, budući da je nacija ukorenjena u jeziku, jezičko ujedinjenje Albanaca neophodan proces jedinstva nacionalne svesti“, naveo je Konjufca.

Predsednik DPK Bedri Hamza rekao je da odlazak Redžepa Ćosje predstavlja veliki gubitak za kritičku misao i slobodu govora u albanskom društvu.

„Nismo izgubili samo čoveka znanja, izgubili smo instituciju kritičke misli. Izgubili smo tribuna slobode govora i savest koja je odbijala da ćuti. I upravo zato što nikada nije ćutao, nastaviće da se čuje u budućnosti. Ćosja nije bio samo narator svog vremena. On je bio njegov sudija“, rekao je Hamza.

Šefica parlamentarne grupe DSK Jehona Ljušaku-Sadriju rekla je da je Ćosja bio intelektualac, posvećen istraživač i snažan glas u albanskoj javnoj debati više od pola veka.

„Bio je među prvim doktorima filoloških nauka na Kosovu i značajno je doprineo razvoju albanoloških studija u našoj zemlji. Njegova naučna i književna dela, sa desetinama knjiga i dela u različitim oblastima, od istorije književnosti do kritike i romana, predstavljaju dragoceno nasleđe albanske kulture. Akademik Ćosja je bio naučnik i kritički mislilac koji je književnost video kao ogledalo društva, istorije i identiteta“, rekla je Ljušaku-Sadriju.

Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri rekao je da je Ćosja prevazišao vreme i ostaje prisutan u nacionalnoj svesti.

 „U tom smislu, Redžep Ćosja ne stoji samo kao ime, već kao misao koja se nastavlja i nastaviće da živi“, rekao je Tahiri.

Ćosja je preminuo u četvrtak, 23. aprila, u 90. godini. Po njegovoj želji, sahranjen je u krugu porodice.

Redžep Ćosja bio je jedan od članova kosovskog pregovaračkog tima u Rambujeu. 

U jednom intervjuu 2017. godine izjavio je da je razmena teritorija između Srbije i Kosova jedino održivo rešenje za stabilnost. To bi, kako je govorio, podrazumevalo da severni deo Kosova pripadne Srbiji, a Kosovu „preševska dolina“.

Njegova vizija je, rekao je tada, da će Albanija i Kosovo biti ujedinjeni.

„To nije samo u našem interesu, već je u interesu celog regiona Balkana“, bio je stav Ćosje.