Gervala: Lokalni izbori prilika za Srbe da izaberu svoje predstavnike bez straha i pritiska

Kosovska ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donika Gervala istakla je danas na Dubrovnik forumu, da se nada da će Srbi na lokalnim izborima na Kosovu, raspisanim za oktobar, izabrati ljude koji, kako je rekla, neće biti okrenuti ka Beogradu, već ka njihovim potrebama.

Gervala je na panelu „Zapadni Balkan i evro-atlantski put“, upitana za ocene da je kosovska vlada kritikovana od prijateljskih zemalja zbog nekoordinisanih akcija prema srpskoj zajednici, odgovorila da nikada u proteklih 20 godina Srbi na Kosovu nisu bili u boljoj situaciji, da mogu da odlučuju sami o svojoj budućnosti, umesto da neko spolja to čini za njih.

Ona je kazala da su kosovske vlasti „porazile kriminalne strukture“, i da je sada vreme za „širi dijalog sa kosovskim građanima Srbima“.

„Mi smo njihova vlada, nismo vlada samo za Albance, Bošnjake, Turke i druge. Vladavina prava nema alternativu“, podvukla je Gervala.

On je ukazala da je u protekle tri godine značajno porastao broj građana koji veruju u vladavinu prava na Kosovu, pa se tako promenila i percepcija na severu.

„Moramo dobro da se pripremimo za lokalne izbore. Oni su šansa za srpske građane u četiri opštine na severu da slobodno, bez straha i terora izaberu svoje predstavnike. Nadam se da će iskoristiti priliku da budu bolje predstavljeni, da izaberu ljude koji neće biti okrenuti Beogradu, već njihovim potrebama“, podvukla je Gervala.

Poručila je zainteresovanima za situaciju na Balkanu da razgovaraju ne samo sa onima koji su „najbučniji u medijima“, već sa običnim građanima, kako bi čuli kako se realnost na severu promenila.

„Nemamo razumevanja za bilo koga, bio on Albanac, Srbin ili bilo šta drugo, ko je počinio kriminalno delo, ko je deo organizovanog kriminala. Naše institucije će hapsiti sve koji ne poštuju zakone naše zemlje. Mislim da tu nema razlike sa drugim zemljama. Veoma smo privrženi borbi protiv organizovanog kriminala. Nema kompromisa sa kriminalom“, podvukla je ministarka.

Ukazala je da je borba protiv kriminala donela velike promene građanima.

Gervala je kazala da nije zadovoljna svim rezultatima i da se mora još više učiniti u oblasti obrazovanja, zdravstvu, podvukavši da su stvari nepovratne na severu.

„Oni više nisu žrtve dnevnog terora organizovanog kriminala i ljudi koji im prete, koji ih kažnjavaju ako žele da se integrišu u kosovsko društvo“, objasnila je Gervala.

Primetila je da se situacija u svetu od njenog prvog učešća na Dubrovnik forumu 2021. godine,  znatno promenila.

„Tada smo razgovarali o Kovidu i posledicama po naše zemlje. Sada imamo tri godine rata u Ukrajini, potpunu promenu pogleda na bezbednost na našem kontinentu. Kada govorimo o evroatlantskim integracijama važno je govoriti o poverenju. Potrebno je pomenuti razloge za pitanja i probleme koje Kosovo ima na tom putu“, rekla je ona.

Gervala je ukazala da je doputovala iz Srebrenice, gde je sa premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem odala počast žrtvama događaja od pre 30 godina, koji je, kaže, primer onoga što civilizovani svet ne sme tolerisati i više dozvoliti da se dogodi.

Ukrajina, prema njenim rečima, pokazuje da nisu naučene lekcije ratova na Balkanu.

Kritikovala je što na komemoraciji u Srebrenici od desetine govornika, gotovo niko nije govorio o počiniocima zločina.

„Paralelno tome, bila sam u Aušvicu, na komemoraciji povodom 80. godišnjice oslobađanja, i tamo je bilo reči o počiniocima. Nemačka svake godine u Bundestagu organizuje komemorativnu sednicu da se ne zaborave ti zločini i sopstvena odgovornost. Ne bi govorila o tome da to ne definiše realnost danas na Kosovu i na Balkanu“, istakla je ona.

Gervala je rekla da Zapadni Balkan mora nastaviti reforme, ali da je neophodno i da EU bude spremna da taj region uvede u članstvo.

„Moj osećaj je, a razgovarala sam sa mnogo kolega, da postoji želja, razumevanje da je važno da Zapadni Balkan pristupi Uniji, ali bez reformisanja EU neće biti realne perspektive za zemlje regiona da postanu članice“, kazala je ona dodajući da Kosovo nema alternativu članstva u EU i Nato.

„Postaje nam sve jasnije da je članstvo u Natou nešto što će uslediti ranije i biće važnije od čekanja na reforme EU i bitne korake koje Unija mora da sprovede za proširenje“, objasnila je ona.

Gervala je kazala da je bitno što sve više zemalja EU shvata da je bitno fokusirati se na bezbednost, kada bukti rat na kontinentu.

„Rat u Ukrajini je rat protiv Evrope i Evropa mora biti spremna da se brani“, podvukla je Gervala.

Grlić Radman: Za Hrvatsku je stabilnost Zapadnog Balkana od nacionalnog interesa

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman istakao je da je za njegovu zemlju, kao članicu Evropske unije i Natoa, veoma važna stabilnost i funkcionalnost Zapadnog Balkana.

„To je od našeg  nacionalnog interesa“, podvukao je Grlić Radman.

Dodao je da to nije samo na Hrvatskoj, već da su potrebne reakcije susednih zemalja, koje podrazumevaju promociju regionalne stabilnosti dobrosusednih zemalja što bi, naznačio je, trebalo da bude prioritet zemalja kandidata za članstvo u Uniji.

Grlić Radman je podsetio da je prioritet spoljne politike Hrvatske, nakon rata i međunarodnog priznanja njene nezavisnosti, bilo upravo članstvo u Natou i EU, te dodao da su tokom pristupnih pregovora radili naporno na ispunjavanju ne samo postavljenih kriterijuma, već postavljajući nove repere na tom putu.

„Taj proces nije bio lak, ali na kraju puta bili smo veoma zadovoljni i sproveli smo reforme u interesu građana. Vredan rad se isplati“, rekao je Grlić Radman izrazivšli podršku zemljama regiona na putu ka EU.

On je rekao da Hrvatska od samo početka podržava Crnu Goru na putu ka EU, kao i Albaniju i Severnu Makedoniju.

Kada je reč o Srbiji, hrvatski ministar je rekao da dve zemlje imaju istoriju „kakvu imaju“, ali da postoji želja za rešvanjem otvorenih pitanja, koja nisu samo bilateralna.

Govoreći o BiH, rekao je da su Hrvati konstitutivan narod u toj zemlji, te poručio da je funkcionalna BiH moguća samo ako tri konstitutivna naroda i svi ostali imaju ista prava, u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

„Kosovo, spominjem poslednje, ali nije najmanje bitno, već je veoma važno za Hrvatsku. Pozicija Hrvatske je od početka bila jasna, jedna smo od prvih zemalja koja je priznala Kosovo i želimo da ga vidimo kao člana međunarodnih organizacija. Hrvatska je glasni zagovornik evopskih integracija Kosova, članstva u Savetu Evrope“, rekao je Grlić Radman.

Na pitanje u vezi sa Deklaracijom o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova, Grlić Radman je odgovorio da ne vidi kako bi to bilo upitno.

„Albanija i Hrvatska su članice Natoa, dele vrednosti Alijanse, koje želimo da promovišemo i sa Kosovom. To promoviše saradnju i ne vidim kako to može da bude nešto upitno. Deklaracija je otvorena i za druge u regionu“, rekao je Grlić Radman.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, koji se ranije bavio Crnom Gorom, rekao je da Crna Gora dugo ima lidersku poziciju u prisutpnom procesu, ali da se ne sme potceniti mogućnost Albanije da je prestigne.

Picula je istakao da se zemlja kandidat ne takmiči sa drugima na evropskom putu, već sama sa sobom, pošto mora da prevaziđe brojne prepreke i sprovede teške reforme.

Crna Gora, dodao je, je veoma ambiciozna u nameri da zatvori sedam poglavlja do kraja ove i završi pristupni proces do kraja iduće godine.

Picula je kazao da od izbora 2020. postoje interni problemi koji su usporili napredak Crne Gore na evropskom putu.

On je ukazao da Crna Gora mora biti oprezna zbog nekih negativnih uticaja spolja koji bi mogli ugroziti njen napredak ka članstvu u EU.

Takođe je pozvao Brisel da ne ignoriše dešavanja na Balkanu i ne dozvoli nastajanje vakuuma koji bi mogli da popune drugi.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Amer Kapetanović ukazao je da je region postigao određene rezultate u oblasti saradnje, ali da je i dalje suočen sa problemima i izazovima.

Podsetio je da je pre deset godina BDP Zapadnog Balkana u poređenju sa EU bio 25 odsto, a danas je na 38.

Međutim, upozorava da sa malim rastom od 1 do 2 odsto godišnje region ne može stići EU za 60 godine, te da je cilj da se ostvaruje veći privredni rast kroz saradnju.

Prema njegovim rečima problemi su spora implementacija i dalje otvorena bilateralna pitanja.

Ovogodišnje, 18. izdanje Dubrovnik foruma održava se pod sloganom „Usmeravanje promena – upravljanje promenama“.

Forum je posvećen globalnim promenama i izazovima u vremenu rastuće nestabilnosti.

Više od 400 učesnika iz celog sveta doputovalo je u Duborvnik, među kojima su brojni ministri spoljnih poslova i predstavnici međunarodnih organizacija.